Svojevrsna demonizacija Srbije u hrvatskom političkom prostoru, iako je konstantna i neupitna već decenijama, verovatno da ima više uzroka, kao što uostalom ima i više različitih pojavnih oblika. Od nasleđa devedesetih, preko političke upotrebe tog nasleđa, pa sve do političke zloupotrebe radi animiranja biračkog tela…

Baš na ulicama, gde se poslednih godinu i po dana najčešće artikulišu sva nezadovoljstva i frustracije, ovih dana se sa razglasa moglo čuti: „Pitanje opstanka N1 je pitanje opstanka našeg naroda.“ Ili „Ako ne odbranimo N1, to je još jedan korak ka istrebljenju.“ Slepa, idealizovana i krajnje nekritička slika ovog medija, očekivano, dolazi sa strane onih koje je isti taj medij na isti takav način poslednjih godinu i po dana medijski predstavljao

Nije teško uočiti da se radi o različitim pojavnim oblicima istog ustaljenog procesa – pokušajima da se Srpska pravoslavna crkva oslabi, bilo osporavanjem njenog autoriteta, bilo dovođenjem u pitanje njenog kontinuiteta, bilo kroz vrlo konkretne pokušaje da se zadre u njenu imovinu. A to nije ni bezazleno ni marginalno.

Dok se javnost u Beogradu bavila otkazanim osmomartovskim koncertom pevača popularne muzike i popularnosti na zalasku, nije imala mnogo interesovanja za drame sa mnogo ozbiljnijim ulozima i posledicama. Na Kosovu i Metohiji u isto vreme se pod krinkom administrativne regulacije boravka pripremala nova faza pritiska na sam opstanak preostalih Srba

Nije prošlo mnogo vremena otkako su isti ti seljaci u javnom govoru imali sasvim drugačiju ulogu. Dok se protest nije uklopio u širi politički okvir, bili su ono što se podrugljivo nazivalo „krezubom Srbijom“ – simbol zaostalosti i političke nepismenosti koji je služio kao politička etiketa, klasna uvreda i znak kulturne distance

Istog vikenda kada je „pokladna“ pesma proglašena individualnim ispadom, održana su dva koncerta omiljenog muzičara hrvatske rukometne reprezentacije u Širokom Brijegu. Izvedena je i „Bojna Čavoglave“, uz ustaški pozdrav pod kojim je funkcionisala NDH. Pedesetak kilometara od Prebilovaca, sela u kojem su 1941. godine ustaše ubile i u jame bacile stotine civila.

I ranije su studentske akcije i protestni marševi završavali u kasnim večernjim satima ispred Hrama Svetog Save, uz isto zgražavanje nad „zatvorenim vratima“. Obrazac je sličan: dolazak u vreme kada se zna da Hram ne radi, a zatim taj unapred poznati ishod predstaviti kao simbol odbacivanja, nepravde ili navodnog moralnog pada Crkve.

Izgleda da su Teslini spomenici u Hrvatskoj osuđeni na neko potucanje i premeštanje. Hrvatska se Teslom s pravom ponosi, koristi njegovo ime u kulturnoj diplomatiji, naučnim projektima i međunarodnoj promociji. Ali kod kuće uvek postoji neka suzdržanost, delikatnost. Tesla je uvek nekako nezgodan

Kada su u pitanju „naši“, tada se govori o slobodi izražavanja, pravu publike i autonomiji lokalne vlasti. Kada su u pitanju „drugi“, tada se prizivaju komunalni red, primerenost i blagdanski duh i tradicija