Iako serija ne pretenduje da rasvetli ili objasni istorijske okolnosti oko kojih se ni istoričari nisu usaglasili, niti se to od nje treba očekivati (u njoj ni nema istorijskih ličnosti), previdela je odgovornost koju nosi svesno tematizovanje istorijskog trenutka koji je u domaćoj kinematografiji retko otvaran, a pritom predstavlja jedan od najbolnijih i najosetljivijih perioda novije srpske istorije.

Srpski predstavnici u Hrvatskoj već godinama disciplinovano prave političku distancu prema Srbiji. Iako i u samoj Srbiji vlada pluralizam glasova i narativa. To konstantno ograđivanje trebalo bi da smiri duhove, da pokaže jasnu liniju lojalnosti Hrvatskoj i jasnu liniju razdvajanja od Srbije. Ali izgleda da ni to više nije dovoljno.

Od kako je u hrvatsku politiku uveden „osećaj hrvatskih građana“ kao legitimno i u svim kontekstima primenjivo merilo, srpskoj zajednici u Hrvatskoj, otvoreno ili prećutno, namenjena je uloga kulturno bezopasne manjine, koja zna „gde joj je mesto“

Sajam knjiga je oduvek bio više od trgovine knjigama – on je barometar kulturne, pa i društvene klime. A ovogodišnji bojkot nekih izdavača doneo je novu dimenziju sajamskih podela, koje su mnogo dublje od dosadašnjih i koje se ne tiču samo knjige, već i sveukupne stvarnosti u kojoj knjiga nastaje.

Da se stipendija ne bi svela samo na jednokratnu pomoć, jedan od ključnih ciljeva Privrednika biće upravo to da mlade podstakne da budu aktivni učesnici u životu Društva, da se uključe u njegove programe i aktivnosti, da i sami postanu nosioci promena

U društvu koje se sve dublje raslojava, u kojem se svaka reč, i izgovorena, a nekad i neizgovorena, doživljava kao svrstavanje, Crkva je jedno od retkih mesta koje okuplja, a ne razdvaja. Nije to lak zadatak

„Srednjoškolci drže čas“ jedna je od strašnijih manipulacija koja provociranjem emocija i banalizacijom stradanje kragujevačkih đaka u Drugom svetskom ratu služi isključivo za promociju vlastite teze. Neodgovoran i destruktivan podstrek srednjoškolcima da nastave da drže svoje lekcije.