Ne strah od zagrljaja, od rukovanja, ne strah od pristupa na ulici i od razgovora. Potrebno je da se povežemo, da naša unutarnja bogatstva počnu međusobno komunicirati. Tada ćemo zaista svi biti bogati

Ljudi treba da budu to što jesu, ali da nacionalno određenje: Srbin, Hrvat, Bošnjak ili nešto drugo, nije nekome niti prednost niti mana. Svako nasilno naturanje nekog skupnog narodnog imena nije dobro. Takvi pokušaji izazivaju odbojnost u sredinama ne samo gdje su Srbi većina, nego i Hrvati

Između istinskih hrišćanskih vernika, pravoslavaca i katolika, ne može biti loših odnosa. I jedni i drugi se krštavaju u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, i jedni i drugi čekaju Gospoda Isusa Hrista da ukine smrt. Na istom smo putu

U „Znakovima pored puta“ Andrić se pita zašto balkanske zemlje, čak i preko svojih najboljih predstavnika, ne mogu da uđu u krug prosvećenog sveta i odmah odgovara – zato što kod nas ne postoji dovoljno poštovanja čoveka, njegovog punog dostojanstva i pune unutrašnje slobode

Svi nacionalizmi na prostoru bivše Jugoslavije su vazalnog karaktera. Ako neko hoće da se izvuče iz tog vazalnog odnosa i smisli nešto konstruktivno, on mora da dođe do ideje nekakve Jugoslavije, a tek je Jugoslavija najgora jeres

Izbori 2020. bili su šansa za stranke tzv. prosrpske orijentacije, koje su tada nedvojbeno imale najveću podršku birača da uđu u vladu. Međutim, one su tada djelovale „previše radikalno“ po ocjeni tzv. stranih partnera i nisu ušli u vlast, pa je tadašnji premijer Krivokapić sačinio „ekspertnu vladu“

Pišem na hrvatskom književnom jeziku, a i na dalmatinskom dijalektu, pa teme crpim i odavde i iz zavičaja. Sve zavisi od trenutka. Dovoljna je jedna riječ ili jedan pogled da se prešaltam iz ovog prostora ovdje u onaj tamo, u kraj iz kojeg sam potekla

ZSO je Briselskim sporazumom zamišljen kao određena vrsta nadoknade za povlačenje srpskih vlasti sa severa Kosova. Danas se nudi ista stvar sa tzv. francusko-nemačkim predlogom, ali u zamenu za priznanje Kosova. Ali, danas nekako nije fer nuditi istu stvar u zamenu za dramatično krupnije ustupke

Stalno se priča o pravima, a nikada o obavezama. Umesto generacija koje su odrasle na trpljenju i muci, što je bilo i više nego pogrešno, sada imamo generacije odrasle na ideji o večnoj sreći i komforu i izbegavanju bola, što je takođe pogrešno.

Mladi u velikim gradovima često žele debate, ali nemaju priliku za to. Po selima postoje škole, ali ne postoje domovi kulture gde bi mladi mogli da dožive nešto do čega im je stalo. Ono čega, takođe, nema je poštovanje mišljenja mladih, odnosno onoga što mladi zaista žele i traže, kažu naši sagovornici