Organizacije civilnog društva značajno su doprinele normalizaciji odnosa među ljudima nakon perioda mirne reintegracije. Iako su u početku uglavnom bile fokusirane na uspostavljanje dijaloga između Srba i Hrvata, danas se ove organizacije bave i nekim drugim pitanjima pa i onima koji prate savremene trendove društva u celini.

Po okončanju mirne reintegracije već su bile formirane organizacije koje su bile isključivo srpske ili hrvatske. U tom periodu javljaju se i one koje su bile, uslovno rečeno, neutralne, usmerene na dijalog i saniranje svega onoga što je bilo u prethodnom periodu. S manje ili više uspeha osnivaju se i deluju brojne organizacije takvog tipa, među kojima se i danas izdvajaju Evropski dom Vukovar i Proni centar za socijalno podučavanje.

Evropski dom Vukovar u službi zajedništva i pomirenja

Evropski dom Vukovar osnovan je 2000. godine, i to na Dan Evrope, 9. maja, kada se okupila grupa građana oko ideje o evropskim integracijama. Osnivači Evropskog doma bili su, sada već pokojni, Ljiljana Gereke, Jovan Кonjević i Zigfrid Gereke, dok je 22. avgusta te godine u dvorcu Elc održana osnivačka skupština.

„Vrlo brzo smo shvatili da je građanima Vukovara jako daleko priča o evropskim integracijama. Vukovar je tada još uvek bio porušen grad, izgrađivala se infrastruktura, bile su prisutne migracije stanovnika. Ljude je u to vreme zanimala egzistencija i onda smo shvatili da izgradnja infrastrukture ide, ali niko ne radi sa ljudima. Još uvek je bila velika trauma, velik broj poginulih i nestalih osoba sa obe strane i svoj rad smo usmerili na otklanjanje trauma i posvetili smo se pojedincu“ – objašnjava izvršna direktorka Evropskog doma Dijana Antunović Lazić.

Ubrzo potom kreću razni programi u organizaciji Evropskog doma, od kojih se izdvajaju program Eko sana, kao i brojne tribine i konferencije u kojima su učestvovali građani Vukovara.

Od osnivanja 2000. godine, Evropski dom Vukovar postao je mesto okupljanja i pomirenja, pružajući podršku kroz programe kao što su Eko sana, tribine i konferencije. Rani rad organizacije bio je usmeren na otklanjanje trauma iz prošlosti

„U prvih deset godina mladi nam nisu dolazili, imali su neku vrstu zabrane, škole su bile fizički podeljene. S vremenom smo nalazili načina kako da te mlade ljude okupimo kroz određene radionice i danas su oni već odrasli sa svojim porodicama i kažu da su im Evropski dom Vukovar, Mirovna grupa mladih, Proni bili jedine baze koje su im davale prostora da se sretnu i pogledaju oči u oči, uvide da imaju iste probleme i potrebe. Međutim, i društvo se u celini razvilo, a mi lokalci bi želeli da je to išlo i brže. Ipak, to je proces, rad na traumi nije jednostavan i danas vidimo da je sredina napredovala. Danas bez problema u naše programe možemo da uključimo i učenike iz obe nastave, kako hrvatske, tako i srpske. U ranijem periodu to je bio prilično zahtevan poduhvat“, naglašava Antunović Lazić.

Evropski dom svoj angažman imaće i na obeležavanju procesa mirne reintegracije, svake godine sredinom januara. Pogotovo je to bilo značajno u ranijem periodu, kada je razgovor o mirnoj reintegraciji bio na neki način tabu tema.

„Verujemo da je taj program doprineo dijalogu samim tim što je recimo i HRT napravio jedan polučasovni film o životu ljudi ovde u vreme reintegracije. To je prvi put da je nacionalna televizija o toj temi snimala film. Verujemo da smo bili barem jedna mala kap koja je doprinela da se o tome govori, da se čuje i zna. Taj okrugli sto kojeg organizujemo više od deset godina potaknuo nas je da postoji potreba razgovarati i iznositi šta je to doprinela mirna reintegracija jer u tom periodu krenula su i politička previranja gde se mirna reintegracija pominjala u lošem kontekstu. Činjenice su zapravo suprotne, a s vremenom smo angažovali direktne učesnike mirne reintegracije koji su govorili o pozitivnim rezultatima. To nas je potaklo da svake godine obeležavamo ovaj datum“, kaže Dijana Antunović Lazić.

Trenutno Evropski dom u svom radu praktikuje i neke druge aktivnosti, organizuje neke druge programe. Današnje društvo u Vukovaru, kao uostalom i u celoj Hrvatskoj, suočava se i sa dolaskom ljudi iz drugih zemalja, kontinenata i postoji potreba da se i sa njima uspostavi dijalog. Rekli bi da im je trećina programa vezana za kulturu sećanja i suočavanje sa prošlošću, a dve trećine za druge stvari, različite programe vezane za žene, za mlade itd.

Proni centar – Podrška mladima u izgradnji kvalitetnog života

Dve godine pre nego što je osnovan Evropski dom, u Vukovaru je osnovano udruženje građana Proni centar za socijalno podučavanje. Od tada do danas ovo udruženje imalo je preko sto različitih projekata, od kojih je većina realizovana u Vukovaru i Vukovarsko-sremskoj županiji kao i u Osijeku i Osječko-baranjskoj županiji, gde ovo udruženje takođe deluje.

„Glavni cilj zbog kojeg smo osnovani je da pomognemo mladim ljudima da dobiju kvalitetniji život. Pomažemo im da razviju svoje veštine, znanja, kompetencije, dobiju nekakve prilike i na taj način sebi organizuju kvalitetniji život. Rad sa mladima ne može biti kvalitetan ako se radi isključivo sa njima pa u tom smislu radimo i sa mnogim drugim osobama, predstavnicima različitih ustanova i organizacija“, kaže voditelj Odeljenja rada s mladima i potpredsednik Pronija Goran Jelenić.

Proni svoj rad zapravo započinje odmah po završetku perioda mirne reintegracije i mnoge teme koje su u međuvremenu obrađene vezane su za međunacionalne odnose.

„Sa ove distance nekad vidimo pomake po tom pitanju, a nekada ne. To zavisi o situaciji, projektu, temi. U samom početku smo imali više fokus na proces pomirenja, te socijalne rekonstrukcije i onoga što se dešavalo nakon toga. Tada je počela rekonstrukcija kuća, puteva, a niko nije radio sa ljudima, dok je mladima tada bilo najteže i sumnjičavo su gledali jedni na druge. Mi smo imali takve aktivnosti koje su ih nesvesno, da tako kažem, uvlačile da sarađuju jedni sa drugima tako što smo recimo organizovali sportska takmičenja u kojima su oni dolazili da se bore za svoj klub, a nesvesno su kroz sport komunicirali“, ističe Jelenić.

Danas je kroz njihovo iskustvo pitanje zajedničkog života nešto uobičajeno i što se retko dovodi u pitanje. Kroz projekat britanske ambasade, Proni centar danas radi na suzbijanju govora mržnje među mladima u Vukovaru. Na primer, uređivanjem igrališta i uklanjanjem grafita, mladi su se ujedinili u akcijama koje promovišu zajedništvo i suživot.

„Cilj nam je da sa mladima iz sve četiri srednje škole u gradu prepoznamo govor mržnje i radimo na tome da zajedničkim snagama to otklonimo. Iz toga su se do sada izrodile i dve zajedničke akcije, jedna u Borovu naselju, gde je uređeno dečije igralište i druga na Olajnici, gde su uređeni zidovi išarani grafitima različitog sadržaja. Dakle, iz ovoga se može videti kako su mladi nekada bili odvojeni, svako u svom nekakvom selu ili klubu odvojeno radili aktivnosti, a danas imamo primera kako oni od početka nešto zajednički pripremaju i rade“, zaključuje Jelenić.

Doprinos civilnog sektora po pitanju (su)života u Vukovaru bio je ključan za normalizaciju i unapređenje dijaloga među zajednicama. Kroz godine, aktivnosti ovih organizacija evoluirale su i proširile se na šira društvena pitanja, doprinoseći izgradnji otvorenijeg i tolerantnijeg društva.

 

Ovaj tekst je objavljen uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije, iz Programa za poticanje novinarske izvrsnosti.