U Srbiji već nekoliko meseci traje nadmetanje u iskazivanju ljubavi prema – Srbiji. Sa političkih govornica i parola, slila se ta ljubav na ulice, trgove, mostove, a posebno na tastature. Svi misle da imaju tapiju na ljubav prema svojoj zemlji i pravo da javno diskvalifikuju svakog ko ih u tome ne podržava. Ko samo malo drugačije razmišlja. Argumenti tu nisu nikakav faktor. Jedini indikator, lakmus papir te naglo probuđene emocije jesu – studenti. Idolopoklonstvo prema studentima počelo je da prevazilazi sve granice ukusa. Vrline koje su ispoljili hiperbolizuju se do patetike, a sve one vrednosti koje su i pojedincima i društvu očito nedostajale sada se projektuju u njih – hrabrost, nepotkupljivost, pogotovo zajedništvo. Oni koji su do juče bili „apolitični“, koji su odricali i osnovne građanske dužnosti poput glasanja na izborima, najednom su se prenuli iz inertnosti i nezainteresovanosti i grunuli svom snagom godinama akumulirane, a neispoljene društvene svesti i odgovornosti. Ne bi u tome možda bilo ničeg lošeg, da netrpeljivost prema svakom ko ne deli tu histeričnu groznicu ne prerasta u vrstu agresije.
Blokade fakulteta i protesti studenata na kojima se, pored ostalog, traži odgovornost za tragediju u Novom Sadu nastavljaju se i tri i po meseca nakon tragedije. Studenti, zajedno s građanima i aktivistima, svakodnevno blokiraju saobraćajnice. Blokiraju raskrsnice, mostove, auto-puteve. Sve stoji, samo oni hodaju, šetaju, trče i usput skupljaju vence slave, cveće, posluženje i aplauze. Novosadski studenti istrčali su štafetni maraton od Novog Sada do Beograda. Štafetu su predali beogradskim studentima koji su onda nastavili šetnju do Kragujevca, gde je održan protest na Dan državnosti. I studenti iz Niša i drugih gradova pešačili su do Kragujevca, neki i trčali. Pozivnicu za taj protest prethodno su im doneli kragujevački studenti koji su istrčali 140 kilometara od Kragujevca do Hrama Svetog Save u Beogradu. Studenti i ostali građani Rume pešice su otišli na protest u Sremskoj Mitrovici, koji je održan u znak podrške studentskim zahtevima, dan nakon tamošnjeg govora predsednika Srbije povodom Dana državnosti. Studenti iz Zrenjanina najavljuju marš do Vršca, dok su subotički studenti najavili šetnju do Bajmoka. Svi zajedno su najavili odlazak na veliki protest u Niš koji su niški studenti zakazali za 1. mart. Na svakoj stanici dočekuju ih ovacije, čestitke, ponegde i crveni tepih. Pojedini mediji beleže svaki zagrljaj i suzu i posluženje pored puta koje su oduševljeni građani pripremili.
Međutim, svi oni koji ne učestvuju u tim manifestacijama ili koji sa sumnjom ili strahom posmatraju sve te predstave izopšteni su, izloženi žestokim kritikama, bojkotu. Krenulo je naizgled bezazleno, sa plejlistama, tj. spiskovima zabranjene muzike i izvođača na protestima. Onda su pokrenute internet peticije. Napravljeni spiskovi radnji, trgovina koje nisu podržale proteste, nisu zakatančile vrata kad su na to bili pozvani. Onda se spisak širio na sve one koji su odbili da pruže neku vrstu podrške, pa su na spisku i pekare koje nisu nahranile umorne studente žuljevitih nogu. Ko god ne iznese iće i piće i toplu ćebad postaje nepoćudan. Bilo da se radi o pozorištu koje nije zamandalilo vrata ili o gradonačelniku koji nije obezbedio krov nad glavom šetačima s transparentima. Kragujevački skup pod nazivom „Sretnimo se na Sretenje“ obeležio je, pored ostalog, snažan govor mržnje prema Srbima iz Republike Srpske koji su istog dana organizovano odlazili na miting u Sremskoj Mitrovici. Količina uvreda i mržnje upućena „prekodrincima“, kako su klasifikovani, samo je jedan od pokazatelja isključivosti i mračnjaštva koje ne mogu da ne dovedu u pitanje principe takve vrste borbe za bolji svet. Jer to bi trebalo da je borba za bolji svet, takvom se predstavlja. A poprima odlike prekog suda.
Uvrede upućene svakom ko ne pruža bespogovornu i bezuslovnu podršku (bilo deklarativnu, bilo svojim prisustvom ili donacijama) vrhunac su dostigle nakon jednog od teatralnih dotrčavanja studenata po dozu komplimenata i divljenja, onog pred Hramom Svetog Save. Dotrčavši „štafetni maraton“ od Kragujevca do Beograda, štafetu su doneli baš na plato pred Hramom Svetog Save. Jesu li nameravali da je unesu u Hram nije poznato, ali je poznato da su zatvorena vrata hrama (u kasnim večernjim satima!) već zagrejani svojim tumačenjima teksta „Paralelni univerzum ili doprinos studentskih protesta savremenoj nauci“ objavljenog na zvaničnom portalu SPC, obožavaoci studenata protumačili kao uvredu. I motiv za pretnje i napade na SPC i na patrijarha, koji ovu „relikviju“ nisu dostojno dočekali. Takva ljubav prema Srbiji poslednjih meseci cveta na ulicama i trgovima, u medijima i po internetskim platformama. I postala je prava hrabrost ne deliti takve sentimente i odupreti se većini koja ih ispoljava.
