Grad na ušću Vuke u Dunav suočava se sa brojnim izazovima, ali nacionalne podele, nekada glavna tema, danas su u drugom planu. Jedan od gorućih problema je odliv stanovništva. Dok su političari prethodnih godina manipulisali procentima Srba u gradu radi sticanja političkih poena na temi ćirilice, odliv stanovništva ostajao je po strani.

Istina, ovaj problem nije specifičan samo za Vukovar – demografski pad pogađa i druge sredine u Hrvatskoj i regionu. Ipak, priča Vukovara ima specifičnu težinu. Grad je od kraja rata prošao kroz tri glavna migraciona talasa. Prvi je usledio tokom i nakon mirne reintegracije, kada je veliki broj Srba napustio grad. Drugi talas nastupio je povratkom Hrvata, od kojih su mnogi, suočeni s teškoćama u pronalasku posla, napustili Vukovar i vratili se u mesta gde su proveli ratne godine. Treći, opšti talas migracija, došao je ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju, a dodatni negativni trendovi, poput prirodnog priraštaja i migracije ka većim gradovima, doveli su do toga da Vukovar, prema popisu iz 2021. godine, ima svega 23.000 stanovnika – čak 8.000 manje nego 2001. godine. Procene kažu da je stvarni broj još manji.

Kako je vreme prolazilo, tako su se ljudi sve više bavili svojim problemima, dok bi od međunacionalnih sukoba, mahom i veštački izazvanih, profitirali tabloidi i politika. Pozitivni primeri zajedničkog života često bi ostajali u senci. Na terenu, međutim, stvari su izgledale drugačije – svakodnevni život i slični interesi često su prevazilazili nametnute barijere.

„Zavisi u kom kontekstu je kultura ljude spajala, u nekima jeste, u nekima nije. Najmanje razlike se vidi kada se organizuju koncerti, ako dođe bend koji svi volimo kao što su npr. Gustafi ili Partibrejkersi. Međutim, izložbe ili istorijski događaji često su druga priča. Obe strane nos određene predrasude, pa i kada dođe nešto lepo – ona druga strana neće ni da pogleda. Tu je jako veliki minus i jednih i drugih“, ističe jedan od kulturnih aktivista iz Vukovara Damir Babić. Kao pozitivan primer ističe Vukovar film festival, koji je nažalost ugašen. „Kroz taj festival sam gledao odlične srpske filmove koje inače ne bih imao priliku da vidim, ali i kvalitetne hrvatske naslove“, dodaje Babić.

Osim demografskog problema, Vukovar se suočava i s manjkom kvalitetnog društvenog života. Nedostaje sadržaja koji su neophodni i u nekoj sredini koja nije osetljiva zbog ratnih trauma. Nekada poznat po svom šarmu i kultnim mestima okupljanja, poput Dunava, Vučedola, Vrški, pa sve do Adice i bašte Radničkog u Borovu naselju, danas ovaj grad nema dovoljno sadržaja da privuče i zadrži stanovnike, posebno mlade.

„Mladima nedostaju mesta za izlazak. Gotovo da nema lokala u kojima se može ostati do zore – mislim da postoji samo jedan“, kaže vukovarski novinar Dušan Velimirović. „Nedostaje popularne kulture – koncerata, žive muzike. Danas su u ponudi samo di-džejevi, što je postalo monotono“, dodaje.

Sadržaji za odrasle i starije takođe nisu dovoljni. Bioskopi i kulturni događaji postoje, ali je ponuda ograničena i ne zadovoljava potrebe većine stanovništva.

Nacionalnih podela danas je sve manje. Ne može se reći da ih nema, ali nisu toliko izražene i ljudi međusobno komuniciraju, to je činjenica i to se može videti na svakom koraku. Jedan od dokaza za to je i upotreba reči „suživot“ koju danas mnogi izbegavaju i ističu da je taj termin važio za neka prethodna vremena jer ljudi u gradu danas žive zajedno, jedni sa drugima.

„Mislim da smo mi ovde u školi prevazišli taj izraz, mi živimo zajedno. Kada ljudi žive zajedno onda tu svega ima, i situacija u kojima se zajednički radujemo i situacija u kojima osećamo nezadovoljstvo jer to je život, a onda to rešavamo. U školi svi imamo zajednički cilj, a to je da nam škola dobro funkcioniše. Da bi to bilo tako, moramo zajednički raditi i svi moramo imati osećaj da imamo zajednički cilj“ – kaže direktorka osnovne škole „Nikola Andrić“ Josipa Кotromanović Sauka.

Vukovar danas izgleda lepo, gotovo potpuno obnovljen, ali je suočen sa egzistencijalnim izazovima. Problemi više nisu nacionalne podele, već demografski pad i nedostatak društvenog života. Ključ za budućnost ovog grada je u razvoju sadržaja koji zbližavaju ljude i vraćaju Vukovaru njegov nekadašnji duh zajedništva.

Ratne rane i traume nisu zacelile i one su prisutne na obe strane, sa razlikom da se o jednoj strani više govori, drugu gotovo da niko i ne pominje, iako je stradanje bilo obostrano.

Vukovar je danas lep grad, gotovo u potpunosti obnovljen, grad u kojem je krenuo život, ali je suočen sa egzistencijalnim izazovima. Problemi više nisu nacionalne podele, već demografsko osipanje, ali i nedostatak društvenog života. Na kvalitet života ne utiče samo finansijsko stanje pojedinca nego i društveni život koji u ovoj sredini nije na zavidnom nivou. Ostaje da se vidi da li će stvari krenuti na bolje. U tom smislu ne bi bilo loše da vesti iz ovog grada budu usmerene na stvari koje zbližavaju ljude, a ne na dominantno one koje ih dele.

Ovaj tekst je objavljen uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije, iz Programa za poticanje novinarske izvrsnosti.