Željko (Džek) Dimić posljednjih nekoliko godina na veoma uspješan način spojio je Holivud i Balkan. Školovan i glumački ostvaren u Americi, danas više nego ikad radi na našim prostorima što ga, kako nam kaže, posebno raduje jer je bliži zavičaju, Kozarskoj Dubici i rodnoj Kozari pod kojom je odrastao. U razgovoru za P-portal otkriva detalje novog projekta na kojem radi, a riječ je o seriji „Lust/Pohota“, koju će tokom ljeta snimati u Beogradu, ali i ukazuje na činjenicu da je srpska kinematografija, i sadržajno i u produkcijskom smislu, u posljednje vrijeme izuzetno napredovala.

Potičete iz kraja koji je žestoko nastradao u Jasenovcu, a i u vlastitoj porodici imate tragično iskustvo iz tog perioda. Kako gledate na činjenicu da je Jasenovac kao tema tek sporadično ili gotovo nikako filmski obrađivan u proteklim decenijama na ovom prostoru?

Sve teme koje su osetljive i koje se bave masovnim ili bilo kojim drugim zločinima su uvek teške za razmatranje i veoma zahtevne da se njima bavi bilo koja vrsta umetnosti. Jasenovac je, kao tema, bio ignorisan zbog politike kojoj nije odgovaralo da se o njemu sazna istina. Zato ja nerado pričam na ovu temu jer je upliv politike u njoj ogroman. Zločine, bilo koje vrste i sa bilo čije strane, ne treba zaboraviti, ali se takođe ne treba baviti politikanstvom kad se radi o njima. Zbog vaspitanja koje imam, a pre svega sam na tome zahvalan mojim roditeljima, učen sam da su za mene nevine žrtve – žrtve i da ih trebamo poštovati i pamtiti, a da su svi zločinci – zločinci i da treba za svoje zločine da odgovaraju. Ponavljam: bez obzira o čijim se žrtvama i zločinima radi.

Godinama živite u Americi, ali u posljednje vrijeme mnogo radite na našem području, pa ste na svojevrstan način „zamrzli“ holivudsku karijeru.

Nisam zamrzao holivudsku karijeru, već sam skoro dve godine odbijao da radim zbog mera koje su nama glumcima u Americi bile nametnute pod uticajem farmaceutske industrije tokom pandemije. Nisam dozvolio da budem ucenjen da bih radio svoj posao bez obzira na cenu koju sam platio i mnoge uloge koje sam izgubio. To je bio moj izbor i nije mi žao zbog toga. Učinio bih ponovo isto, jer kad izgubimo svoj integritet i karakter, što bi rekao moj otac, džaba nam sve što smo u životu uradili. Nešto slično je uradio i Novak Đoković. Drago mi je da sam sledio njegov primer, ne poredeći se s njim, naravno. Zato sam izabrao da u tom periodu radim mnogo više kod nas u regionu i drago mi je zbog toga.

Koliko vas ispunjava to što ste sada mnogo bliži svom zavičaju, Dubici, Kozari?

Mnogo, zaista. Uvek sam želeo da radim svoj posao tamo gde sam rođen i odrastao, u bivšoj Jugoslaviji. Zato se smatram veoma srećnim i privilegovanim što me prihvataju u svim zemljama koje su nastale nakon raspada ove države i nakon onog nesrećnog rata koji nam se desio. Znam da sam i ja doprineo načinu na koji me ljudi u regionu prihvataju jer nisam pristao da učestvujem u bratoubilačkim ratovima devedesetih. Pre mesec dana gostovao sam u Skopju u njihovom nacionalnom teatru sa monodramom „Oj, živote“, na poziv Dragana Jaćimovića, ambasadora Bosne i Hercegovine u Sjevernoj Makedoniji. Bio sam oduševljen načinom na koji me je makedonska publika prihvatila i organizacijom mog gostovanja. Naročito sam uživao družeći se sa tim divnim ljudima posle predstave i imao utisak da im pripadam kao sunarodnik bez obzira na to što sam tamo bio samo dva puta u svom životu. I, naravno, najviše me raduje kada gostujem pod mojom Kozarom gde sam rođen i odrastao. Od ovog leta više neću biti samo gost u svojoj zemlji, jer mi se otvorila mogućnost da od sada veći deo godine boravim na Balkanu.

Često ste govorili o svojoj životnoj priči i o tome kako ste zaobilaznim putem, preko SAD-a, uplovili u glumačke vode. Kako danas gledate na taj put?

Gledam kao na životni put svakog čoveka koji je primoran da to izabere. Ako mu je stalo do jedinog života koji ima, naravno. Jer, ja nisam samo otišao zbog toga što sam nekoliko puta odbijen da budem student glume, već prevashodno zbog svoje odluke da ne učestvujem u onom zlu od rata koji nam se tada desio. Nisam imao izbora, pa sam morao da se sklonim i da svoje mesto pod suncem potražim negde drugde.

Ostvarili ste uloge u dvije serije koje na poseban način odišu mističnim i zalaze u neke manje poznate istorijske stvari. Tu prije svega mislim na „Kalkanske krugove“ i „Beležnicu“. Kako vam ovaj tip serija izgleda kada ih poredite sa onima koji dolaze iz zapadne produkcije?

Serija „Kalkanski krugovi“ u kojoj igram mitsku ličnost (Prokaza) i serija „Beležnica“ u kojoj igram operativca CIA-e na Balkanu su veoma dobri projekti koji su primljeni na najbolji način i od publike i od kritike. Dobijao sam mnogo poziva dok su obe serije prikazivane i veoma sam srećan kako je publika reagovala na obe serije i na likove koje igram u njima. Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa dve odlične ekipe i sa vrsnim rediteljima: Miroslavom Lekićem koji je režirao „Beležnicu“ i Milanom Karadžićem koji je režirao „Kalkanske krugove“.

Šta možete reći o novom projektu na kojem ste angažovani, seriji „Pohota“?

Televizijska serija „Lust/Pohota“ je domaća produkcija koja će se raditi na engleskom i srpsko-hrvatskom jeziku. Serija je psihološki triler koji je odlično napisan kao i uloga koju igram. Ponudili su mi glavnu ulogu, američkog profesora komparativne književnosti iz Njujorka. Snimaćemo celo leto, uglavnom, na lokacijama u Beogradu. Serija će biti emitovana na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom krajem ove godine. To je sve što, za sada, mogu da vam kažem o ovom projektu. Upravo ovih dana sam na putu za Beograd zbog priprema i snimanja koje kreće krajem ovog meseca.