Nedavno smo prošetali gurmanskom Srbijom i izdvojili manifestacije koje preporučujemo za posetu. Primetili smo da se posednjih godina itekako vodi računa o posebnosti i kvalitetu proizvoda, o njihovoj zaštiti, brendiranju i plasmanu na evropsko i svetsko tržište. Slično stanje je i sa alkoholnim pićima koja se proizvode u Srbiji. Ovde ćemo pokušati da predstavimo situaciju sa najpoznatijim domaćim pićem – rakijom, a posebno sa sve popularnijim i prisutnijim voćnim rakijama sa juga Srbije. U tome će nam pomoći tehnolog sa dvadeset godina iskustva, nekada u Prokupcu iz Prokuplja i Porečju iz Vučja, Srdjan Dinić, tehnolog i direktor proizvodnje najnagrađjivanije srpske destilerije protekle dve godine Trivulesk iz Leskovca.

Srđan Dinić

Kada se pomene srpska rakija, prva asocijacija je šljivovica. U poslednje vreme prava poslastica i delikates u piću je i rakija sa juga Srbije. Na pitanje čime je skrenula pažnju na sebe, naš sagovornik ističe:

Srbija je još iz 18. veka bila poznata po šljivovici, ali imamo mi i još mnogo rakija koje mogu da idu ako ne iznad, onda makar paralelno sa šljivovicom i tu pre svega mislim na viljamovku i dunju. Naime, Južna Srbija a posebno leskovačko podneblje je bogom dano za proizvodnju voća jer ima odlične klimatske faktore, pa se tako od posebne vrste dunje, one leskovačke, dobija rakija ekstra kvaliteta koja spada u red najboljih rakija. I to zahvaljujući broju sunčanih dana, zemljištu, nadmorskoj visini, faktorima koji joj apsolutno odgovaraju, ali i kvalitetu koji stvara u količini šećera, količini aromatičnih materija koji su posebno bitni za rakiju. I viljamovka iz predela Porečja je takođe izuzetna po kvalitetu i specifičnoj aromi, i to ne govorim napamet već pre svega iz decenijskog iskustva.

Rakija se smatra nacionalnim pićem južnih Slovena. Najpoznatiji oblik rakije je šljivovica i proizvodi se od šljiva. Druga često korišćena voća jesu kajsije, jabuke, kruške, smokve i dunje. Rakija od šljiva i grožđa se katkad meša posle destilacije s drugim sastojcima, kao što su trave, med, višnje.
Prepečenica je dvostruko destilirana rakija, gde sadržaj alkohola nekad prelazi čak i 60%. Brlja je popularni naziv za jeftinu rakiju lošeg kvaliteta.
Inače je rakija bez boje, osim kad se u nju dodaju drugi sastojci. Neke vrste rakija se drže u drvenim bačvama (od hrasta) zbog dodatne arome i zlatne boje. Rakiju se preporučuje piti iz posebnih malih čašica kapaciteta od 0,3 do 0,5 dl.

 

Što se tiče srpskog rakijarstva, Srđan primećuje pozitivne promene u poslednje vreme. Češće su kontrole proizvođača koji proizvode i prodaju rakiju na crno. Mešanjem etanola i voćnih aroma, falsifikovana rakija se može dobiti i vrenjem kukuruza i drugih proizvoda koji nisu voćnog porekla, kojima se dodaju šećer i razne arome. Ukus, miris, ali i lekovita svojstva koja mnoga alkoholna pića imaju kada se umereno konzumiraju potiču upravo od tih specifičnih hemikalija.

– Obično se kaže da je vino piće bogova, ali, iako sam pristrasan, ne bih mnogo pogrešio ako bih rekao da je za naš region to rakija, iako je i dalje jaka predrasuda koja povezuje konzumaciju rakije sa alkoholizmom. Umerenost je vrlina i veština koja se uči. I lekari preporučuju i kažu da je jedna čašica ujutru lek. Tako dobra za organizam – od poboljšanja cirkulacije, do stabilnog krvnog pritiska – naglašava Srđan.

Leskovčani su pored govora i roštilja poznati i kao paprikari i povrtari sa velikom tradicijom, ali manje poznati po predelu bogatom voćem izvrsnog kvaliteta.

– Čulo se i za naše voće, ali se nije previše radilo na marketingu – dodaje naš sagovornik.

– Da bi se srpska rakija značajnije našla na tržištu Evrope i sveta, pored posedovanja kvaliteta proizvoda potvrđenih kroz sertifikate standarda od ISO 9001 do HCP sistema, mislim da je neophodna i inicijativa i podrška sa više instance, jer mi kao proizvođači pojedinačno ne možemo mnogo da postignemo.

Upitali smo Srdjana i koja je razlika između naše rakije i one iz šireg regiona – Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije itd.

– Razlika je pre svega u našem geografskom položaju, broju sunčanih dana jer ukoliko sunca nema to se odražava na količinu sećera koje voće dobije direktno od sunca. Na primer, pogledajte oblačinsku višnju koja je najkvalitetnija u Evropi jer ima taj fenomenalni odnos šećera i ukupnih kiselina, a o malini i da ne govorim. Dakle bogatstvo ukusa i južnjačkog temperamenta iz čašice jeste naša posebnost.

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email