1.januara 1925. rođena je Kosa Bokšan, znamenita srpska slikarka, supruga isto tako slavnog umetnika Petra Omčikusa. Kosara, kako joj je pravo ime, rođena је u Berlinu. Njen otac Slavko Bokšan bio je inženjer elektrotehnike, veliki poznavalac rada Nikole Tesle. Objavio je nekoliko dela o njegovim pronalascima. Majka Helena Gertruda Jarius bila je Nemica.

Kosa Bokšan se u Beogradu školovala od detinjstva, tačnije, sa sedam godina upisuje Srpsko-francusku osnovnu školu, a kasnije privatnu školu za ritmičke igre. „Ja sam se strašno zaljubila u balet, to mi je bio jedan san da krenem i tim putem, mada sam uvek crtala i mislila o slikarstvu“, govorila je Kosa Bokšan.

Presudio je, izvesno, ovaj drugi put, pa Kosa Bokšan uči slikarstvo kod Zore Petrović, a potom 1945. godine upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu u klasi Ivana Tabakovića. To je bila godina kada je organizovan prvi posleratni prijemni ispit na ovoj visokoj školi. Nakon samo dve godine studija Kosa Bokšan napušta beogradsku akademiju i odlazi u Zadar, gde nastaje čuvena Zadarska grupa (Mileta Andrejević, Petar Omčikus, Bata Mihajlović, Ljubinka Jovanović, Mića Popović, Vera Božičković i Kosa Bokšan). O tadašnjoj atmosferi na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, Kosa Bokšan je kasnije govorila kao o „zagušenoj sredini u kojoj je postojao jak pritisak pojedinih kolega koji su bili bliski režimu“. Zato se odluka mladih umetnika da „odbegnu“ u Zadar objašnjava subverzivnim odgovorom na ponašanje aktuelne vlasti. Kasnije su doznali da je po naređenju OZNE trebalo da budu uhapšeni u Zadru, ali ih je prijatelj opisao kao mlade i neodgovorne umetnike na koje ne bi trebalo „trošiti“ vreme.

„Zadarsko iskustvo je za mene značilo razbijanje svih mogućih okova: akademskih, društvenih, političkih i otvaranje životu punom strasti i energije mladosti“, sećala se Kosa Bokšan.

Posle dva izgubljena semestra svi članovi zadarske grupe vraćaju se u Beograd, na Akademiju likovnih umetnosti osim Miće Popovića kome je trajno bilo zabranjeno pohađanje ove škole.

U septembru 1948. venčavaju se Kosa Bokšan i Petar Omčikus. Slede izložbe širom zemlje, repertoar njenih slika je širok, sa najvećim akcentom na pejzaž i ljudsku figuru. „Kosa Bokšan je  uzbudljiva i uverljiva onda kada je neposredna i odmerena… Za nju je sve u boji, sve se postiže preko boje: kako raspoloženje i atmosfera tako i karakter pejzaža, predmeta ili portreta…“, piše o slikarki Miodrag B. Protić (kasnije inicijator osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu).

Slede izložbe u Parizu, sada potpuno nove orijentacije, tačnije geometrijske apstrakcije. Po uzoru na Ticijanov portret njegove ćerke Lavinije, koji je videla na putovanju po Italiji, nastaje prvi rad u tehnici enformela koji francuska kritika posebno zapaža.

Kosa Bokšan i Petar Omčikus se trajno nastanjuju u Parizu 1957. godine gde će ostati da žive i rade do kraja života.

Ali još jedna značajna stanica na stvaralačkom putu ovog umetničkog para jeste Vela Luka. U avgustu 1968. Kosa Bokšan i Petar Omčikus organizuju „Međunarodni susret umetnika“ u Vela Luci na Korčuli, na kome su bili zastupljeni umetnici iz cele Evrope. Prvi susret se odvijao na temu mozaika i svako je uradio po dva mozaika koji su ugrađeni u javne zgrade i instalaciju spomen-zid. U toku 20 dana realizovano je 70 mozaik ploča. Kosa Bokšan je uradila dva mozaika sa temom Sunca.

Drugi simpozijum održan je 1970. u avgustu uz učešće oko 30 umetnika. Tema je bila sinteza slikarstva, arhitekture i urbanizma na projektu za vikend naselje u Plitvinama na Korčuli. Ovo naselje je trebalo da ima kapacitet za 500 turista. Projektom je rukovodio arhitekta Rikardo Poro. Ideja je bila da sve kuće budu različite i udobne za jednu četvoročlanu porodicu. „Kuće-skulpture“ su realizovali likovni umetnici, a „obične kuće“ su radile arhitekte. Kosa Bokšan je učestvovala na izradi „kuće skulpture“ i jednog podnog mozaika. Međutim, od celog projekta realizovani su samo planovi i maketa koji se čuvaju u Centru za kulturu Vela Luka. U pratećem programu organizovana je muzička svečanost u organizaciji kompozitora iz Italije Luke Ferarija i uz učešće gotovo celog stanovništva ovog korčulanskog grada.

Održan je i treći simpozijum 1972, takođe, uz pomoć Luke Ferarija, ali očekivanja organizatora i domaćina nisu bila ispunjena tako da se ova manifestacija ubrzo gasi.

Zahvaljujući velikom angažovanju Kose Bokšan, Petra Omčikusa i Ante Marinovića u Vela Luci je otvoren muzej crteža, gravira i skulptura sa značajnom međunarodnom kolekcijom radova. Umetnički par ostao je vezan za ovo ostrvo. Dugo su se prepričavale anegdote da je njihov povratak sa Korčule danima odlagan, iako su bili spakovani, jer trajekt je išao suviše rano pa je slađe bilo prespavati polazak.

Stvaralački doprinos Kose Bokšan sa više od 125 samostalnih i još više grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu je nemerljiv. Umrla je  21. novembra 2009. u Beogradu, a tada još živ Petar Omčikus osniva Fondaciju Kose Bokšan i Petra Omčikusa.

23.11.2011. u Mihizovoj ulici u Beogradu. Tu prenose sve umetničke radove iz pariskog ateljea. Petar Omčikus umire 2019. godine u Beogradu.