Ovih dana prepričavaju se utisci dugo iščekivane, a tek emitovane RTS-ove televizijske serije „Nobelovac“, koja se bavi životom proslavljenog književnika Ive Andrića. Popularni format pobudio je široko interesovanje za čitav socijalno-politički kontekst u kom je Andrić živeo i stvarao, za brojne istorijske ličnosti kojima je bio okružen, za turbulentno vreme, odnosno vremena u kojima se radnja dešava: Prvi svetski rat i međuratni period, zatim okupacija i Drugi svetski rat i najzad Beograd i Jugoslavija šezdesetih godina. Ponovo je bačeno svetlo na kontroverzne okolnosti njegove diplomatske službe u Nemačkoj, na složene političke okolnosti koje su diktirale mnoge onovremene događaje, interese i izbore, na bitne Andrićeve biografske odrednice, mladost, književno stvaralaštvo i inspiracije, odnos prema ranim delima, pa i njegov ljubavni život.
Serija počinje te važne 1961. godine, kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu. Prati njegove pripreme za odlazak u Stokholm na svečanu dodelu, a paraleno sa tim narativnim tokom gledaoce baca na neke ključne trenutke iz dalje i bliže prošlosti ovih prostora, koji su bili presudni i određivali tok i piščevog života i šireg kolektiva, zemlje u kojoj je živeo. Andrićeve reminiscencije praćene su preispitivanjima i prevrednovanjima različitih bitnih istorijskih (i ličnih) trenutaka i promena, koja se zahvaljujući pažljivom oblikovanju teme od strane čitavog umetničkog tima prelivaju i na gledaoce. Autori serije ne navode gledaoca na radikalni vrednosni sud, ni na ideološki, ni politički stav, jedino na stav da je čitav taj kulturno-istorijski kontekst složen i da ga treba pažljivo osvetliti i čitati.
Lik Ive Andrića izvrsno je izneo Tihomir Stanić, zadržavajući svu složenost i suzdržanost karaktera pisca, dočaravajući i rečju i tišinom sva unutrašnja previranja. Još od epizodne uloge u filmu „Lajanje na zvezde“ Stanić kao da je rezervisao ovu veliku ulogu. Ne samo zbog fizičke sličnosti s velikim piscem, već i verno prenoseći njegove reči (ili replike) na različitim pozorišnim scenama i setovima televizijskih drama i serija. Monodramu prema romanu „Na Drini ćuprija“ Stanić igra već dvadeset i tri godine. Seriju „Nobelovac“ pripremao je godinama, a pored glavne uloge, jedan je i od glavnih kreatora serije, izvršni producent i reditelj (uz koredatelja Borišu Simovića). Najavio je i da ovo nije kraj Ive Andrića u njegovoj ekranizaciji, već da nastavlja sa snimanjem svojevrsnog triptiha, čiji će drugi deo biti serija o Milošu Crnjanskom „Okovani džin“ po scenariju Slobodana Vladušića, gde će se takođe pojavljivati Andrić, a treći deo serija o Meši Selimoviću gde će se pojaviti i Crnjanski i Andrić.
Čak i oni koji u raznim prikazima i kritikama nalaze zamerke „Nobelovcu“ ne mogu poreći vrednost koja leži u samoj tematizaciji burnog i inspirativnog života ovog velikog pisca. Mnoge će upravo ova serija podstaknuti da se podsete pojedinih istorijskih tema, da rasvetle neke maglovite biografije, a nečije puteve će navesti do knjižara i biblioteka na police s čuvenom „Ćuprijom“, „Travničkom hronikom“, „Prokletom avlijom“, „Gospođicom“… Bibliotekama je Ivo Andrić i darovao celokupni novčani iznos Nobelove nagrade. Odnosno, darovao ga je za njihovu izgradnju i kupovinu knjiga.
Upravo zato je trenutak u kojoj je serija „Nobelovac“ počela da se prikazuje i da privlači pažnju krcat simbolikom. Serija o jedinom nobelovcu naše književnosti, koji je uviđao značaj kulture i knjige i koji ju je ne samo svojom intelektualnom i umetničkom zaostavštinom nemerljivo obogatio, već i praktično i velikodušno ustupivši čitavu nemalu sumu dobijenu uz nagradu za razvoj biblioteka, dakle ta serija pojavljuje se u trenutku kada je opstanak biblioteka doveden u pitanje.
Novi zakonodavni okvir bibliotekama u Srbiji nameće neispunjive zahteve. Od januara 2025. godine svaka knjiga u svakoj biblioteci u Srbiji, koja se iznajmi na čitanje, moraće da se plati 15 dinara, i to Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP), kojoj je Zavod za intelektualnu svojinu odobrio da naplaćuje ova sredstva. Zakon je predvideo da taj novac ide autorima na ime autorskih prava, da ga izdvajaju ili biblioteke ili lokalne samoprave kao njihovi osnivači, ali bibliotekari upozoravaju da će teret pasti na njih i da te za njih ogromne troškove neće moći da podmire. U mnogim bibliotekama iznos naknada bio bi veći od godišnjih prihoda koje ostvaruju od članarina i sredstava koja dobijaju za otkup knjiga. Takozvana „Tarifa naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” tako preti da zatvori mnoge biblioteke, koje ionako vode bitku sa skromnim sredstvima kojima raspolažu, sa savremenim tehnologijama i konstantnim padom čitanosti. Bibliotekari ističu da nemaju ništa protiv toga da autori ostvaruju svoja prava, ali smatraju da taj problem treba rešiti po ugledu na zemlje Evropske unije u kojima troškove tarifa snosi država, po nekom održivom modelu. Da se ne bi dogodilo da se u isto vreme pisci stimulišu da objavljuju, a čitaoci obeshrabruju da ih čitaju, jer biblioteke neće moći da kupuju, a ni da iznajmljuju njihove knjige. Ni novoobjavljene, a kako stvari stoje, ni one koje su već u fondovima dugo godina. Uključujući i „Na Drini ćupriju“.
