Sreća, Hronologija, Nasilje, Tranzicija, 1995, Humor, Nepristajanje, Noć, Simboli, Obmana… Ovo su nazivi tematskih celina koje čine izložbu „Lavirint devedesetih“, čija stalna postavka je 3. juna otvorena u Beogradu. Autori izložbe su Dubravka Stojanović, Igor Štiks i Dejan Ubović, koji kao cilj ove izložbe navode „pokretanje novog procesa sagledavanja decenije koja je promenila tokove života miliona ljudi na ovim prostorima (ali i globalno), a čije posledice osećamo i danas, možda više nego ikad“, postavljajući i pitanje „da li smo, kao pojedinci, ali pre svega i kao društvo, uopšte izašli iz lavirinta u koji smo upali početkom 90ih“. Novootvoreni prostor u Ulici Kneza Miloša broj 3 u koji je smeštena postavka pored izložbenog dela ima i prostor za tribine, debate, konferencije… a o njemu se uveliko govori kao o „Muzeju devedesetih“.

„Misija Muzeja devedesetih, koji predstavlja zajednički rad stručnjaka, aktivista i partnerskih organizacija sa čitavog postjugoslovenskog prostora, jeste da (ponovo) upoznamo širu javnost i građane sa tom važnom decenijom kako bismo zajednički razumeli i suočili se sa današnjim političkim, društvenim i kulturnim izazovima. Stoga, uz stalnu postavku Muzeja, otvaramo i Centar M90 kao mesto okupljanja, obrazovanja i buduće saradnje“, stoji na stranicama takozvanog Muzeja devedesetih. Iako i autori navode da se formalno ne radi o muzeju, ipak učestalo i sami koriste taj naziv, pa nije čudo što su usledile reakcije iz struke, i pre samog otvaranja prostora.

„Otvaranje muzeja koji se bavi skorijom, još svežom i osetljivom istorijom, ne može biti privatna inicijativa i ne sme da se dešava mimo zakonom propisanih procedura“, rekli su medijima iz Istorijskog muzeja Srbije, koji je matični za sve muzeje koji imaju istorijsku građu. „Ne može se tako ozbiljan period, kakav su devedesete, prikazivati bez institucionalnog uvida, bez kontrole autentičnosti građe i bez odgovornosti prema istorijskoj istini. Ovo nije samo pitanje struke, već i zaštite kolektivnog pamćenja. Ako se sve to zaobiđe, kakvu poruku šaljemo o tome šta danas nazivamo muzejom?“, kaže direktorka ove institucije.

Svojevrsni Muzej devedesetih, naime, pokrenut je još u novembru 2022. godine kao digitalna platforma sećanja na devedesete godine na prostoru nekadašnje jugoslovenske države. Prvi korak ka stvaranju ovog muzeja bio je projekat „Nepristajanje. Antiratna Srbija 90-ih“, posvećen antiratnoj sceni Srbije 1990-ih, sačinjen od dokumenata, publikacija, fotografija, sećanja pokretača nezavisnih medija, svedočanstava ključnih aktera iz organizacija poput Fonda za humanitarno pravo, Helsinškog odbora, Žena u crnom, Beogradskog kruga i drugih. Inicijator ovog projekta bio je Kulturni centar Grad, dok su autori Dejan Ubović, Dubravka Stojanović, Snježana Milivojević i Igor Štiks. Prema njihovim rečima, cilj ovog projekta je „očuvanje sećanja na pojedince i organizacije koje su se suprotstavljale šovinizmu, etničkoj isključivosti, ratnoj propagandi, razaranju i zločinima“. Još tada su najavili putujuću izložbu „Lavirint devedesetih“ za 2024. godinu, koja je i realizovana, a najavili su i da će „Muzej“ u fizičkom obliku biti otvoren 2025. godine. Tako je zdanje u Kneza Miloša 3  ove godine postalo Centar M90 ili kolokvijalno „Muzej Jugoslavije“.

Formalno se zapravo radi o prostoru Fondacije M90, čiji su osnivači ujedno i autori izložbe, a koja je registrovana tek 16. aprila ove godine, desetak dana pre otvaranja stalne postavke. Iako pitanje prisvajanja epiteta muzeja nije naivno, jer suptilno pretenduje i na prisvajanje istorijske istine, još bitnije od formalnosti oko ustrojstva i naziva jeste otpor koji se javio među pojedinim istoričarskim krugovima. Autori izložbe svoj rad su opisali kao „pokušaj da devedesete budu prikazane drugačije, slojevito i kompleksno“, a i pre same postavke optuženi su da će ona biti – jednostrana i usredsređena isključivo na osudu srpske strane u konfliktima devedesetih.

Dakle, i pre svake analize viđenog, pre viđenja, pre bilo kakvog dijaloga – znamo da se nećemo složiti ni razumeti. Ako je možda i upitno u kojoj meri je nasleđe devedesetih još uvek živo, čitanje devedesetih je neupitno dinamično i neujednačeno. A potreba za razumevanjem te burne decenije očito još nije utažena.