Vesti iz Vukovara nisu zanimljive ako u njima nema sukoba, pogotovo nacionalno obojenih. Ako takvih ružnih događaja i bude, o njima se danima priča. Tada se govori da je to zbog „odvojenih“ škola i „podeljenih“ kafića. Stvarnost je, zapravo, sasvim drugačija. Niti su škole odvojene, naprosto postoji nastava na hrvatskom i na srpskom jeziku, što je po ustavu i zakonu, niti su kafići podeljeni, to je mantra koja nije aktuelna već više od decenije. Sa druge strane stanovnicima grada, pogotovo omladini, slabo se nude sadržaji koji bi ih zbližavali, ne samo po međunacionalnim principima, nego i kulturološkim. Vukovar je pust grad, ne samo zato što u njemu nema više stanovništva kao nekada, nego i zato što oni koji su preostali nemaju dovoljno kulturnih sadržaja koji bi zadovoljili njihov svakodnevni život.

Najbolji primer za to je rok muzika. Od nekadašnje bogate rok scene u ovom gradu, nije ostalo gotovo ništa. „Rok scene u Vukovaru nema. Koliko je meni poznato, u ovom trenutku postoji jedan rok bend koji svira mahom instrumentale jer nemaju vokala. Postoji nekoliko di džejeva, mladih momaka koji poslože neku listu muzike i puštaju je na žurkama i po kafićima. One prave vrste di džeja danas ni nema. Rok muzike nema iz razloga jer je rok na ovim prostorima davno umro. Za to ima nekoliko razloga. Kao prvo, generacija koja je pratila i slušala rok više nije na ovom području, to su ljudi od 40 i više godina. Među današnjom omladinom kič kultura, pa samim tim i kič muzika su preuzeli dominaciju, počevši od turbo folka koji su po meni napravili propali rok muzičari. Vukovar je bio poznat po rokenrolu, ovde je pre rata, za vreme rata pa sve do početka 2000-ih bilo kvalitetnih bendova, istina koji su mahom radili obrade, ali su bili kvalitetni muzičari. Nakon 2010. godine, odlaskom tih ljudi i nezainteresovanošću mladih, ta pop rok kultura ovde je počela da se gasi“, kaže Branislav Bijelić, direktor Radija Dunav iz Vukovara i nekadašnji vođa više vukovarskih rok grupa.

Poticanje urbanijih sadržaja nije popularno ni među vukovarskim političarima, bez obzira na to sa kojeg spektra i sa koje strane dolaze. Takav pristup im ne donosi politički profit, pa se muzički sadržaji uglavnom svode na nacionalni melos. „Politika ništa ne radi na jačanju urbane kulture. To su ljudi kojima je recimo bliži turbo folk nego rok, bliža fišijada nego gitarijada ili sličan festival. Krajem devedesetih i početkom mirne reintegracije bilo je pokušaja nevladinih udruženja da naprave neke zajedničke koncerte Srba i Hrvata. To se pokazalo čak i dobrim, iako su to bili lokalni garažni bendovi, ali su u to vreme uspeli da okupe jedan zavidan broj ljudi. U kasnijem periodu, ni Evropa, ni lokalne i državne vlasti za tako nešto nisu imale sluha. Postojao je oko 2010. godine niz koncerata rep i rok muzike u organizaciji grada, ali to je trajalo dve do tri godine i vremenom se ugasilo“, naglašava Bijelić.

Zvuči pomalo apsurdno, ali je činjenica da je u Vukovaru rok scena bila daleko jača za vreme rata nego što je to danas. Bijelić je upravo protagonista te rok scene, sa jedne strane kao muzičar i vođa jedne rok grupe, a sa druge i kao organizator brojnih koncerata.

„Da, tada je bilo dosta koncerata i dosta dobrih i kvalitetnih izvođača. U tadašnju diskoteku Galerija doveo sam Delču i sklekove, Kneza, grupu Mobi dik, Familiju, Riblju čorbu i druge. Takođe, tadašnji Srpski kulturni centar kojeg je vodio Branimir Kurucić napravio je nekoliko velikih koncerata u dvorani tadašnje Osnovne škole ′Dositej Obradović′, danas ′Dragutin Tadijanović′. Imali smo koncert Zabranjenog pušenja, Regine, te Riblje čorbe i Vampira koji su bili ispred današnje zgrade Hrvatskog doma. Takođe, na stadionu fudbalskog kluba Sloga održan je jedan festivalski veliki koncert na kojem su učestvovali Van Gog, Električni orgazam, DLM, Plejboj i drugi. Naravno, po lokalima su bile redovne svirke domaćih bendova, dok sada imamo u gradu samo jedan lokal u kojem se svira takva muzika“, napominje Bijelić koji je svoju muzičku karijeru počeo svirajući još pre rata u grupi Anatomija KUD-a Sloga, zatim bendu Virusi, a potom i bendu Blek Džordž.

Danas na vukovarskoj rok sceni, ako se ona takvom uopšte može nazvati, imamo samo dve aktivne grupe, jedna je Subkultura, druga Teheran. „Sve je počelo tako što smo se kod kolege okupljali i svirali, pogotovo za vreme korone i tako je sve krenulo. Dogovorili smo se da radimo naše stvari, ne obrade, napravimo neki demo snimak i idemo po demo festivalima. Išli smo u Pulu na gitarijadu prošle godine, gde smo prihvaćeni baš dobro. Pre toga imali smo nekoliko svirki u Vukovaru, Osijeku, Vinkovcima. Videli smo da publika to dobro prihvata“, kaže Jovica Vuleta, basista Teherana.

Članovi Teherana na okupu su blizu dve godine. „U maju smo bili ponovo u Puli gde smo u studiju snimili četiri pesme. Imamo probe redovno, često sviramo, radimo i uvek nešto novo smišljamo. Cilj nam je da idemo po demo festivalima, a za sada smo se prijavili na Zaječarsku gitarijadu, prijavili smo se i u Mostar. Želimo da snimimo svoj album i svoje pesme“, ističe Vuleta koji svira više od dvadeset godina, još od srednje škole.