Vreme poklada, koje prethodi velikom postu, obiluje različitim regionalnim običajima. U krajevima s izraženom karnevalskom tradicijom organizuju se svečane povorke, čitavi rituali i predstave. U mnogim krajevima ipak mu se, zbog šarenila kostima, nesvakidašnjih uloga i poklona, najviše raduju deca. Ipak, ove godine mu se posebno obradovao, barem je tako zvučao, predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je već drugu godinu zaredom imao „čast“ da se na kraju karnevalske ceremonije u Kaštelima blizu Splita spali lutka s njegovim likom, takozvani „krnjo“ – simbolični krivac za sve nedaće lokalnog stanovništva u protekloj godini.

Vučić je rekao da je ponosan na to što ponovo u Hrvatskoj spaljuju lutku sa njegovim likom, jer to znači da je uradio „nešto mnogo dobro za Srbiju i srpski narod“. „Ne postoji nijedan lepši znak nego kad vam Hrvati spaljuju lutku, svake godine za redom. Onda ste mnogo, mnogo toga dobrog uradili za srpski narod. Tako da, ponosan sam na to i beskrajno im hvala na tome. Želim im isti rezultat i sledeće godine, a i one tamo“, rekao je.

Događaj satiričnog karaktera poprimio je tako mnogo šire dimenzije od uobičajenih. Ove godine doduše, za razliku od prošle, kada su spaljene lutke s likovima Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, nije bilo protestnih nota upućenih Ambasadi Hrvatske u Beogradu. Ali su mnogi članovi Vlade Srbije ponovo burno reagovali videvši u ovome „izraz patološke mržnje prema Srbiji i njenim građanima“ i „narušavanje međunacionalnih kao i odnosa između dve zemlje” i tražeći čak da hrvatske vlasti identifikuju i kazne odgovorne.

I u samoj Hrvatskoj tradicionalno paljenje „krnje“ redovno izaziva negodovanje pojedinih krugova, najčešće onih bliskih liku ili delu aktuelne lutke. Svake godine se zapali neko ili nešto i uvek neko bude uvređen ili osupnut. Tokom godina, na meti su se našle razne figure i simboli, bile su spaljene recimo „gej slikovnice“, a onda i „gej par s detetom”. Bilo je i drugih predsednika, političara i javnih osoba čije su se lutke spaljivale. Širom Hrvatske u ulozi „krnje“ svojevremeno se nalazio i bivši predsednik Ivo Josipović, i to za vreme svog predsedničkog mandata 2011. godine, kada su ga spalili obučenog u srpsku narodnu nošnju i stavili mu šajkaču na glavu s bedžom „PravDa”. „Goreli“ su i Zoran Milanović, Jadranka Kosor, Željko Kerum, Božo Petrov, Slavko Linić, Željko Jovanović, Ivan Turudić i mnogi drugi. Gorela je i lutka bivše predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović. Baš u Kaštelima spaljena je 2019. godine i lutka Milorada Pupovca, i to u tradicionalnom srpskom odelu i opancima, koja svira frulu, dok lutka u liku Plenkovića „pleše kako Pupovac svira”.

I širom sveta se u različitim karnevalskim povorkama mogu videti maske, personifikacije raznih pojava, lutke, različita uprizorenja mnogih lokalnih i svetskih političkih lidera. Sve one redovno koriste satiru i ironiju kako bi se narugale političarima i nekim društvenim anomalijama, kako bi ukazale na pojedine probleme u zemlji i svetu. Odnosno, na ono što oni smatraju problemima. Uz neizostavnu dozu zabave i oslobađajućeg smeha u raskalašnom periodu kad se sme i može više nego inače.

„Kriv si za to ća nikad nisi prizna istinu o ratu. Huškaš i provociraš. Širiš velikosrpsku ideologiju. Tompson nesmi pivat u Puli. Zato ća Severina nesmi pivat u Beogradu. Hrvatska ti je za sve kriva i napadaš je di god stigneš. Glumiš žrtvu. Mišaš se di ti nije misto. Glumiš velikog vođu. Lažeš. Glumiš mirotvorca. Još živiš u 90-ima. Podržavaš zločince. Stvaraš podjele. Kriv si za sve ća jesi i nisi i zato ga UŽGAJ“ – pročitano je u Kaštel Sućurcu uoči paljenja lutke s likom Aleksandra Vučića.

Optužnica, ili radije presuda, vrlo je znakovita. Pored toga što je ovo zaista redak slučaj da je uloga „krnje“ dodeljena stranom državniku i da se u njemu traži „krivica za sve nevolje“, pa još i dva puta zaredom, iz „optužnice“ je jasno da je ona mnogo više od karnevalske satire. Ona se poziva na neke „istine i autoritete“ koje nije popularno propitivati i oslanja se na krajnje pojednostavljenu, ali duboko ukorenjenu i prihvaćenu percepciju prošlosti. Ona sebi dodeljuje tapiju na istinu (koju drugi mogu samo da priznaju, ne i da polemišu s njom), ali pritom želi da sluša Tompsona u Puli. A te varnice i ta vatra su mnogo opasnije i opipljivije od onih karnevalskih.