U Trpinji je u subotu, 22. oktobra održana Raspevana trpinjska jesen, tradicionalna manifestacija koju već sedmu godinu zaredom organizuje Udruženje žena Trpinje uz finansijsku podršku opštine Trpinja. Na štandovima u seoskom Domu kulture prikazani su plodovi jeseni, zimnica, slatke delicije i ručni radovi koje su za ovu priliku pripremile članice Udruženja žena.
Tradicija i običaji na selu čuvaju se na razne načine, a jedan od njih je i negovanje starih zanata. Heklanje i štrikanje u hladne jesenske dane smiruje i opušta Nadu Kovačević iz Trpinje, koja se poslednje četiri godine aktivno posvetila ovom poslu. Iako ceo svoj život nešto plete, tek sada je uvidela značaj i vrednost davno zaboravljenog ručnog rada.
– Nekada su se žene na selu okupljale na prelu, uveče, kada pozavršavaju sve poslove u domaćinstvu. Donosile su domaću vunu i štrikale čarape za svoje ukućane. Nažalost, danas više nema takvih druženja i sve manje žena štrika, hekla ili veze. Od malena radim, imam ideja i mašte, a svoje proizvode izlažem na kirbajima i sajmovima. U ova teška vremena, svaka kuna mi dobro dođe. Pretežno radim za decu, od pletenih kapa, šalova, haljina i pelerina do heklanog nakita, i to od različitih materijala: vune, najlona, platna, konca,… – ispričala je Nada Kovačević.
Udruženje žena Trpinje trenutno broji 16 aktivnih članica koje se finansiraju od članarina, dobrovoljnih priloga, kroz projekte i opštinski budžet. Hronično nedostaje mladih.
– Cilj naše manifestacije je sačuvati mlade ljude na selu koji u velikom broju odlaze u beli svet trbuhom za kruhom. Stari nam umiru, a selo se prazni. U Udruženju imamo i članice koje su bolesne i slabo pokretne pa ih obilazimo, donosimo im namirnice, poklone, razgovaramo sa njima, ne želimo da se osećaju zapostavljeno. Velika nam je želja sagraditi etno kuću u selu kako bi potaknuli razvoj seoskog turizma. Naša opština ima potencijala za to, ali sve zavisi od finansija – otkrila je predsednica Udruženja žena Trpinje Marija Opačić.
U Trpinji nema mnogo dešavanja pa manifestacije kao je što je Raspevana trpinjska jesen dobijaju na značaju. Iz godine u godinu, odaziv je sve veći. Pozivu se rado odazivaju i meštani iz okolnih sela koji se zabavljaju uz bogat kulturno umetnički program. I ove godine nastupila su folklorna društva „Vaso Đurđević“ iz Bršadina, „Mladost“ iz Trpinje, „Đoko Patković“ iz Bobote i novoosnovana grupa Zavičajnog udruženja Srba Ozrena i Posavine iz Borova. Pevački deo ispunili su članovi muške pevačke grupe „Koreni“ iz Borova, etno grupe „Đurđevak“ iz Bobote i mlada trpinjska nada Miljana Milovanović, dok su pesnici iz Trpinje Zora Pavić i Stevo Milašinović obeležili recitatorski deo programa.
Da se seoska kultura čuva od zaborava i kroz muziku, potvrdio je to u razgovoru za P-portal predsednik vokalno instrumentalnog ansambla „Đurđevak“ Branislav Barvalac. Ovaj penzionisani policajac iz Bobote se od svoje 11. godine bavi muzikom. Svira sve tamburaške instrumente, a afirmisao se u KUD-u „Đoko Patković.
– Spojila nas je zajednička ljubav prema muzici. Do sada smo snimili jedan CD simboličnog naziva „Amanet“, jer smo želeli da ostavimo nešto u nasleđe mlađim generacijama. Cilj nam je da mladi počnu negovati tradicionalnu muziku. Na CD-u se nalazi osam pesama od čega su dve duhovne, a sve pesme su starije od sto godina, bile su skoro zaboravljene a mi smo im udahnuli novi život. Pesme su naišle na dobar prijem kod publike tako da smo snimili i treće izdanje CD-a – istakao je Barvalac.
Posebnost ove grupe je u tome što svira na tradicionalnim akustičnim instrumentima ručno napravljenim od drveta: fruli, tamburi, tapanu, sazu, čalgiji, gitari i bas gitari. Na osnovu njih proizvode specifičan zvuk. Trenutno na repertoaru imaju 40 pesama koje su poreklom iz Srema, Vojvodine i južne Srbije. Pesme obrađuju i aranžmanom prilagođavaju sebi, a imaju i desetak duhovnih pesama sa kojima nastupaju na crkvenim manifestacijama.
– Održali smo preko 100 koncerata od kojih su najznačajniji u Temišvaru, Senti i Bužimu u Bosni i Hercegovini. Naši nastupi nisu takmičarskog karaktera. Pokušavamo napraviti moderniji etno, zato jer se muzika sve manje sluša, a sve više gleda. Pokrenuli smo i etno festival kako bi što više promovisali etno zvuk – zaključio je Barvalac.
Etno grupi „Đurđevak“ je ove godine dodeljeno i posebno priznanje Zajedničkog veća opština za izuzetna ostvarenja u korist promocije i sveukupnog jačanja srpske etničke zajednice.
