Letnja turistička sezona dobrano se zahuktala u Hrvatskoj, a nakon što se činilo da će brojna ograničenja vezana za koronavirus promeniti navike ljudi, na ovom polju i nisu zabeleženi značajniji zaokreti. Hrvatska turistička zajednica još pre pandemije obustavila je kampanju u kojoj je širom Beograda, Novog Sada i Subotice pozivala na letovanje u Hrvatsku. Odavno su izbledeli bilbordi na kojima je pisalo: „Tako lepa, tako blizu”, „Kad srce kaže leto, kaže… Jadran”, „Letujte tamo gde su letovali vaši roditelji”… Utihnule su i rasprave i prepucavanja u javnosti u Srbiji oko toga ko i zašto letuje u Hrvatskoj, prestala su izračunavanja procenta „izdajništva“ i/ili lične slobode u tom odabiru destinacije za letnji odmor, nema više ni „kontraslogana” („Letujte u Hrvatskoj ako bolujete od zaborava”)…

Svakog leta zadrži se poneki lajtmotiv, neka bizarna slika koja ilustruje sav apsurd ovdašnjih prilika, a često i politika. Pre par godina Srbe koji letuju u Hrvatskoj prozivao je tadašnji gradonačelnik Novog Sada, danas premijer i predsednik Srpske napredne stranke Miloš Vučević. On je tada izneo jednu maštovitu sliku i vrlo živopisno vizualno dočarao kako bi Srbi koji provode odmor u Dalmaciji, Istri ili na ostrvima trebalo da ga provode. „Neka letuju gde god hoće, baš me briga. Ali mora da je gadno i prilično neprijatno da sutra budete Srbin u Dalmaciji ili negde na odmoru na Jadranskom moru u Hrvatskoj, jer će oni sutra da slave i pričaju da su pobedili proteravši Srbe. Jedino da gnjurite celi dan, da uzmete veliku bocu kiseonika, da idete pod more i da se pravite da se to ne dešava i da su oko vas baš pristojni ljudi“, rekao je Vučević. Umesto celodnevnih ronilaca, ovog leta je potencijalni lajtmotiv vožnja glisera oko Krka. Njega je osmislio ministar mora, prometa i infrastrukture i potpredsednik Vlade Hrvatske Oleg Butković pokušavajući da diskredituje predsednicu Narodne skupštine Republike Srbije Anu Brnabić. On je tu sliku evocirao komentarišući njenu izjavu nakon izglasavanja rezolucije o Jasenovcu u Crnoj Gori. „Meni je beskrajno tužna, ali i zanimljiva reakcija zvaničnika iz Hrvatske. Odjednom je to neprijateljski akt prema Hrvatskoj, a nisu tako mislili kada su bili kosponzori srebreničke rezolucije“, rekla je Brnabić i dodala da činjenica da u blizini Jasenovca postoji i dalje tabla na kojoj piše „Za dom spremni“ govori više od svega. Oleg Butković je nakon toga imao potrebu da podseti na poreklo Ane Brnabić (mogao je i na frizuru, jednako bi bila prikladna i smislena reakcija). „Ono kad stalno moraš dokazivati da si ono što nisi, a u sebi žudiš da se provozaš gliserom oko Krka“, napisao je Butković na društvenim mrežama. Taj gliser, kao u nekom treš filmu, projurio je medijskim prostorom i ostavio zbunjene posmatrače, a vrlo je izvesno da će se ako ne baš taj, onda neki drugi gliser ili možda patkica, ukazati tamo god se budu započinjale neke iole ozbiljne rasprave oko važnih tema. To je konstanta na koju i ovog leta možemo računati.

Ono što se značajno razlikuje u odnosu na prethodne godine i turističke sezone jeste svrha dolaska i boravka državljana Srbije u Hrvatskoj. Dok su se prethodnih godina brojala turistička noćenja, sada se mnogo više broje prijave i dozvole za rad. Dok se iz Hrvatske odlazi u razvijenije države EU i tamo popunjavaju mesta za koja nije bilo dovoljno domaćih radnika, za to vreme radnici iz Srbije popunjavaju radna mesta za koje nema dovoljno radnika u Hrvatskoj. Zajedno s Filipincima i Nepalcima, ali s tom prednošću, posebno važnom za turizam, da nema jezičkih barijera. Statistički podaci pokazuju da sve više građana Srbije odlazi na rad u Hrvatsku. Zbog velike potražnje otvaraju se i nove agencije koje posreduju u potrazi za sezonskim poslom. Nedostaju profili ugostitelja, kuvara, konobara, ali i ostali turistički radnici, pogotovo dok traje sezona. U Hrvatsku je tako, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, u 2023. godini najviše radnih dozvola izdato državljanima BiH, na drugom mestu bili su građani Srbije, dok su treći bili Nepalci. Posle njih, najviše radnika došlo je iz Indije, Severne Makedonije i sa Filipina. Statistički podaci MUP-a Hrvatske samo za maj mesec ove godine pokazuju da je najveći broj radnika došao iz Bosne i Hercegovine – 18.503, zatim Nepala – 15.922, pa Srbije – 14.325. Statistike neznatno variraju, ali državljani Srbije svakako zauzimaju vrlo visoko mesto u statističkim izveštajima. Oni u Hrvatskoj mogu raditi samo na osnovu dozvole za boravak i rad ili potvrde o prijavi rada. Oni koji imaju hrvatski pasoš ne moraju da pribavljaju ni to, njih, barem po tom pitanju, tretiraju kao domaće državljane. I oni se, eto, ni ne broje u spomenutim statistikama. A među njima je i ne beznačajan broj onih koje je „komedijant slučaj“ naveo da istom putanjom, samo u obrnutom smeru, ovog leta odlaze tamo odakle su njihovi roditelji prognani pre skoro 30 godina. Promene koje su započete društvenim i političkim faktorima izgleda da dovršavaju oni ekonomski i daju poslednji pečat (de)gradaciji jedne zajednice koja je izgubila svoj lik. I koja je u sopstvenom zavičaju prošla put od domaćina, preko turista, do „najamnika“.