Povezivanje kroz zabavu nije novost, ali nedostatak zabavnih sadržaja u pojedinim zajednicama značajno utiče na kvalitet života, pa čak može biti jedan od ključnih razloga za iseljavanje. Čak i u ona ratna vremena ljudi su slušali muziku one „druge strane“. U takvim okolnostima, radio stanice su često bile jedini kanal za uživanje u ovim sadržajima, iako su tada dominirali novokomponovani melos i, povremeno, ratne pesme.
Jedan od važnih primera u ovom kontekstu jeste Srpski radio Vukovar, koji je posle mirne reintegracije prerastao u Radio Dunav. Danas ova stanica uživa status jedne od najslušanijih u Vukovaru i okolini.
„Slušani smo na ovom području zato što sebe smatramo još uvek nezavisnim medijem, medijem koji pored toga što prati problematiku srpskog naroda, pratimo i sva dešavanja u gradu i okolini, nezavisno da li se to radi o nacionalnim manjinama ili većinskom narodu. Ne komentarišemo događaje i smatramo da smo objektivni pa verovatno zato imamo i slušaoce“, ističe direktor Radija Dunav Branislav Bijelić.
Radio Dunav danas pokriva najveći deo Vukovarsko-sremske i jedan deo Osječko-baranjske županije, i to sa gradovima Vinkovci, Osijek, Ilok i naravno Vukovar.
„Digitalnim putem još uvek ne emitujemo program zato što nam je to u ovom momentu izuzetno skupo. Sedamdeset odsto muzike koju emitujemo jeste narodna muzika sa „eks ju“ prostora, gde svakako dominira muzika iz Srbije. Zabranjeno voće je uvek slađe pa je ta narodna muzika u Hrvatskoj doživela veliku ekspanziju poslednjih godina. Mi kao lokalni medij nemamo mogućnost da diktiramo trendove. S obzirom na to da se sami finansiramo, prilagođavamo se interesovanjima publike. Ako narodna muzika dominira potražnjom, prirodno je da je uključimo u program jer je to ključ za naše poslovanje“, naglašava Bijelić.
Među slušaocima ovog radija kao i drugih radio stanica koje na ovom području svoje programe emituju na srpskom jeziku definitivno ima i pripadnika drugih naroda, pa tako i većinskog.
„Ljudi se javljaju u naše emisije, a među njima ima svakako i Hrvata. Mi to najviše prepoznajemo prema govoru ili čak i naglasku. Da nas slušaju i pripadnici većinskog naroda vidi se iz poziva slušalaca u kontakt emisijama, malim oglasima i slično. Moram da priznam da je takva slušanost, pa i poslovna saradnja od samog početka, od perioda mirne reintegracije. Mi smo u tom periodu sarađivali sa drugim hrvatskim radio stanicama, povezivali se i pravili neke zajedničke emisije. Кako su se ljudi počeli vraćati, ostvarivali smo i veći broj kontakata. Bili smo privlačni i onima koji su imali svoje firme pa su se oglašavali kod nas, dok se narodna muzika kao takva slušala uvek i svuda“, kaže Bijelić.
Na radiju gostuju i ljudi iz politike, ne samo srpski predstavnici, nego i predstavnici stranaka sa hrvatskim predznakom. To je posebno karakteristično u vreme predizbornih kampanja kada političari traže svaki glas, bez obzira na to koje je on nacionalne boje.
„Naravno, što bi se neko odrekao minimalno trećine potencijalnih glasača ili trećine potencijalnih kupaca ako govorimo o Vukovaru. Međutim, nije to samo trećina, verujem da je naša slušanost na ovom području mnogo veća, pogotovo što pratimo sva dešavanja u gradu i okolini“ – napominje direktor ove radio stanice.
Pab kvizovi bez nacionalnih barijera
Sa druge strane primetno je u poslednje vreme da u gradu na Dunavu i Vuki nedostaje dodatnih zabavnih sadržaja, a da je noćni život poprilično na slabom nivou. U takvim okolnostima mladi ljudi okreću se nekim drugim sadržajima koji su danas opšte popularni.
„Do pre samo nekoliko godina, što se tiče popularne muzike, bilo je više materijala zapravo više je dolazilo pevača i grupa, uglavnom iz Srbije. Bilo je više klubova u kojima se mogla slušati ta muzika. U poslednje vreme sve se svelo na lokale koji vikendom postaju mesta za izlaske, ali s obzirom na to da sam lično već prerastao taj vid zabave, mi nešto stariji, preko trideset godina, okupili smo se u okviru grupe Pab kviz Vukovar. Taj vid zabave je u poslednje vreme baš zaživeo u Vukovaru, krenuo je najpre jedan lokal, a sada ih ima tri i dešava se da nedeljno bude i po tri, četiri održana kviza. To je vid zabave gde se ne gleda nacionalnost, verska pripadnost, spol i slično, suština toga je da se družimo, izlazimo, a druženja se nastavljaju i posle samog kviza“, ističe vukovarski novinar Dušan Velimirović.
U nedostatku drugih vidova zabave, pab kviz postaje redak segment na kojem se ljudi druže u slobodno vreme i međusobno se upoznaju. Mnogi od njih su i tematskog karaktera pa je tako bilo i kvizova posvećenih Vukovaru.
„Iskreno, mislio sam da će na tom kvizu biti više tema posvećenih 1991. godini i ratu, čak smo se i našalili da nam takve teme odgovaraju jer toliko se toga pominje da znamo dosta iz pomenutog perioda, ali svakako ne volimo takvu naraciju vezanu za rat. Naprotiv, na pomenutom kvizu više je bilo tema za period Jugoslavije, kviz je bio izuzetno korektan, a pravili su ga stručni ljudi, istoričari“, naglašava Velimirović.
Jedna od osnovnih mantri pristrasnih medija je da u Vukovaru još uvek postoje podeljeni lokali, srpski i hrvatski. Istina je da je tako nešto bilo u ranijem periodu, istina je da se u jednoj maloj sredini zna ko je vlasnik lokala i koje je on nacionalnosti, ali da je u njima probrana nacionalna klijentela to je davno svršena forma.
„Postoje lokali u koje uglavnom izlaze Srbi ili Hrvati, ali to nije isključivo. Recimo, jedan lokal u kojem se igraju pab kvizovi važio je za ekstremno hrvatski kafić, međutim, došao sam tamo i zaista nije bilo nikakvih problema tako da smo i tu barijeru dolaska u takve lokale probili“, zaključuje Velimirović.
Pored muzike i kvizova, i drugi vidovi zabave i svakodnevnih aktivnosti doprinosili su izgradnji komunikacije među ljudima u Vukovaru i okolini. Zajedničke teme i interesovanja neminovno su doveli do spajanja ljudi uprkos njihovim različitim nacionalnostima pa čak i različitim pogledima na ne tako davne nemile događaje.
Ovaj tekst je objavljen uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije, iz Programa za poticanje novinarske izvrsnosti.