«Slatka kuća» u Borovu u ponudi ima na desetke vrsta kolača i torti

Od ovog se posla ne može obogatiti, ali od njega možete pristojno živeti, kaže Ružica Ostojić, koja je u slatki svet kolača i torti zakoračila sasvim slučajno

Iako je po struci prosvetni radnik,  45-godišnja Ružica Ostojić iz Borova danas je vrhunska poslastičarka. Krajem 2011. otvorila je proizvodno – trgovački obrt «Slatka kuća», zajedno sa snajom Natašom Janjatović Ostojić (38), koja podjednako dobro barata i mikserom i ciframa pa je u ovom porodičnom obrtu, uz ostalo, zadužena i za knjigovodstvo.

«Prozvodimo razne vrste kolača i torti, za sada samo po narudžbi jer se nalazimo na lokaciji koja nije baš prometna, da bismo imali svakodnevnu ponudu. Imamo veliki asortiman torti i kolača, dakle, sve ono što mušterije traže, to i napravimo»,  ističe vlasnica obrta Ružica Ostojić koja u ponudi ima na desetke vrsti kolača i torti.

«Koliko tačno, ni sama ne znam jer stalno gledamo da u ponudu ubacimo nešto novo, nemamo standardni asortiman od 10-15 vrsta kolača. Uvek se trudimo da mušterijama ponudimo nešto novo, da slušamo šta žele i vole i po tome se ravnamo», priča Ružica. Cene kolača su 65 kuna po kilogramu, a torti od 120 kuna pa nadalje, što zavisi od veličine torte i materijala od kojeg je torta izrađena.

U slatki svet kolača i torti zakoračila je, kao što to u životu obično biva, sasvim slučajno. Nekoliko godina radila je u struci, kao učiteljica. U jednom obrtu za proizvodnju kolača, gde je radila dve godine, ispekla je zanat. Inače, da priprema kolače i torte naučila je sama iz dosade, budući da je kao nezaposlena majka bila vezana za kuću i kućne poslove. Nakon što bi za svoje ukućane ispekla kolače, ono što preostane delila je komšijama pa je u nemogućnosti da pronađe posao došla na ideju da pokrene vlastiti biznis.  «Ulaganja su velika. Imali smo sreću da smo imali svoj prostor, kuću koju smo adaptirali u poslovni prostor. Svi smo se udružili, roditelji, brat i snaja i u preuređenje objekta, opremu i otvaranje obrta uložili, prema gruboj proceni, najmanje 20 hiljada evra, pri čemu su najveće investicije nabavka rashladnih vitrina i radnih stolova od inoksa», priča poslastičarka Ružica. Ipak, nekih većih planova za sada nema. «Osoba sam koja u svemu ide korak po korak. Nemam neke velike ambicije, da se širim i osvajam tržište. Cilj mi je da se održimo kvalitetom. Radimo onoliko koliko možemo i ne želimo da rušimo postignuto poverenje i gubimo mušterije, a proširenje zahteva velika ulaganja što trenutno nismo u mogućnosti»,  iskrena je ova preduzetnica.

Za Ružicu i njenu porodicu poslastičarstvo je jedini izvor prihoda.  «Od ovog posla se ne možete obogatiti, ali kako se puno radi, možete pristojno živeti. Ustajem oko sedam sati ujutru, popijem kafu i odem u radionicu, iz koje izlazim oko 20, 21 ili 22 časa uveče, kako kad, sem ponedeljka koji smo odredili za slobodan dan», pojašnjava Ružica.  Ako je potrebno, posao se završava i noću, iako i u poslastičarstvu postoji vreme kad ima više ili manje posla. «Najmanje posla je u februaru, a najviše leti, kad je i najviše svadbi, krštenja. S jeseni opet počinju slave, praznici.», dodaje naša sagovornica. Najveća, pojedinačna narudžba do sada bila je 100 kg sitnih kolača za svatove. Toliko obično pripremaju i za borovski kirbaj – 15. avgusta (Sveti Stefan Letnji). Ružica i Nataša to odrade za svega dva dana. Kada se sastojci za kolače ili torte unapred pripreme, samelju, iseckaju, izvažu, tako da je sve pri ruci, onda i sama priprema ide lakše i brže, bez praznog hoda.

Najbolja preporuka uvek je zadovoljna mušterija, smatra naša sagovornica, u čijim domaćim kolačima, pored kupaca iz Borova i okolnih mesta,  uživaju ljubitelji slatkiša iz čitave Slavonije: iz Valpova, Osijeka, Vinkovaca…  Tim više što je ovo jedini obrt tog tipa u Borovu i jedan od malobrojnih na vukovarskom području.

S obzirom na užurban tempo života, u kojem zaposlene žene imaju sve manje vremena za kućne poslove, kriza i besparica se nisu negativno odrazile na poslovanje ovog obrta. Gostoljubivi ljudi iz ovih krajeva vole da dočekaju i ugoste, u čemu, priznaje Ružica, ponekad i preteruju. Slave, svadbe i krštenja ne mogu proći bez sitnih kolača, za šta se uvek nađe novca, a mušterije, ukoliko znaju šta hoće, nisu zahtevne. «Najviše volim kad mušterije naruče određenu tortu ili kolač, ono što inače vole. Od torti najtraženije su one za dečje rođendane, od fondana, na kojima su kojekakve figurice likova ili slike, interesantne klincima. Leti se najviše traže lagane i osvežavajuće, voćne torte, dok one čokoladne imaju prođu tokom cele godine», priča ova kulinarka.

«Posao je izuzetno naporan i stresan pa ako se želite baviti time morate to i voleti. Stresan jer stalno gledate na sat,  posao morate završiti u određeno vreme, a budući da se  radi s hranom koju ne možete pripremati pet dana unapred, sve mora biti sveže, dobro urađeno i na vreme.  Sve ono što je filovano, kremasto, radi se dan ranije, pre nego što mušterija dođe da preuzme narudžbu. Mušteriji kad dođe po tortu ne mogu reći da dođe sutra. Za mene je to najteži deo ovog posla», iskrena je Ružica.

I njoj se ponekad desi da joj biskvit ili fil završe u kanti za otpatke. «Ukoliko želite da napredujete u ovom poslu ne smete biti narcisoidni. Uvek razmišljam da sam to mogla bolje uraditi, ponešto dodati, doraditi ili ako smatram da kolač nije dobro ispao napraviću ga ponovo»,  objašnjava Ružica.  Ipak, početnicima savetuje da se drže osnovnog recepta.

Sve je, ističe, u vremenu i meri, pod uslovom da taj posao radite s ljubavlju. «Ako posao radite preko volje, zato što morate ili na brzinu, ni rezultat neće biti kakav ste očekivali. U početku kolače sam rezala uz pomoć lenjira, jedan kolač i po 10-15 minuta, a sad to mogu da uradim gotovo za tren oka i žmirećki», hvali se naša sagovornica.

Ženama kojima je kolačarstvo hobi i koje razmišljaju da otvore obrt savetuje: «Prvo to treba da vole i da budu svesne da treba puno da rade.  S druge strane, ono što je u ovom poslu privlačno jeste da si sam svoj gazda i da radiš posao koji voliš, iako uz velika odricanja. Ovaj posao upravlja mojim životom, izuzev slobodnog ponedeljka i 10 dana godišnjeg odmora, a sve ostalo podređeno je kolačima», priča ova poslastičarka.

Budući da radi s hranom posebna pažnja posvećena je zdravstvenoj ispravnosti hrane i higijeni. «Morate se pridržavati propisa, sve što se od nas traži to i uradimo. Analize kolača se vrše,  takođe, bakteriološke analize alata i radne opreme, dva puta godišnje. Pored toga inspekcijski nadzor jednom do dva puta godišnje vrši sanitarna inspekcija, što je dobro i za nas i za naše mušterije», smatra  naša domaćica.

«Slatka kuća» nalazi se u Borovu, u Novoj ulici na broju 9. Radno vreme je od 9 do 17 časova, svakog dana sem ponedeljkom, kad ne rade, a nedeljom od 9 do 12 časova.