Retka je pojava da u jednoj osobi budu pomireni naučnik i političar, a u srpskoj istoriji još ređa da taj političar stekne poverenje i Obrenovića i Karađorđevića. Andra Nikolić je uspeo oboje! Bio je pravnik, profesor, pisac, istoričar književnosti i književni kritičar. U raznim periodima, bio je i ministar prosvete, ministar inostranih poslova, ministar pravde, državni savetnik i predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije. Član Srpske kralјevske akademije postao je 1897.

Andra Nikolić (Beograd ili Čačak, 5. oktobar 1853 — Pariz, 28. septembar 1918) osnovnu školu, gimnaziju i Pravni fakultet završio je u Beogradu. U gimnaziji je bio jedan od osnivača đačkog društva Srpska nada, zatim se priklјučio socijalističkom omladinskom pokretu Svetozara Markovića, kasnije i Narodnoj radikalnoj stranci. Andrin studentski rad „Ekonomsko stanje Srbije u 14. veku”, nagrađen je priznanjem koji je ustanovio knez (od 1882. kralј) Milan Obrenović.

Bio je oženjen Milom, kćerkom beogradskog industrijalca Maše Dimića. Njihov stariji sin Dušan, svestrani mladić izuzetnog književnog dara, studirao je u Minhenu, ali se na početku Velikog rata vratio u Srbiju i poginuo na Suvoboru 1914. godine. Imali su i sina Radoja i kćerku Radmilu, koji su dočekali starost, ostvarili karijere i ostavili potomke od kojih su neki postali značajna imena srpske nauke.

Od Andrinih političkih tragova možda su najzanimlјiviji oni iz vremena dok je bio ministar prosvete i crkvenih dela, u poslednjoj deceniji 19. i prvoj 20. veka. On je kao ministar prosvete 1905. sproveo pretvaranje Velike škole u Univerzitet u Beogradu. Iz tih godina sačuvana su pisma upućena Nikoliću, a u pismima – životne priče učitelјica i učitelјa, njihovi uspesi i nevolјe, molbe i zahvalnosti, gradovi u usponu, živopisni, pastoralni prizori srpskih sela i valeri pejzaža u svim godišnjim dobima – Srbija 19. veka kao iz dela pisaca realizma.

Među ličnostima koje su se obraćale ministru Nikoliću nalaze se i velikani nauke i umetnosti: Đorđe Jovanović, Jovan Đorđević, Jovan Žujović, Jovan Cvijić, Vatroslav Jagić, Dragiša Stanojević, Žarko Savić, Sima Trojanović, Čedomilј Mijatović, kao i najviši crkveni velikodostojnici: mitropolit Mihailo i episkop Melentije.

Bio je pravnik, profesor, pisac, istoričar književnosti i književni kritičar. U raznim periodima, bio je i ministar prosvete, ministar inostranih poslova, ministar pravde, državni savetnik i predsednik Narodne skupštine Kraljevine Srbije

Andra Nikolić bio je idealna osoba za mesto ministra prosvete. I sam vrhunski obrazovan, sa darom za predavača i pedagoga, iskustvom u učionici i lјubavlјu prema tom pozivu, a pošten i odgovoran kao političar, bio je uspešan u ulozi prvog čoveka školstva Kralјevine Srbije. Andra Nikolić upamćen je kao izvrstan profesor, a predavao je u Gimnaziji u Čačku, u Trećoj beogradskoj gimnaziji, pa u Prvoj. Tamo je predavao i Pavlu Popoviću, koji se sećao prvog Andrinog časa književnosti i kako je govorio „izvanredno, pametno i zanimlјivo“. „Da ga trone, da ga gane, da ga pokrene, da ga uzbudi“ – bili su primeri rečitosti koji su dirnuli đake i kojima je nadmašio do tada neuporedivog istoričara Jovana Đaju. Govornički dar koristio je i u Skupštini, a, kažu, posebno ga je pokazao na svojoj svadbi, u Topčideru, na Petrovdan 1884. godine. Uz retorstvo, imao je i zdrav sud i duhovitost. Kritike Andre Nikolića su jasno pisane, pouzdane i nepristrasne. Na primjer, dok je pisao o Stevanu Sremcu, za koga svako najbolјe zna sve što je lepo u njegovom delu, ali niko kao Andra o lepoti detalјa, niko tako dobro o humoru, a i sitne zamerke ukazuju na oštro oko i originalno opažanje.

Bavio se i naukom i metodikom nastave, ali je imao i ideje o modernizaciji i uzdizanju prosvetnih ustanova. U drugoj vrsti tekstova bavio se životnim pitanjima nastavnika, pa je pisao o premeštanju profesora – o tome da je tendencija da se iz gorih mesta ide u bolјa razumlјiva i čini se da nikad neće biti učitelјske stalnosti, kao i o tome da učitelјi mogu da pobolјšaju život u selu. U malim mestima škola je ono što i srce za organizam, iz nje pulsira život, sve porodične priče slivaju se, preko dece, u tu zgradu, iz nje se ide u svet, učitelјi dele sudbinu ostalih meštana i svojom pojavom utiču na sve.

Andra Nikolić se u više navrata bavio i pozorištem, pa tako i 1900, kada je posredovao u odlasku Branislava Nušića i Janka Veselinovića u Zagreb, gde im je priređen svečani doček, ili 1907, pišući o platama glumaca, kao i razmišlјanjima o drami, književnom jeziku, moralnoj nauci. U tekstu o istoriji Nikolić se pita da li ona presuđuje, ocenjuje, hvali, kudi, ili samo iznosi. Ako je ovo poslednje, kakva je razlika između takvog pisca i skuplјanja građe.

Poseban trenutak desio se posle pisama Žarka Savića (1861-1930), operskog pevača, profesora, koji je nastupao širom Evrope, a u beogradskom Narodnom pozorištu i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu bio i režiser. U Beogradu je kratko vreme vodio svoju opersku scenu Opera na Bulevaru. Nјegova žena bila je prva srpska operska pevačica Vrščanka Sultana Cijuk (1871 – 1935), studentkinja Bečkog konzervatorijuma. Zajedno su nastupali u operama: Binički: „Na Uranku“, Sen-Sans: „Samson i Dalila“ i mnogim drugim. Sultana je od 1916. do 1928. sa decom živela u Zagrebu i nekoliko puta nastupala u Hrvatskom narodnom kazalištu i u raznim kulturno-prosvetnim društvima. Potom se preselila u Beograd. Poslednji Sultanin nastup bio je 1935. na Radio Beogradu.

Savić se obratio ministru prosvete Nikoliću sa idejom da se osnuje opera pri Nacionalnom teatru u Beogradu. U to vreme bio je direktor Opere u Diseldorfu. Vođen patriotskim razlozima i svešću da je Srbiji potrebna stalna operska scena, sačinio je Predlog osnivanja Opere Kralјevskog narodnog pozorišta, koji je sadržao spisak pevača i glasova, osoblјe, repertoar, prevode i način dolaženja do autorskih prava na strane opere, ali i podršku domaćim stvaraocima, fundusu i rekvizitu, bez kojih početak rada opere ne može da se zamisli. Predvideo je iznos novca potreban za sve to i kako je moguće obezbediti ga. Andra Nikolić učinio je sve da Savićeva plemenita i vešto razrađena ideja bude nedugo zatim i ostvarena.