Vesti iz Vukovara i nisu prave vesti ako u njima nema priče o ratu, sukobima, međunacionalnoj netrpeljivosti. Celokupna javnost, ne samo u Hrvatskoj, nego i šire, gotovo tri decenije od kraja rata na Vukovar gleda kao na podeljeni grad. O tome su čak govorili i neki naučni radnici koji su grad na Dunavu i Vuki upoređivali sa Mostarom, a otišli su čak toliko daleko da su ga uporedili i sa Jerusalimom.

Takav narativ svakako je posledica ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka, procesa mirne reintegracije kojom jeste uspostavljen mir, ali mnoge stvari nisu bile rešene. Međunacionalne netrpeljivosti svakako je tih prvih godina bilo, ali kako je vreme odmicalo, sukoba i razmirica bilo je sve manje. Ljudi su počeli da žive svoje živote, okupirani svakodnevnim životnim problemima i nedaćama.

Tih prvih posleratnih godina ekonomske prilike nisu bile sjajne, a u Vukovaru je to posebno bilo izraženo zbog ratom devastirane privrede. Nekadašnji kombinat gume i obuće Borovo radio je smanjenim kapacitetom, tekstilini kombinat Vuteks ugašen je odmah nakon reintegracije. S jedne strane, stanovnici srpske nacionalnosti odlaze zbog osećaja nesigurnosti i nemogućnosti da se negde zaposle, dok se s druge stanovnici hrvatske nacionalnosti vraćaju, ali mnogi vrlo brzo shvataju da se bez hleba teško može živeti. Sve je to prouzrokovalo reke iseljavanja stanovnika iz ovog grada, što će posebno doći do izražaja nakon pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji.

Prvi kontakt među ljudima nakon rata, ako izuzmemo rodbinske, kumovske ili prijateljske kontakte, svakako je bio među ljudima iz privrede. Već u samom toku procesa mirne reintegracije ljudi počinju da trguju i razmenjuju robu, a na liniji razgraničenja, pod kontrolom snaga Ujedinjenih nacija, nedaleko od Osijeka formirana je pijaca gde su se ljudi sretali i trgovali. Po okončanju mirne reintegracije dolazi do saradnje među privrednicima. Ljudi su bili primorani da se oslone jedni na druge, da u moru svojih problema nađu izlaz iz krize.

Već u tim prvim godinama srpska roba polako ulazi na hrvatsko tržište, kao i obrnuto. U samom Vukovaru postojalo je nekoliko privrednika koji su bili ovlašteni uvoznici srpskih proizvoda. Danas je ta slika u tom smislu još povoljnija, saradnja među privrednicima je sve veća, naravno, ne u onoj meri u kojoj bi mogla i trebalo da bude, ali opet sasvim zadovoljavajuća.

Privreda ispred politike

Takođe, u samom gradu velik je broj malih i srednjih privrednika koji su srpske nacionalnosti i koji su nastavili ili preuzeli porodične poslove iz nekog ranijeg perioda ili su opet pokrenuli nove poslove koji su održali njihovu egzistenciju, a samim tim i opstanak u ovom gradu.

Jedan od privrednika koji je ipak želeo da ostane anoniman, ali je imao potrebu da prenese svoje iskustvo, u razgovoru nam je istaknuo da se granice i međunacionalne razlike u privredi ne poznaju.

„U svetu biznisa takve stvari gotovo da niko i ne pominje, možda nekada u šali nešto jedni drugima kažemo, ali u pravilu izbegavamo teme koje bi nas udaljile jer smatramo da bi tako nešto bilo apsolutno glupo u ovom momentu. Кada sam počeo da se bavim ovim poslom, ta saradnja nije bila tako intenzivna, ali s razvojem posla danas u gradu imam niz kolega hrvatske nacionalnosti s kojima sarađujem, a pogotovo među klijentima kupcima“, kaže ovaj vukovarski privrednik, jedan od retkih koji je makar i na ovaj način pristao da razgovara na ovu temu jer je svako međunacionalno pitanje, čak i sa pozitivnim primerima, uvek škakljiva tema zbog dosadašnjih loših i senzacionalističkih medijskih prezentacija.

U nekim ranijim vremenima takva slika je gotovo bila nezamisliva. Nezamislivo je bilo i da Srbin dobije posao kod Hrvata ili obrnuto, ali potreba i stanje na tržištu pomerili su granice. Brzo se shvatilo da je potrebniji dobar radnik nezavisno od toga koje je on nacionalnosti. Ljudi na terenu tako su učinili korak više od same države, odnosno politike, gde i pored zakonom obavezne proporcionalne zastupljenosti u državnim ustanovama, Srba tek da u policiji ima blizu te norme, dok je u ostalim državnim službama daleko od toga. To je rezultat nesposobnosti političara kako onih sa hrvatskim, tako i onih sa srpskim predznakom.
Кod privrednika, običnih ljudi koji se bave svojim poslovima, te barijere su davno izbrisane.

Ovaj tekst je objavljen uz financijsku potporu Agencije za elektroničke medije, iz Programa za poticanje novinarske izvrsnosti.