Poljoprivredna zadruga Brestove međe iz Borova svake godine beleži dobit i investira u nove tehnologije
Poljoprivredna zadruga Brestove međe iz Borova osnovana je 1999. godine, u okviru projekta norveške vlade čiji je cilj bio revitalizacija života na ratom pogođenim područjima. Temelje zadruge postavila su 23 borovska poljoprivrednika podizanjem kredita i uz pomoć i podršku Opštine Borovo, a Norvežani su pomogli u repromaterijalu i obnovi stočnog fonda. Svako zadružno domaćinstvo dobilo je po tri junice ili deset nazimica, pa se u Borovu značajno povećao broj mlečnih krava i svinja. Tako su se mahom bivši radnici kombinata Borovo, slomom ovog predratnog privrednog giganta, okrenuli poljoprivredi kao osnovnom zanimanju.
Zadruga je u početku bila smeštena u derutnoj zgradi bivše VUPIK-ove kooperacije u centru mesta, a 2003. počeli su prikupljati dokumentaciju za izgradnju upravne zgrade, podnog skladišta, vage i silosa. Upravna zgrada i silos sagrađeni su na novoj lokaciji 2005. godine. Od 2005. do 2009. zadruga se bavi isključivo ugovaranjem poljoprivredne proizvodnje na području opštine Borovo. Do 2009. vodi je Siniša Rakazović, jedan od osnivača i u početku jedini zaposleni u zadruzi. Nakon što je Rakazović otišao u penziju, nasledio ga je mladi agronom, danas 34-godišnji Branko Perišić.
– S mojim dolaskom na tu funkciju promenila se i poslovna koncepcija zadruge, a i druga su vremena. Danas nastupamo isključivo komercijalno i otvoreno prema tržištu. Gledamo da našim zadrugarima omogućimo određene pogodnosti u odnosu na ostale kooperante, a na taj smo način postali konkurentni i znatno uvećali prihode. Danas smo s nekog koncepta lokalne, mesne zadruge, prerasli u zadrugu koja deluje na širem vukovarskom području – priča Perišić.
Pored poljoprivredne proizvodnje, zadruga se danas bavi otkupom žitarica i uljarica, prodajom repromaterijala za ratarsku i povrtlarsku proizvodnju, vršenjem usluga poljoprivrednom mehanizacijom, sušenjem žitarica itd. Broj zadrugara do 2008. povećao se na 55, da bi se sa starenjem sela taj broj smanjio.
– Danas okupljamo 33 zadrugara i veći broj kooperanata i pokrivamo 3.000 do 3.500 hektara kooperacije na vukovarskom području – ističe Perišić.
Zadruga danas zapošljava ukupno sedam radnika, od kojih je šest stalnih. Pored upravnika, zadruga je zaposlila i samostalnog knjigovođu, skladištara i još dva radnika na silosu te komercijalistu i diplomiranog inženjera ratarstva. U sklopu mere stručnog osposobljavanja za rad zaposlena je još jedna mlada osoba, na godinu dana. U planu su i nova zapošljavanja.
– U planu nam je da zaposlimo što veći broj ljudi iz Borova, direktno ili indirektno kroz kooperaciju te kroz socijalno preduzetništvo, što je naš budući cilj. Planiramo da se upustimo u povrtlarsku proizvodnju na manjim poljoprivrednim gazdinstvima i da budemo inicijatori te da damo pozitivan impuls razvoju povrtlarske proizvodnje u Borovu. S obzirom na posedovnu strukturu, mišljenja sam da se trebamo preorijentisati na povrtlarsku ili neku alternativnu proizvodnju, jer u ratarskoj proizvodnji nismo konkurentni. Za taj vid proizvodnje potrebne su velike obradive površine i znatna ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju – kaže upravnik.
On smatra da bi danas u Borovu moglo da opstane svega 15 do 20 većih ratara jer ta opština, u poređenju sa onim susednim, nema većih obradivih površina. Borovski atar jedan je od manjih na vukovarskom području. Prostire se na nekih 500 hektara državne zemlje i još 800 hektara u privatnom vlasništvu, odnosno na oko 1.300 hektara obradivog i usitnjenog zemljišta. Borovski poljoprivrednici obrađuju od tri do 20 hektara zemlje u privatnom vlasništvu, sve ostalo je u zakupu, a najveći broj OPG-ova obrađuje do deset hektara zemlje. Uglavnom, to je ratarska proizvodnja pšenice i kukuruza.
– To je tradicija u Borovu, iako je reč o najneisplativijoj proizvodnji. Velika su ulaganja, a ostvaruje se manji prihod, tako da šansu u toj proizvodnji imaju OPG-ovi koji obrađuju više zemlje – dodaje Perišić.
O uspešnom radu zadruge govore i finansijski pokazatelji. Do 2009. promet zadruge iznosio je od 700 do 800 hiljada kuna, a danas beleže 30 miliona kuna godišnjeg prometa, uz rast od 100, 110 i 120 odsto na godišnjem nivou, pa je tako 2009. zabeležen promet od milion i 400 hiljada kuna, 2010. iznosio je sedam miliona i 800 hiljada kuna, a 2011. godine 15 miliona kuna. Najuspešnija godina bila je 2012., kada beleže promet od 30 miliona, dok je 2013. ostvaren promet od 29 miliona kuna.
– Zadruga svake godine beleži dobit, pa ulažemo i investiramo u nove tehnologije i opremu. Nakon što je zadruga izgrađena, opremili smo prostor informacionom tehnologijom, asfaltirali krug zadruge, uveli centralno grejanje, opremili radionicu, kancelarije i poljoprivrednu apoteku, pregradili podno skladište po vrstama robe, kupili viljuškar, sanirali zgradu stare zadruge i izvršili sve što je potrebno vezano uz evropsku direktivu i norme. Kako bismo oplemenili naš prostor, ozelenili smo dvorište zadruge i posadili brestove, kuglaste bagremove, čemprese, javor, ukrasne šljive… – ponosno priča Perišić.
Zadruga je ovlašteni distributer “As” hibrida iz Srbije, koji je od prošle godine u komercijalnoj prodaji u Hrvatskoj, u čemu takođe vide razvojni potencijal i mogućnost širenja tržišta, tako da razmišljaju i o vlastitom prevozu, što opet otvara prostor za nova zapošljavanja. U udruživanju poljoprivrednika i zadrugarstvu Perišić vidi šansu za razvoj hrvatske poljoprivrede i sela.
– Smatram da ljudi danas mogu da funkcionišu jedino kroz neki sistem udruživanja. Da bi se neki posao odradio potrebna su velika sredstva, a individualno teško možemo da pariramo poljoprivrednicima iz razvijenih zemalja EU-a. Po meni, to je jedina šansa za razvoj hrvatske poljoprivrede i sela – uveren je Perišić.
Upravo iz tog razloga, s ciljem zastupanja i zaštite interesa poljoprivrednika, prošle godine je u Borovu osnovano udruženje poljoprivrednika Gradac, koje je registrovano na istoj adresi kao i zadruga.
– Vođenjem računa o troškovima i postavljanjem realnih ciljeva uspevamo da opstanemo i budemo konkurentni u tržišnoj utakmici. To pokazuje i naš dosadašnji rad. Kada pogledam koje sve velike kuće nastupaju na našem tržištu, često ni sam ne mogu da verujem da opstajemo – zaključuje Branko Perišić, upravnik Poljoprivredne zadruge Brestove međe.