Građanska inicijativa Ne da(vi)mo Beograd okuplja ljude različitih profila, zanimanja i uverenja koji, kako je navedeno na njihovom blogu, imaju zajednički cilj – da se zaustave degradacija i pljаčkаnje Beogrаdа u ime megalomanskih urbаnističkih i аrhitektonskih projekаtа, pre svega “Beograda na vodi”.
Na blogu, fejsbuk stranici i u štampanom glasilu koje sami finansiraju donacijama svojih članova, inicijativa Ne davimo Beograd je do sada detaljno proučila sve aspekte projekta “Beograd na vodi”, predočila sva zvanična dokumenta i izjave, navela stručne analize i mišljenja, informisala javnost i podigla glas protiv projekta čija je izgradnja počela u septembru prošle godine, a čija maketa može da se vidi u zgradi Geozavoda u Karađorđevoj ulici. Deluju tako što podnose tužbe, žalbe, prikupljaju informacije od nadležnih, analiziraju ih. Do sada su organizovani mnogi protesti, javna delovanja, tribine i akcije.
Planirano je da “Beograd na vodi” bude izgrađen na teritoriji starog gradskog jezgra koje se naslanja na obale Save. Skup i pretenciozan projekat nema mnogo uporišta u realnosti, a brojne su i dalekosežne njegove štetne posledice. Projekat uzurpira mnogo toga – zakon, zemljište, privatnu imovinu, javno dobro, opšti interes… O projektu “Beograd na vodi” kao i o dosadašnjem i budućem delovanju inicijative Ne da(vi)mo Beograd, za Privrednikov portal govori arhitekta Ljubica Slavković, član ove inicijative.
Kako je došlo do osnivanja inicijative Ne da(vi)mo Beograd?
–Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd pokrenuta je 2014. godine kada je došlo do izmene generalnog urbanističkog plana. Moj utisak je da većina javnosti, što šire što stručne, nije reagovala kada je taj projekat pokrenut jer se smatralo da je to samo jedno od predizbornih obećanja i da će se ta priča zaboraviti kad se stišaju izbori. Međutim, promena generalnog urbanističkog plana je bila pokazatelj da se zaista kreće s radom na tom projektu, i to je bilo veliko crveno svetlo. Beogradska organizacija Ministarstvo prostora je okupila kolege, organizacije i sve zainteresovane i pozvala na zajedničko proučavanje plana i pisanje primedbi. Iz toga se izrodila inicijativa da se formira skup građana koji su zainteresovani za to šta se dešava, koji su voljni da reaguju.
Predstavljanju novog urbanističkog plana prisustvovao je veliki broj ljudi, predočeno je mnogo primedbi na plan. Većina primedbi je bila odbačena, plan je usvojen i tada je počela snažnija borba inicijative Ne davimo Beograd za učešće građana u procesima koji se odvijaju.
–Pokazalo se da procedure i prava građana važe samo na papiru, a da to u realnosti ne funkcioniše. Uvideli smo da, pored demokratskih, moramo koristiti i neke druge načine, malo radikalnije. Prvenstveno zbog toga što smo shvatili da mediji potpuno ignorišu drugu stranu i izveštavaju sasvim jednostrano. Mogli su se čuti samo hvalospevi projekta, nije bilo baš nikakve kritičke reči. Onda smo počeli i da upadamo u skupštine, rodio se i taj naš simbol – žuta patka. Morali smo da napravimo i neki skandal kako bismo skrenuli pažnju medijima.
Vremenom je raslo interesovanje za delatnost Inicijative Ne davimo Beograd, kao i poverenje šire javnosti. Kako se akcije nastavljaju, aktivnosti imaju sve više odjeka i sve više zainteresovanih koji dolaze na skupove, priključuju se inicijativi, reaguju na različite načine.
Koje su odlike projekta Beograd na vodi?
[pullquote]Zanemiravanje ekologije
Na terenu se ostavlja deset metara prostora od obale do prvih objekata što je potpuno neprihvatljivo – ako ništa drugo i u klimatskom smislu. Time se guši obala. To je klimatska katastrofa. Projekat se razvija po načelima koji su potpuno zastareli. Niko se ne bavi time što je danas u svetu aktuelno, kao što su održivost, globalne klimatske promene itd. To je po mom mišljenju katastrofalno, kaže Ljubica Slavković.[/pullquote]
–Projekat je predstavljen kao arhitektonsko-urbanistički, što uopšte nije tako. To je politički poduhvat koji zahvata sve sfere društva i struka i ništa nije više arhitektonski nego što je ekonomski, pravni itd. Nama kao arhitektama je teško da govorimo o tom projektu, prvenstveno zato što o njemu malo znamo. Mi kao inicijativa, kao pojedinci, sve pratimo, proučili smo sve planove, izmene planova, ugovor, sve pravne aspekte, ekonomske… Zaista se detaljno bavimo proučavanjem tog projekta i jedan od ciljeva našeg delovanja je da saznamo što više i da informišemo javnost što bolje jer smatramo da informacije nisu transparentne.
Predstavljen je master plan od strane investitora, pravljen je plan područja posebne namene zarad projekta “Beograd na vodi”. Međutim, taj plan samo opisuje investitorov master plan. A kada smo direktno pitali nadležne iz direkcije, dobili smo zvaničan odgovor da master plan ne postoji. Radi se o tome da uopšte nema nikakvog planiranja, analiza, stručnosti. Kada pogledate maketu u Geozavodu i postavite pitanje o nekom potezu ili objektu, oni vam kažu – to je samo skica, neće to biti tako, to će sve biti detaljno razrađivano. Tako da možemo da vidimo samo najopštije smernice tog projekta, a to je da on planira gustu izgrađenost, gustu naseljenost, jako visoke objekte. Možemo da vidimo i koje funkcije su tu planirane – to je stanovanje, komercijalni sadržaji, hoteli, planiran je tržni centar, zatim prostor za zabavu i kulturu. Mi, arhitekte, možemo da zaključimo da taj projekat ide u potpuno pogrešnom pravcu, u tom smislu što je njegov program jako loš i sa stručne strane, možemo reći, pogrešan.
[pullquote]O rušenju objekata u Hercegovačkoj
U Beogradu smo dugi niz godina imali nelegalnu gradnju. Sad nemamo nelegalnu gradnju, već legalizovanu nelegalnu gradnju. Pitanje je zašto bi, preko noći, deo Savamale rušili ljudi u fantomkama. Ispitujemo šta se tu dešava, ali oni koji su rušili bi trebalo da snose ozbiljne posledice i odgovornost, navodi Ljubica Slaković.[/pullquote]
Arhitekta Dragoljub Bakić iz Akademije arhitekture Srbije je dao iscrpan intervju u kome je naveo da bi taj potez, koji je najvredniji za Beograd, trebalo da predviđa javne objekte i da bude potez dostupan svima. Ako se tu postave luksuzne stambene zgrade, ostaće zacementirano za malu grupu ljudi i potpuno odsečeno od grada. Zatim, gustina naseljenosti. Studija visokih objekata (koja je bila ukinuta u izmenama generalnog urbanističkog plana) nije bezveze bila doneta. Predviđala je da na tom prostoru ne mogu da se grade visoki objekti, jer ne može da im se priđe, potrebne su saobraćajnice. Što je više spratova to je više ljudi i automobila i potrebna je veća saobraćajnica, a to tamo jednostavno nije moguće. Inženjeri saobraćaja su naveli da taj plan predstavlja saobraćajno zagušenje, da će biti isto kao u centru grada, da će biti saobraćajni kolaps. Kakav je to plan koji predviđa problem?
I ceo projekat se tako odvija – uopšte nije utemeljen u realnim potrebama, realnim zahtevima, realnim mogućnostima, rešavanjima nekakvih problema, već u ispunjenju nekih ličnih zahteva koje donose korist pojedincima na štetu javnog dobra, javnog interesa i, u krajnjoj liniji, gradskog i državnog budžeta.
Šta nam možete reći po pitanju arhitekture planiranog projekta Beograda na vodi?
Ako govorimo o vizuelnom aspektu, ta arhitektura je bezvredna. To je copy-paste koji se može smestiti bilo gde. Za taj deo grada bi se moralo mnogo bolje. Arhitektonski, ne vidim ni jedan pozitivan aspekt takvog razvijanja najvrednijeg dela grada.
Kome je potreban ovaj projekat?
–To je skupljanje političkih poena. Prilike su takve da grupa pojedinaca koja vlada može da sprovede nešto toliko megalomanski. Smatram da bi sve prethodne strukture uradile isto ovo samo da su mogle. Radi se o otimanju najvrednijeg zemljišta. Naravno, u pitanju je neka privatna korist. Mislim da je to jedna, da tako kažem, isplativa otimačina teritorije.
Početkom maja je započeta kampanja u kojoj se traži odgovornost gradskih institucija i njihovih čelnih ljudi. Koji su vam planovi po tom pitanju?
[pullquote]Početkom aprila ove godine Akademija arhitekture Srbije zatražila je zbog projekta „Beograd na vodi” hitnu smenu Milutina Folića, glavnog urbaniste Beograda, kao i Nebojše Stefanovića, direktora Urbanističkog zavoda, Nele Mićović, direktorke Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, kao i arhitekata koji su članovi Komisije za planove. AAS je u svojoj deklaraciji navela da su oni čiju smenu traže izneverili poverenje građana i struke i prekršili etički kodeks profesije.[/pullquote]
Tu moram da pomenem i Akademiju arhitekture Srbije koja je izdala Treću deklaraciju u kojoj pozivaju na odgovornost stručna lica odgovorna za projekat “Beograd na vodi”. Tamo je navedeno ko je odgovoran i zašto. Mi se u tome potpuno slažemo sa njima, tako da smo, kao podrška, krenuli time da se bavimo. Za početak smo krenuli da naše glasilo delimo po institucijama gde rade zaposleni koje smatramo podjednako odgovornim – to su Urbanistički zavod, Komunalna policija, Opština “Savski venac” itd. Za sada nastavljamo sa obaveštavanjem stručnih lica, a za dalje ćemo videti. Planiramo i podnošenje tužbe povodom Ugovora (Ugovor o zajedničkom ulaganju u projekat “Beograd na vodi” objavljen je 20. septembra 2015, a kamen temeljac za ovaj projekat postavljen je 27. septembra, prim.aut.) zbog povređivanja nacionalnog javnog interesa.
[pullquote class=”full”]
Protest – Maske su pale
Protest naslovljen Maske su pale održan je 11. maja u Beogradu, ispred Skupštine grada Beograda. Organizator je bila inicijativa Ne davimo Beograd, a veliki broj Beograđana izrazio je svoj protest – protiv bespravnog rušenja u Savamali, 25. aprila i bahatosti vlasti koja je navela da ne zna ko je odgovoran za rušenje.
U izveštaju koji je objavljen na sajtu Zaštitnika građana, koji je nezavisan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanje sloboda i prava, konstatuje se da je nedvosmileno utvrđeno da je u ranim jutarnjim satima 25. aprila u Savamali većem broju građana prekršeno pravo na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine, i to drskim i nasilničkim, vandalskim ponašanjem veće grupe maskiranih lica, a da nadležni državni organ – policija i MUP, nisu preduzimali propisane mere i radnje.
[/pullquote]