Dok su detalji iz života i imena zločinaca iz svih prethodnih ratova javnosti uglavnom poznati, samo retki humanitarci koji su svojim herojskim i plemenitim poduhvatima prkosili ratnim užasima dobili su kroz istoriju mesto koje zaslužuju. Takav je slučaj i sa heroinom Drugog svetskog rata Dianom Budisavljević, koja tek poslednjih godina dobija veću, ali i dalje nedovoljnu, pažnju javnosti. Da se o njenoj hrabrosti, žrtvi i čovekoljublju čuje i da se na nju ne zaboravi, svoj doprinos daje i mlada beogradska glumica Jelena Puzić, i to kroz pozorište i umetnost. Zatečena činjenicom da u svojoj trećoj deceniji života prvi put saznaje za Dianu, Jelena je, osetivši i odgovornost, ali i inspiraciju, i sama preduzela svojevrsni podvig kako bi ovu nesvakidašnju veliku humanitarku otrgla od zaborava. Inspirisana njenim životom i delom postavila je na scenu Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ u Beogradu monodramu „Pu spas za sve nas”. Više od godinu dana Jelena tako sa scene podseća na sve što je Diana, Austrijanka udata u Zagrebu za srpskog lekara Julija Budisavljevića, činila da spase oko 10.000 srpskih mališana iz logora NDH.

[pullquote]Jelena Puzić je diplomirala na katedri za glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesorke Mirjane Karanović, kao i na katedri za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Imali smo prilike da je gledamo u filmovima „Pored mene“, „Vlažnost“ i „Otvorena“, kao i u brojnim predstavama.[/pullquote]

U svojoj monodrami „Pu spas za sve nas“ utelovljujete nepravedno zaboravljenu heroinu Drugog svetskog rata Dianu Budisavljević. Zašto ste se posvetili ovoj temi? Da li je to delom i Vaš način da date svoj doprinos da se ispravi greška načinjena decenijskim zanemarivanjem ove velike žene?

Temu sam izabrala jer me je bilo sramota što nisam nikada čula za Dianu Budisavljević do svoje dvadeset šeste godine. Ova predstava je moj doprinos ispravljanju strašne nepravde koju smo učinili Diani.

Na kakav prijem je predstava naišla?

Naišla je na oduševljenje publike (koliko je to moguće s obzirom na temu) i na ignorisanje medija i institucija. Srećom, nakon par meseci od premijere, zavredili smo i malo njihove pažnje.

Koliko mladi u Srbiji znaju o Dijani Budisavljević? Koliko se o njoj generalno zna?

Kada smo počeli rad na ovoj temi, što je bilo pre skoro tri godine, o Diani se nije govorilo uopšte i malo ko je znao ko je ona. I to uglavnom stariji ljudi. Tek u poslednjih par meseci budi se interesovanje, ali glavni cilj nam je ipak uključivanje priče o njoj u udžbenike istorije.

Šta mislite, zašto je to tako i kako to treba menjati? Zašto je po Vašem mišljenju važno da se to promeni?

Dianino delo uči nas iskrenom i beskompromisnom čovekoljublju – bez računa i uz najveći rizik. Zanemarivanje tog podviga u posleratnim godinama je slikovit primer našeg odnosa prema ljudima koji su nas zadužili, prema nasleđu, prema problemima, prema životu na ovom prostoru uopšte. Primer iz koga bi trebalo pod hitno izvući neke zaključke i pouke za budućnost. Mislim da je to dovoljan razlog.

Pored svojevrsnog društvenog angažmana koji se ogleda u afirmaciji vrednosti kojima je Diana bila vođena i u čupanju od zaborava ove heroine, koliko je umetnički bilo izazovno baviti se ovom temom? Kako ste pristupili izgradnji njenog lika?

Lik sam gradila na osnovu fotografija, na osnovu retkih crtica iz dnevnika u kojima ona iznosi lične doživljaje i na osnovu usmenog predanja dobrih ljudi iz Muzeja genocida u Beogradu. Izazov je bio iz mora podataka odabrati prave, jer se monodrama uglavnom ograničava na trajanje od sat vremena. Da smo uključili sve što bi trebalo prikazati, predstava bi trajala danima. Imala sam divne saradnike, dramaturga Ninu Džuver i kompozitora Matiju Andjelkovića i uradili smo pravu stvar.

Na kojim još predstavama radite?

Radim uvek po nekoliko u isto vreme. Ako jedna od njih dogura do premijere, smatram to uspehom.

Čini se da su velika očekivanja i veliko breme nametnuti mladim glumcima kad ih se poredi sa starijim generacijama koje gotovo da se idealizuju. Kako izgleda biti mladi glumac danas u Srbiji?

Mislim da je glumicama teže nego glumcima. Ali, ako su dobri, i jedni i drugi prinuđeni su da se bore protiv netalenta, šunda, nepotizma, korupcije. Ako u tome uspeju, mogu da dostignu te starije generacije. Kultura je danas, nažalost, skrajnuta, pozorišna scena srednje žalosna. Ali sa potencijalom da se poboljša.

[pullquote class=”full”]Tekst za predstavu „Pu spas za sve nas“ zasnovan je na ratnim dnevnicima Diane Budisavljević, koje je vodila sve vreme tokom svoje akcije, a napisala ga je Nina Džuver. Glumica Jelena Puzić, pored toga što tumači lik Diane, potpisuje i režiju predstave, uz klavirsku saradnju Sonje Lukić na muziku Matije Anđelkovića. Monodrama je premijerno izvedena na sceni Kult Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ u Beogradu. Izvođena je i u Baru, Budvi, Herceg Novom, Čačku, na Filmstreet-u u Beogradu,…[/pullquote]