U Stankovcima, u šibenskom zaleđu, usred dalmatinskog krša, među maslinicima, vinogradima, čempresima i starim kamenim kućama, poslednjih septembarskih dana bio je postavljen jedan veliki slikarski atelje na otvorenom. Jedanaesta Privrednikova međunarodna dobrotvorna likovna kolonija okupila je ove godine četrnaest akademskih umetnika iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine koji su tokom pet dana inspiraciju iz živopisnog dalmatinskog ambijenta pretakali na slikarska platna. Sve radove nastale na koloniji darovali su Privredniku, i to za prikupljanje sredstava za učeničke i studentske stipendije. Umetnici različitih generacija i različitih umetničkih izraza, nadahnuti dalmatinskim pejzažom, iza sebe su ostavili radove različitih stilova i senzibiliteta, povezane zajedničkim humanim ciljem – podrškom Privrednikovim stipendistima.

Likovna kolonija za Ivanu Ožetski iz Ivanić Grada ima posebnu vrednost upravo zato što umetnike, koji najveći deo vremena stvaraju sami, izmešta iz samoće ateljea. Iako je ove godine prvi put bila u mogućnosti da učestvuje na koloniji, Ivana je Privredniku još ranije darovala jedan svoj rad, jer joj se ideja učinila, kako kaže, pametnom, lepom i pozitivnom. Linije karakteristične za njene radove od početka su, kaže, predstavljale rojeve i jata, odnosno način na koji se jedinke u prirodi okupljaju i kreću kao celina. Zbog toga su se njene slike prirodno povezale i sa zajedništvom na kojem počiva kolonija. „Svi smo dio plemena, roja, jata, nečega. Nitko od nas nije sam. Meni može pomoći zajednica, a moj komadić može pomoći nekoj drugoj zajednici. I meni su drugi pomagali, cijelo vrijeme pomažu, na način na koji su mogli. Ja dajem kako ja mogu. Taj tijek, taj tok, mora funkcionirati“, govori Ivana.

O razmeni među umetnicima govori i Davor Grabovac iz Banjaluke. „Najvažniji razlog zbog kojeg sam tu jeste priča koju Privrednik podržava, stipendiranje talentovanih mladih ljudi. A najveća vrijednost kolonija su prijateljstva koja se tu stvore i ta razmjena iskustava, gledanje kako drugi pristupaju slici. Učiš od kolega, a oni uče od tebe“, objašnjava Davor, koji se inače najviše bavi akvarelom, a ovde je nastojao da svoj likovni senzibilitet poveže sa morskim motivima i karakterom radova namenjenih široj publici na aukciji. „Pokušao sam da u sliku ugradim svoj senzibilitet, ali i da motiv bude blizak ljudima koji će te slike gledati i kupovati. Trebalo je pronaći ravnotežu i ispoštovati obje strane“, kaže on.

U tome je i razlika između ove kolonije i okupljanja koja se završavaju samo izložbom nastalih radova. Ovde slika treba da pronađe kupca kako bi se njena umetnička vrednost pretvorila u sasvim konkretnu pomoć. Privrednik, osnovan 1897. godine, još od kraja 19. veka pomaže obrazovanje mladih. Danas kroz fondove „Vladimir Matijević“, „Ivana Vujnović“ i „Maja Prodanović“ stipendira darovite učenike i studente slabijih materijalnih mogućnosti, kao i naročito uspešne studente. Među stipendistima su mladi iz različitih delova Hrvatske, a za neke od njih ta podrška predstavlja uslov da nastave školovanje. Zbog toga su svih jedanaest dosadašnjih likovnih kolonija bile humanitarne.

I Ana Fafulić iz Loznice kaže da je upravo ta svrha presudila da prihvati poziv na koloniju. „Želela sam da se odazovem kako bih dala svoj mali doprinos, a taj moj mali doprinos je i meni mnogo značio. Upoznavanje s ovim divnim ljudima i umetnicima obogaćuje svakog pojedinačno. Neću ovde samo ostaviti dve slike nego ću se i sama vratiti bogatija. To i jeste razmena“, kaže Ana, na čijim slikama inače dominira apstraktniji pristup, ali je na koloniji zabeležila motive kraja u kojem je boravila – primorski grad, katedrale i Šibenik. „Birala sam prepoznatljivije motive jer radovi odlaze na aukciju, da se što više novca prikupi za decu. Zato sam se dotakla motiva iz okoline, ali sam ih zadržala u svom likovnom izrazu“, objašnjava Ana.

Koliko stipendija može promeniti život mladog čoveka posebno dobro razume Tanja Ristić iz Brčkog, koja je tek par godina starija od Privrednikovih stipendista. Tokom studija videla je kako nedostatak novca ograničava umetnički rad i primorava neke studente da biraju manje formate ili da odustanu od pojedinih tehnika. Tanja se humanitarnim radom bavila i pre dolaska na koloniju. Učestvuje u ekološkim akcijama, pomaže u zbrinjavanju i udomljavanju napuštenih životinja. Kaže da je odrasla u velikoj porodici, u kojoj je rano naučila da deli ono što ima. „Čovjek stvarno ne može bez drugog čovjeka. Ljudi su se dosta otuđili, a ja pokušavam svojim stavovima, radom i trudom da to barem malo promijenim. Krećem od sebe, pa se nadam da ću podstaći i ljude oko sebe“, govori ona.

Važno joj je bilo i prisustvo starijih i iskusnijih kolega. Smatra da savremenom umetničkom radu često nedostaju vreme, proces i temeljno savladavanje zanata. „Sve se nekako ubrzalo, svi negdje žure i misle da je ono što urade za čas konačan i najbolji rezultat. U slikarstvu jesu lijepe slučajnosti, ali tek kada iza njih postoji tehničko znanje. Umjetnici nekad ne žele da pomognu jedni drugima, kao da se boje da će ih neko prestići, a ljepota i jeste u tome da neko tvoju zamisao uljepša, uveća i od nje napravi nešto što ti sam nisi mogao“, kaže Tanja, dodajući da takvu sujetu među učesnicima ove kolonije nije osetila.

Jedan od najmlađih među njima bio je Danilo Pauković iz Prijedora, koji je likovnu akademiju završio svega desetak dana pre dolaska u Stankovce. Za njega je rad sa starijim kolegama značio priliku da posmatra njihove postupke, način razmišljanja i odnos prema slici. „Rad ovdje je opušteniji nego u kontrolisanim uslovima ateljea, a i sam ambijent utiče na sliku“, kaže Danilo. Na pitanje kakva budućnost čeka mladog umetnika u današnjim okolnostima, Danilo ističe da se često zaboravlja osnovni razlog zbog kojeg neko stvara. „Ako neko voli ovo da radi i istinski živi za momente u procesu rada, neće ga zaustaviti ograničenja koja postavljaju društvo, okolina ili država. Bitno je da se radi ono što se voli i to se u radu osjeti. Već time je čovjek nešto postigao, već to je uspjeh“, kaže on.

Među učesnicima koji godinama podržavaju Privrednikov rad bili su Mercedes Bratoš, Josipa Čamber i Hrvoje Peruzović iz Zagreba, Marin Milutinović iz Banjaluke i Saša Bogdan iz Dervente. Prvi put su učestvovale Katarina Bursać iz Prijedora, Jana Vuksan iz Banjaluke, Nevena Kostić iz Kragujevca i Marina Milev iz Bora. Na koloniji je nastalo 28 slika u akrilu i kombinovanoj tehnici, koje će Privrednik ponuditi na dobrotvornoj aukciji, a sav prihod od prodaje namenjen je stipendiranju učenika i studenata.