Lazar Bačić – Ubili su ga ciglama

Piše: Olivera Radović / P-portal.net

Imanje velikog dobrotvora, sinonima humanizma, pretvoreno je u simbol stradanja i patnje.
Lazar Bačić

Jedna od najtragičnijih žrtava jasenovačkih zločina je upravo vlasnik ciglane na kojoj je izgrađen deo logora. S njim je stradala i plemenita misija koju je čitavog života obavljao. Lazar Bačić (1865 – posle 1940), ugledni jasenovački trgovac, jedan je od najvećih srpskih dobrotvora. Zajedno s bratom Jovanom bavio se trgovinom, u svom posedu imao je više trgovačkih radnji u Zagrebu i Jasenovcu, kao i tamošnju ozloglašenu ciglanu. Bio je jedan od osnivača Srpske banke u Zagrebu, dugogodišnji predsednik Crkvene opštine u Jasenovcu, član Upravnog odbora Pakračke štedionice u Pakracu i Srpske zadruge za promicanje i štednju u Okučanima, član Nadzornog odbora Srpske kreditne zadruge u Kostajnici i Srpske štedionice kao zadruge u Novoj Gradiški, član «Privrednikovog» Patronata u vreme njegovog osnivanja 1911. godine i jedan od njegovih najvećih dobrotvora.

Pored redovnih novčanih uplata, 1921. godine poklonio je «Privredniku» svoju dvospratnu kuću na uglu Gajeve i Berislavićeve ulice u Zagrebu i još sto hiljada dinara. Zajedno s bratom zauzimao se za zbrinjavanje srpske omladine, o svom trošku poslao je «Privredniku» samo iz svog mesta 104 đaka za šegrte. Pomagao je i Srpsku čitaonicu u Jasenovcu, dostupnu pitomcima, darujući svoje knjige. Iskazi svedoka stradanja u Jasenovcu govore o Lazaru Bačiću kao o najvećem dobrotvoru samog Jasenovca. Svake godine o prazniku Vrbice slao je po 10.000 dinara za odevanje siromašne dece, ne samo pravoslavne, već podjednako i katoličke. Pri jasenovačkoj crkvi podigao je većim delom o svom trošku Srpski dom, u kome su bile koncentrisane sve kulturne i humane ustanove tog mesta.

Kao istaknuti srpski nacionalni radnik, Bačić je bio jedan od 53 Srbina koji su 1908. izvedeni pred zagrebački sud na Veleizdajničkom procesu. Odležao je 16 meseci u tamnici, a i posle toga je praćen kao sumnjivo lice, naročito za vreme Prvog svetskog rata. Njegovu imovinu ustaške vlasti su konfiskovale i usled poplava u logorima 1 i 2 u Jasenovcu, upotrebile industrijska postrojenja za otvaranje logora 3 – Ciglane koji je na tom mestu postojao do 23. aprila 1945. godine. Lokacija je bila pogodna zbog saobraćajnog položaja Jasenovca, ali i zbog nepristupačnog terena koji otežava prilaz logoru i onemogućava bekstvo.

Imanje velikog dobrotvora, sinonima humanizma, pretvoreno je u simbol stradanja i patnje. Mnogi će pamtiti nepravdu, žrtve i stradanja u Bačićevoj Ciglani, samim tim ne treba biti zaboravljena ni veličina Lazara Bačića i njegov nesebični rad. Da ne ostanu samo cigle.


Ako imate prijedlog teme za nas, javite se na portal@privrednik.net

Pratite P-portal i na društvenim mrežama: