Zabava, zajedničke teme i interesovanja doprinosili su suživotu u Vukovaru i doveli do spajanja ljudi uprkos njihovim različitim nacionalnostima pa čak i različitim pogledima na ne tako davne nemile događaje

Od mirne reintegracije do savremenih izazova: Evropski dom Vukovar i Proni centar kao mostovi između zajednica

„Na kraju se sve svede na ono da smo zapravo svi mi samo ljudi, ali uticaj medija, politike i okoline zna puno da formira čovekovo mišljenje“

Кao najmasovniji sport, fudbal je u periodu mirne reintegracije definitivno bio ključna spona u uspostavljanju međuljudskih odnosa koliko god to čudno zvučalo

Prvi kontakt među ljudima nakon rata, ako izuzmemo rodbinske, kumovske ili prijateljske kontakte, svakako je bio među ljudima iz privrede. Već u samom toku procesa mirne reintegracije ljudi počinju da trguju i razmenjuju robu, a na liniji razgraničenja, pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, nedaleko od Osijeka formirana je pijaca gde su se ljudi sretali i trgovali

„Tata često priča o tenkovima koji su prolazili, o nekom momku koji je tada imao tridesetak godina i koji je sa sebe skinuo pancir i dao ga mami da me njime umota. Za mene su pričali da sam sve to prespavao“, govori Teodor šta je za njega „Oluja“

Vukovar je bio poznat po rokenrolu, sve do početka 2000-ih bilo je kvalitetnih bendova i muzičara. Nakon 2010, odlaskom tih ljudi i nezainteresovanošću mladih, ta pop rok kultura počela je da se gasi, kaže Branislav Bijelić

„U proteklih godinu dana pomogli smo petnaestak porodica koje su htele da na području opštine Trpinja kupe kuću. Najveći problem svakako je natalitet, tek dvadeset i troje dece rođeno je tokom prošle godine“, kaže načelnik Miroslav Palić

U još uvek ratom zahvaćenom Vukovaru 1995. godine iz Sportskog društva Crvena zvezda stigla su dva poziva za proslavu povodom pola veka postojanja ove sportske organizacije. Jedno pismo bilo je upućeno odbojkašu Živojinu Vračariću, a drugo atletičaru Sreti – Srećku Ilinčiću

Istaknuti srpski pesnik sa ušća Drave u Dunav