Poljoprivredna zadruga Agro-Dunav iz Dalja

Početkom prošle godine u Dalju je osnovana Poljoprivredna zadruga Agro-Dunav. Osnovali su je 25-orica poljoprivrednika koji obrađuju 1.400 hektara plodne slavonske zemlje. Svima njima zajednička je ljubav prema rodnoj brazdi i želja da budu uspešni u svom poslu. 

«Inicijativa za osnivanje zadruge potekla je od nas nekolicine, većih proizvođača. Ja, na primer, obrađujem 80 hektara zemlje. Ima još nekoliko zadrugara koji obrađuju po sto ili dvesto hektara. Odlučili smo da se udružimo jer nam je kao kooperantima malo toga ostaje od proizvedenog. Smatrali smo da bi bilo dobro da sami odlučujemo kome ćemo prodati robu i pošto, od koga ćemo je i po kojoj ceni kupiti. I mislim da smo u ovih godinu dana taj cilj i ostvarili», priča Dimitrije Ljubojević, jedan od osnivača ove zadruge i predsednik Nadzornog odbora.

Dobra podloga

Dodaje da je 2010. bila na nivou prosečne godine za većinu kultura. Ostvarili su tako prinos od šest i po tona pšenice i deset tona kukuruza po hektaru. «Mi smo prodali pšenicu za 1,35 kuna po kilogramu jer smo čekali čak dva meseca da poraste cena. Nismo je prodali odmah u žetvi već smo je lagerovali u Vupiku i onda za dva-tri meseca prodali i dobili 15 lipa više po kilogramu. To je ta razlika, recimo, između kooperativnih odnosa i PZ-a. Nije lako jer nemamo vlastitih sredstava pa radimo s tuđim novcem, pozajmljujemo od poslovnog partnera koji nas kreditira. Sada smo u pregovorima oko kreditiranja za prolećnu setvu», naglašava naš sagovornik.

«U svakom slučaju to je bila početna godina. S poslom se započelo faktički osnivačkim ulozima zadrugara koji su iznosili minimalno hiljadu kuna po zadrugaru i s puno dobre volje i entuzijazma. Tako smo odradili prvu godinu. Partner nas je korektno pratio, a verujemo da će tako biti i ubuduće. S obzirom na uslove i način na koji je zadruga počela s radom čini mi se da smo odradili jednu uspešnu godinu. Nastojaćemo proširiti delatnosti, ići prema otkupu gotovih proizvoda, a poradićemo i na širenju kooperacije. Tu moramo biti obazrivi i veoma pažljivo birati partnere za dalji rad», dodaje Slađana Veličković, agronom i voditelj prodaje u PZ Agro-Dunav, zasad jedina zaposlena u daljskoj zadruzi.

«Ljudi su prilično ozbiljno shvatili ovaj posao i videli u tome vlastitu perspektivu, s obzirom da su dobili dosta zemlje, što u povrat, što u zakup. Sada im se pružila šansa da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju i funkciju svojih OPG-ova. Cilj svega je da formiramo ozbiljnu zadrugu: da imamo svoju vagu, pistu za prijem ratarskih kultura, silos i kancelariju. U tome će nam pomoći i lokalna zajednica, pre svega opština Erdut od koje bi trebali dobiti zemljište na kojoj bi izgradili poslovnu zgradu. To je temelj, bez toga niti jedna zadruga ne može ozbiljno da posluje», napominje ova preduzetna žena.

Nekome majka, a nekome ….

«Krizna je situacija, kriza je u državi, ali uz dobru agrotehniku, uz razumno poslovanje i organizaciju, mislim da je bavljenje ovim poslom definitivno isplativo. Ovaj naš kraj nema puno izbora, ili to ili ništa. Meni se čini da je, nažalost, još uvek tako», kaže ova Daljčanka.

Ipak, iako imamo najplodniju zemlju u Evropi, Slavonija je među najsiromašnijim i najnerazvijenijim regijama u Hrvatskoj. «Jedan od razloga je taj što smo u neke preduzetničke vode relativno kasno ušli. Ljudi su imali jednu pogrešnu viziju posla, jednostavno idu, na primjer, samo na ratarsku proizvodnju, retko ko se uopšte bavi nekim drugim vidom proizvodnje koja donosi više novca. Naravno, za takvu proizvodnju treba i više rada, znanja i organizacije. Ne možete tek tako ući u voćarsku ili vinogradarsku proizvodnju, a da pre toga niste uložili više sredstava i edukovali se», pojašnjava Slađana Veličković.
Ljubojević se požalio i na maćehinski odnos države prema agraru. «To je maćehinski odnos jer država ne vodi brigu o nama na adekvatan način.  Mislim da je to nedovoljno i da je trebalo favorizovati nas manje, organizovati nas od strane države, da nam se pomogne da opstanemo na tržištu jer većima je dopušteno da pograbe sve, a nama ono što ostane, da se snalazimo. Mislim da je država trebala napraviti više reda i uložiti više novca, znanja i iskustva u agrar.»

«Zadovoljan sam jer imam dva hektara vinograda, sejem po dva-tri hektara pasulja, bavim se proizvodnjom ptičije hrane. Zar mislite da može drugačije na 80 hektara? Ili se morate baviti povrtlarstvom i voćarstvom ili stočarstvom i ratarstvom. Ukoliko se bavite samo ratarstvom morate obrađivati nekoliko stotina hektara, da bi preživeli. I opet ponavljam, PZ je jedini način za nas manje, da opstanemo i da nam država pomogne oko zakona, registracije i edukacije», podvlači. ovaj Daljac.

Pomoć lokalne samouprave

Naglašava i doprinos Preduzetničko razvojnog centra (PORC) opštine Erdut koji im je dosta pomogao oko registracije zadruge te edukacije. Takođe su svesni da iz vlastite zarade, bez kredita ili sredstava iz raznih fondova i pomoći države, ne mogu finansirati veće razvojne projekte. I konkurencija je velika. «Idemo s malim maržama, da bi bili konkurentni i da bi opstali na tržištu», kaže Ljubojević.

«Tržište je takvo da je mogućnost zarade minimalna. Moraš puno raditi da bi nešto i zaradio, a okruženje te opet limitira u širenju posla», dodaje Veličković.

A kako se nose s konkurencijom? «Što se tiče prošle godine u većini slučajeva bili smo konkurentni, i u prodaji, i u repromaterijalu. Međutim, predstoji nam stalna borba s konkurencijom jer ipak smo mi mali u odnosu na okruženje. I na tome će se morati dosta poraditi», napominje naša sagovornica.

Po pitanju ovogodišnje setve, plan je, kako ističu daljski zadrugari, opet individualan. Uglavnom ne odstupaju od klasične proizvodnje. Njihova polja i ove godine biće zasejana kukuruzom, sojom, suncokretom, pšenicom i repom, a ugovaranje proizvodnje tek kreće. Slađana Veličković ističe da će seljak morati preuzeti odgovornost za posao kojim se bavi.

«Potrebno je planirati unapred i pratiti cene, da bi uštedeli i bili na dobitku. Aktivno učestvovati u formiranju svoje poslovne politike jer bez toga definitivno nema ništa. Ako se na vreme krene u traženje robe na tržištu može se naći i povoljnije, i po znatno boljim uslovima, nego kad to radite bukvalno u zadnji tren. Tu ćemo se morati svi menjati u hodu, menjati svoje navike i preuzeti odgovornost za posao kojim se bavimo», zaključuje Slađana Veličković.