Potomci naših doseljenika i danas imaju problem pri zapošljavanju, naročito u javnim službama. Kada se u firmi prepoznaju po imenu ili naglasku, uvek će Austrijanac brže napredovati nego unuk doseljenika iz Srbije

Ovom predstavom shvatila sam šta znači žrtva za drugog, za porodicu, za djecu, za muža. Danas ljudi neće da se žrtvuju, „jer život je samo jedan“, ali žrtva jeste ispunjenje života, jer se ona daje za nečiji život

Sjećam se razgovora s povjesničarkom Mirjanom Gros, koja je bila s majkom u njemačkom logoru Ravensbrik. Na pitanje da li je iskustvo iz logora s nekim podijelila, odgovorila mi je da nije jer nitko ne bi vjerovao da se tamo tako nešto strašno moglo dogoditi

Milica Bogdanović bila je prva devojka koja je doktorirala na Sveučilištu u Zagrebu.
Julija Đorđević prva je doktorka nauka u Austrougarskoj. Slikarka Katarina Ivanović bila je prva žena članica Srpskog učenog društva, među njih spada i velika književnica Isidora Sekulić, kao i mnoge druge. Sve te obrazovane žene dolaze iz Vojvodine

Zato sada mnogi u Srbiji ne podnose ni da im se spomene Jugoslavija, jer je smatraju strašnom srpskom zabludom. Srbi sebe vide kao istorijsku naciju. To im je važan deo identiteta

Vikendom sa prijateljem u jednoj kafani u Sloboštini govorio sam stihove i svirao gitaru, ponekad i čitavu noć. Bilo je to zaista lepo i uzbudljivo vreme. To je trajalo do avgusta 1991: tada se videlo da se približava rat

To je krajnje opasna tačka grubog i fanatizovanog profanisanja svega svetog i tradicionalnog, posle koje sledi ili potonuće u ništavilo ili buđenje svojevrsnih antitela koje globalizacijska neman luči kao vesnike sopstvene smrti