Pitanje identiteta pojedinca ili društvene zajednice u mnogo čemu je složeno i slojevito. Brojni su faktori koji utiču i na poimanje identiteta i na svest o sopstvenom identitetu, a i na samu njegovu suštinu. Neko za sebe može misliti da je recimo patriota dok mrzi pripadnike druge nacije, i provesti život ne osvestivši da je zapravo nacionalista. Valjda je potreba za pripadanjem, povezanošću i pronalaskom sopstvenog identiteta jedina konstanta oko koje bi se svi složili. I oni koji za svojim identitetom, odnosno njegovom definicijom još uvek tragaju i oni koji su samosvesni, a i oni koji od svog identiteta beže ili ga skrivaju.
Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac nedavno je izjavio da je asimilacija mlađe populacije Srba u Hrvatskoj izvesnija od očuvanja identiteta. Na to su ukazivali mnogi do sada, na to ukazuju i statistika i sva sprovedena istraživanja, a jasno je to i bilo kom pasivnom posmatraču. Pupovac je, međutim, dodao i da su preslabi instrumenti unutar srpske zajednice u Hrvatskoj, medijski, obrazovni i kulturni, koji treba da spreče tu asimilaciju. A upravo na srpskim institucijama je zadatak da obezbede instrumente za sprečavanje asimilacije i da daju podršku i primer mladima kako da se kvalitetno integrišu u društvo, bez odricanja sopstvenog nacionalnog i kulturnog identiteta.
Šta zapravo mladim Srbima u Hrvatskoj znače malobrojne i nejake srpske institucije u očuvanju nacionalnog identiteta bila je jedna od tema u okviru diskusije na Šestom kongresu Privrednikovih stipendista i srpske omladine, koji je i ove godine okupio brojne mlade pripadnike srpske nacionalne manjine iz različitih krajeva Hrvatske. Ti mladi su u najvećem broju već rođenjem ili u ranom detinjstvu određeni upravo kao pripadnici “manjine”. Generacije koje ne pamte poslednje ratne sukobe odrastale su u znatno drugačijim uslovima i pritiscima u odnosu na druge svoje vršnjake. Famozna “atmosfera”, kao izraz za kojim se najčešće poseže pri objašnjavanju položaja i stanja u kom se nalazi srpska zajednica u Hrvatskoj, nije u skladu sa zakonskim okvirima koji bi taj položaj i stanje trebalo da regulišu. Ta atmosfera, kad se radi o Srbima, pored ionako teške ekonomske situacije zajedničke svima, prožeta je govorom mržnje, visokim etničkim tenzijama, krajnje jednostranim informacijama o ratu i stereotipnim medijskim prikazima, i ne ohrabruje ni mnogo starije i iskusnije, a kamoli mlade ljude. U takvim uslovima mladi Srbi u Hrvatskoj, a pogotovo mladi u gradskim sredinama, šansu za socijalnu uključenost i životnu perspektivu u Hrvatskoj vide u socijalnoj mimikriji. Izbegavaju da se izjašnjavaju i da ističu pripadnost nepoželjnoj manjini, a često se predstavljaju i kao pripadnici većinskog naroda jer je tako jednostavno lakše.
Veliko breme za mladog čoveka koji se još uvek razvija i koji tek treba da se ostvari na brojnim poljima. Međutim, kao što je slučaj i sa mnogim drugim izazovima, i to breme nekog savije i slomi, a nekog očeliči. Govoreći o nacionalnom identitetu i njegovom izražavanju, bivši i sadašnji Privrednikovi stipendisti na Privrednikovom kongresu otkrili su neka svoja viđenja i iskustva. Od onih malobrojnih pozitivnih, do krajnje rezignirajućih, izdvojila se i jedna priča koja možda najbolje ilustruje dileme i previranja nepravedno nametnute mladoj generaciji Srba u Hrvatskoj. Iskrena i hrabra ispovest bivše Privrednikove stipendistice mnoge je podsetila na neka njihova slična iskustva. Naime, govoreći o studiranju i uklapanju među vršnjake, učesnica kongresa je otkrila da je umela da kaže da je stipendira “Privredno društvo Privrednik”, namerno izostavljajući pridev koji ukazuje na nacionalnu pripadnost. Danas sličnih dilema i kompromisa nema, a za samopouzdanje i odlučnost zahvalila je upravo Privredniku koji joj je bio podrška i oslonac tokom školovanja.
Finansijska pomoć u školovanju mladih skroman je doprinos Privrednika kada se u obzir uzmu potrebe za stipendijama, obrazovanjem i materijalnom podrškom, ali doprinos velik i značajan kada se u obzir uzmu prilike i uslovi u kojima Društvo deluje, a zajednica više preživljava nego što živi. Došavši na skup i učestvujući u diskusiji, sa kakvim god primedbama i zapažanjima, mladi učesnici Privrednikovog kongresa pokazali su da su deo srpske zajednice i da tu pripadnost ne žele skrivati. A to je možda i najbitniji doprinos i uspeh kojim se Privrednik može pohvaliti.
