Čak 49 članaka sadrži Deklaracija usvojena na Svesrpskom saboru u Beogradu 8. juna. Dokument je širok i sveobuhvatan. Dominiraju političke kvalifikacije, ali ima i dijelova koji se tiču zaštite srpskog jezika i ćirilice, saradnje u različitim privrednim oblastima i slično. Usvajanje ovog dokumenta izazvalo je veliku pažnju u regionu, a negativne reakcije uslijedile su prije svega u Sarajevu, a zatim i u Zagrebu. Ipak, potpuno neočekivano, zaključci sabora najveći haos izazvali su u Banjaluci.
Tačnije, samo jedan članak. Onaj dvadeset i deveti.
A u dvadeset i devetom članku opisano je šta bi se u budućnosti trebalo dešavati sa devetim. Devetim januarom, Danom Republike Srpske, praznikom koji je u protekloj deceniji postao simbol njenog postanka i opstanka, praznikom koji je zabranjen odlukom Ustavnog suda BiH na zahtjev bošnjačkih političara, praznikom čiji je simbol postala svečana parada zbog koje histerišu u Federaciji BiH. Deklaracijom Svesrpskog sabora predviđeno je da i Republika Srpska, uz Srbiju, slavi Sretenje kao Dan državnosti, dok će 9. januar biti dan njenog nastanka i krsna slava.
Dan prije sabora, predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik u Sankt Peterburgu je izjavio nešto drugo. On je rekao „prihvatili smo da Sretenje bude Dan Republike Srpske“. Nešto drugačija formulacija u beogradskom dokumentu nije, međutim, spriječila opoziciju u Banjaluci da optuže Dodika da je uradio ono što nisu uspjeli ni Bošnjaci, ni stranci, ni Ustavni sud, niti bilo ko drugi – dobrovoljno je predao ili prodao Dan Republike.
I ne samo opozicija. Reagovali su i novinari, i univerzitetski profesori, i borci, i invalidi. Uglas: Niko nema pravo da se igra sa Danom Republike.
Predstavnicima vlasti u Banjaluci, da li zbog žestokog saborovanja i teških tema na dnevnom redu ili glasnoće vatrometa nad beogradskim nebom, trebalo je dan-dva da shvate kakav efekat je izazvala ničim izazvana i prilično nedorečena ideja o proslavi 9. januara, pa su se brzo konsolidovali i okrenuli ploču.
„Laž je da je ukinut 9. januar i to je podvala ovih koji to govore. U Deklaraciji, nakon 15. februara, jasno piše da će Republika Srpska nastaviti da obilježava dan njenog nastanka, a to je 9. januara“, rekao je Milorad Dodik.
Njegov partner u vlasti, predsjednik Narodne skupštine Nenad Stevandić bio je još konkretniji.
„Samo se na referendumu može ukinuti 9. januar kao Dan Republike, i mislim da nema nikoga ko bi to postavio kao referendumsko pitanje. Niko, pa ni Milorad Dodik i Aleksandar Vučić, nisu predlagali da se nađe zamjena za 9. januar. Nismo ga prestali slaviti i uvijek će 9. januar biti Dan Republike Srpske“, kategoričan je bio Stevandić.
Ni riječi o tome kako smo „prihvatili da Sretenje bude Dan Republike Srpske“.
Zašto je uopšte ova tema stavljena na dnevni red još nije razjašnjeno. Poznato je da osporavanje 9. januara iz Sarajeva traje godinama, poznato je i da su se zbog proslave Dana Republike čak i pojedini zvaničnici iz Banjaluke našli na američkoj crnoj listi. Da li je na sceni bio pokušaj otklona od tog praznika očigledno se nikada neće saznati, jer nakon što je javnost, ili bar njen veći dio, u Srpskoj pokazala da ne dopušta odricanje od još jednog njenog simbola (davno izgubili grb i himnu), nikome više ne pada na pamet da 9. januar ne slavi kao Dan Republike.
Ali, biće proslavljano Sretenje kao Dan državnosti. Kao i u Srbiji. Ta simbolika, uz navode iz deklaracije koji se tiču poštovanja Dejtona, očuvanja Republike Srpske, njenih nadležnosti, autonomije, naljutili su političare u Sarajevu, ali i strance.
„Zaključci usvojeni na Svesrpskom saboru koji se odnose na Dejtonski mirovni sporazum i nezavisnu državu Bosnu i Hercegovinu ukorijenjeni su u pravnim dezinformacijama i prožeti greškama“, navela je u saopštenju američka ambasada u Sarajevu.
A onda su zaključke nazvali namjernim napadom na Dejtonski sporazum.
„Ovo je opasno. Javne izjave zvaničnika Republike Srpske, a posebno predsjednika Dodika i predsjednika Narodne skupštine Republike Srpske Stevandića, o zaključcima i planovima za ‘razdruživanjem’ Republike Srpske, što je drugo ime za otcjepljenje, predstavljaju i napad na Dejton i na teritorijalni integritet, suverenitet i multietnički karakter Bosne i Hercegovine“, naveli su.
U Banjaluci za stavove američke ambasade odavno ne mare previše, pa se sve svelo na nazivanje ambasadora Majkla Marfija najpogrdnijim riječima. Nešto ozbiljniji bio je Vučić koji se putem Instagrama obratio sa pitanjem gdje piše da je imovina u BiH vlasništvo države (pitanje vlasništva nad imovinom jedno je od najvažnijih u BiH i tek će da bude problematično) na šta je iz američke ambasade ekspresno dobio odgovor u vidu linka na kojem je obraćanje Džejmsa O′Brajena, funkcionera Stejt departmenta, koji tvrdi da je imovina vlasništvo države. Tako je Vučić na pitanje sa Instagrama dobio link na Jutjub.
Što se ljutnje u Sarajevu tiče, mačeve su isukale provjerene vedete. Prije svih ministar odbrane Zukan Helez, član Socijaldemokratske partije BiH, nominalno ljevičarske partije koja okuplja pripadnike svih naroda. Nominalno. Helez je rekao da će Republika Srpska biti ukinuta i da će, ako se Srbi ne povinuju ovom planu, „izvući deblji kraj“ i proći kao Srbi iz Hrvatske, koji su protjerani u „Oluji“. Rekao je da bi bila „prednost“ ako bi se Srbi sami iselili. Naveo je i da „predstavnici međunarodne zajednice sa kojima svaki dan razgovara“ dijele njegove stavove.
Dan nakon ove izjave obišao je jednu fabriku namjenske industrije u Federaciji BiH i pozirao fotoreporterima sa automatskom puškom.
Američka ambasada nije reagovala.
