Slavonska sela mnogima sa strane nepogrešivo liče jedno na drugo: duge, ravne ulice, prizemne kuće poređane tik uz put i zatvorene kapije iza kojih se krije neki nepoznat život. Kućanci, selo u blizini Donjeg Miholjca, na prvi pogled jedno su od takvih mesta. Ali upravo ovde je 11. septembra 1914. godine, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, rođen Gojko Stojčević, potonji patrijarh srpski Pavle. Čovek čije su zakrpljene cipele, vožnje tramvajem i jezgrovite pouke postale deo kolektivnog sećanja baš ovde je načinio prve korake. Iz Kućanaca je otišao kao dete. Školovao se u Tuzli, Sarajevu i Beogradu, zamonašio se u manastiru Blagoveštenje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, proveo 33 godine kao episkop raško-prizrenski i 19 godina na čelu Srpske pravoslavne crkve (SPC). Njegov život odvijao se daleko od rodnog sela, ali poštovanje prema njemu danas ljude vraća upravo ovamo.

U Kućance smo stigli za praznik Svetih novomučenika jasenovačkih, kada je sećanje na stradanje naročito živo u čitavoj Pakračko-slavonskoj eparhiji. Od početka do sredine septembra u manastiru Jasenovac svakodnevno se služi liturgija i pristižu hodočasnici, a mala slavonska mesta, makar nakratko, postaju odredišta ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine, drugih delova Hrvatske i dijaspore. U Kućancima nas je dočekao paroh Dragan Gaćeša. Govori neposredno i živo, čas ozbiljno, čas uz šalu na sopstveni račun. Uvodi nas u obnovljenu crkvu, podignutu na temeljima hrama iz 1828. godine u kojem je kršten patrijarh Pavle. Stara crkva minirana je 20. decembra 1991, iste noći kada su porušeni pravoslavni hramovi u Mikleušu i Obradovcima, iako u Kućancima tada nije bilo ratnih dejstava. Kada je čuo za njeno rušenje, patrijarh se, prema svedočenjima, samo prekrstio.

„Hramovi se dižu. Jevanđelja se kupuju, putiri i crkvene posude se kupuju. Ali narod ne može da se kupi“, kaže sveštenik. Crkva je ponovo podignuta, ali je ljudi kojima ona treba da služi sve manje. Kada je otac Dragan pre petnaestak godina došao u selo, zatekao je samo ruševine. Od hrama su ostali samo delovi zidova i zvonik. Ipak, odlučili su da sačuvaju i poprave ono što se sačuvati može. Kamen temeljac novog hrama osveštan je 2010. godine, u vreme episkopa slavonskog Save. Gradnja je nastavljena sa episkopom pakračkim i slavonskim Jovanom, a novi hram osveštao je 2019. godine patrijarh Irinej, uz sasluženje petnaestak arhijereja. Od stare crkve sačuvan je zvonik. Inženjeri su utvrdili da je ostao statički stabilan, pa danas predstavlja vezu između porušenog hrama i onoga koji je iz njegovih temelja izrastao. Unutrašnjost novog hrama uređuje se postepeno. Postavljeni su pod i ikonostas, a zidovi se oslikavaju tradicionalnom fresko-tehnikom. Jedan deo biće posvećen životopisu patrijarha Pavla. Već je naslikan među arhijerejima i svetiteljima, kao da se iz Kućanaca, preko Kosova i Metohije i Beograda, njegov život ponovo vraća na mesto odakle je počeo.

U crkvi se čuva i omofor patrijarha Pavla, deo arhijerejske odežde u kojem je često služio. Vernici mu prilaze kao dragocenoj relikviji. Pored njega je ikona patrijarha Pavla, kojeg u Kućancima, po blagoslovu episkopa, već molitveno poštuju kao svetog jerarha. Prema rečima oca Dragana, 2029. godine u Eparhiji bi mogao biti učinjen prvi korak ka crkvenom proslavljanju patrijarha Pavla. Za ljude koji dolaze u Kućance, formalna odluka, međutim, nije presudna. U narodu je patrijarh Pavle odavno stekao poštovanje kakvo se ukazuje svetitelju.

U obnovljenoj crkvi se čuva omofor patrijarha Pavla, deo arhijerejske odežde u kojem je često služio. Vernici mu prilaze kao dragocenoj relikviji. Pored njega je ikona patrijarha, kojeg u Kućancima već molitveno poštuju kao svetog jerarha

Liturgija se u Kućancima služi približno jednom mesečno. Parohija oca Dragana obuhvata devet hramova, pa nedelje raspoređuje između sela. Kaže da Kućančani dolaze koliko mogu i da su upravo oni izneli veliki deo obnove. Dok se hram uređuje i freske umnožavaju, broj ljudi, nažalost, opada. Otac Dragan ulazi u šezdesetak srpskih domova u Kućancima. U četrdeset njih žive ljudi stariji od osamdeset godina. Na širem području koje opslužuje godišnje krsti oko desetoro dece, a sahrani približno sedamdesetoro ljudi. Za petnaest godina u Kućancima je imao svega tri venčanja. „Opelo znam napamet, a kad dođe venčanje, tu već moram da se podsećam“, kaže, pokušavajući da gorčinu ublaži humorom.

U Kućancima, tvrdi otac Dragan, svakodnevni odnosi Srba i Hrvata ne liče na sliku koja se često stvara političkim izjavama i medijskim raspravama. Za Svetog Savu Hrvatice iz sela pomažu u parohijskom domu. Otac Dragan odlazi na njihova okupljanja, druži se s katoličkim sveštenicima i svoje komšije naziva braćom.

Grupu hodočasnika iz Beograda koja je tog dana stigla u Kućance ipak je sve vreme pratila policija. Prizor policijske pratnje bio je u izvesnom neskladu s mirom o kojem govori otac Dragan. U selu srećemo i Kućančanku koja živi u Parizu, a u rodno mesto je došla povodom praznika. Pitamo nju osećaju li se ovde međunacionalne napetosti. I ona, međutim, bez dvoumljenja odgovara da u Kućancima vladaju mir i suživot. Duboko veruje da to nije slučajno. Veruje da je to zbog blagodati patrijarha Pavla, koja se na mestu njegovog rođenja oseća i posle njegove smrti.

Otac Dragan ulazi u šezdesetak srpskih domova u Kućancima. Na širem području koje opslužuje godišnje krsti oko desetoro dece, a sahrani približno sedamdesetoro ljudi. Za petnaest godina u Kućancima je imao svega tri venčanja

Nedaleko od crkve nalazi se imanje na kojem je rođen Gojko Stojčević. Kuća koja danas stoji na njemu nije kuća njegovog detinjstva, iako je posetioci ponekad tako doživljavaju. Podignuta je šezdesetih godina prošlog veka. Stara slavonska kuća sa drvenim tremom, u kojoj je rođen budući patrijarh, s vremenom je propala i bila srušena. Imanje je, međutim, autentično. Posle patrijarhove porodice promenilo je više vlasnika, da bi ga 2008. godine kupio Milija Kostić iz Čačka. U novinama je pročitao da se imanje prodaje, došao je, otkupio ga i poklonio Eparhiji slavonskoj.

Milija Kostić nije jedini čije je ime utkano u obnovu Kućanaca. Među najvećim donatorima je Opština Magadenovac, kojoj selo pripada. Prema rečima paroha, ona je tokom petnaestak godina, kroz godišnja izdvajanja, za obnovu i uređenje hrama izdvojila više od sto hiljada evra. Značajnu pomoć pružila je i Nadežda Stojčević Knežević, bratanica patrijarha Pavla, kao i Sveti arhijerejski sabor SPC sredstvima iz Fonda patrijarha Pavla. Otac Dragan naročito insistira da se ne zaborave sami Kućančani. Oni petnaest godina daju novac, rade, popravljaju, čiste i pomažu koliko mogu.

Imanje bi trebalo da postane Zadužbina patrijarha Pavla. Postojeća kuća priprema se za muzejsku postavku posvećenu njegovom životu i zaostavštini. Planira se i gradnja kapele ili manjeg hrama posvećenog patrijarhu, kao i gostoprimnica za hodočasnike. Još nema završenog projekta čitavog kompleksa ni konačnog roka za radove, planovi se oblikuju postepeno, prema mogućnostima Eparhije i priložnika. I radovi napreduju postepeno, jer malo selo ne može istovremeno da iznese više gradilišta. Za kupovinu dodatnog imanja otac Dragan unapred je uzeo prihod od tri godišnje arende crkvene zemlje. „To je velika borba. Ne znam ni sam odakle sve dođe. Selo ima šezdeset domova, uglavnom su to stariji meštani, pa kako sve ovo napraviti? A onda se jave ljudi i uvek nešto pomognu. Sve što smo započeli do sada smo i završili“, kaže u veri da će jednog dana i zadužbina zasijati.

Na imanju zastajemo uz bunar, najdragoceniji trag iz vremena patrijarhovog detinjstva. To je jedini sačuvani objekat koji je ovde postojao dok je mali Gojko živeo u Kućancima. U njemu još ima vode. Planirano je da bude obnovljen i očišćen, ali da ostane svedok nekadašnjeg života. Oko kuće rastu stabla koja su sadili crkveni velikodostojnici i meštani. Hrast koji je 2014. zasadio mitropolit Amfilohije već pravi hladovinu. Njegove grane se njišu na vetru dok otac Dragan uz osmeh pokazuje i sadnicu koju je sam posadio, ali se nije primila. Svako stablo nosi priču o čoveku koji ga je spustio u slavonsku zemlju.

Na imanju se kosi trava, obrađuje se zemlja i dočekuju posetioci. Dolazak gostiju, kaže otac Dragan, ovdašnjem narodu znači više nego što se sa strane može pretpostaviti. Tokom godine u Kućance stigne desetak ili petnaest organizovanih grupa iz Srbije, Republike Srpske i drugih delova Hrvatske. Budući muzej patrijarha Pavla zato ne bi trebalo da bude samo prostor u kojem će predmeti stajati iza stakla. Otac Dragan ga vidi kao mesto kulturnog i duhovnog uzdizanja Srba u Kućancima i čitavoj Slavoniji, ali i kao mesto susreta svih ljudi koji poštuju patrijarha Pavla. Još važnije od same zgrade biće da ljudi nastave da dolaze. Tri puta godišnje Kućanci se naročito ispune gostima: na Petrovdan, kada se obeležava slava hrama, na Usekovanje, praznik na koji je rođen patrijarh Pavle, i 15. novembra, na godišnjicu njegovog upokojenja. Tada malo selo postaje veće od svojih geografskih granica. Okuplja raseljene Kućančane, vernike iz Hrvatske i Srbije, sveštenike, episkope, horove i putnike koji možda nikada ranije nisu kročili u Slavoniju. „Džaba nam ovaj hram, makar bio sav ozlaćen, ako vas nema. Narod je telo Hristovo. Možemo se moliti i na livadi. Samo ljubav pobeđuje“, zaključuje naš domaćin i poziva nas da se vratimo u Kućance.