Manastir Gradac sa manastirskom crkvom Blagoveštenja Presvete Bogorodice, pored sela Gradac, kao i Raške, grada na jugu Srbije, sagradila je u 13. vijeku kraljica Jelena Anžujska, rodom Francuskinja, voljena žena srpskog kralja Stefana Uroša Prvog. Ovaj divni manastir građen je u stilu Raške škole, i kao spoj vizantijskog i mediteranskog graditeljstva, a Jelena Anžujska dobila je oreol svetice, zalažući se čitav život da pomaže siromašne i prosvjećuje narod srpske kraljevine. Manastir Gradac je imao burnu historiju, pustošen je, na žalost, i srećom je ponovno obnavljan, a danas je on mali, plemeniti i svijetli dragulj srpske pravoslavne duhovnosti. Kako se u manastiru Gradac slavi Božić? O tome razgovaramo sa mati Ninom, igumanijom ovog manastira, koja se sa svojim sestrinstvom, pažnjom, trudom i ljubavlju, brine za ovu svetinju.

Kako se proslavlja Božić u manastiru Gradac? Što se u manastiru događa na Badnje veče i na sam Božić?

Na Badnji dan i Božić kao da celo selo Gradac posebno oživi i zasija. Poslednjih godina za Badnji dan zajedno sa našim parohijskim sveštenikom učestvujemo u običajima ovoga kraja. Posle službe koja se vrši ispred crkve, osvećuju se badnjaci. Svake godine neko iz sela Gradac je „domaćin“. Zajedno sa svojom porodicom poziva ljude da se okupe, donosi badnjak za manastir i svoju kuću. U porti, gde se nalaze ostaci zidova srednjevekovne trpezarije „domaćin“ kuva rakiju, vino i priprema tradicionalno uštipke, kao i ostalu hranu za posluženje prisutnih ljudi. To su tako divni momenti u kojima meštani sela zajednički pripremaju sve što je potrebno za Badnje veče. Deca se posebno raduju ovim danima. Na časovima veronauke nauče pesmice koje pevaju za Badnje veče i u crkvi na Liturgiji. Tokom večeri neko od prisutnih preuzima obavezu da sledeće godine bude „domaćin“. U znak sećanja na obasjano nebo koje je zasijalo kada se u pećini rodio Hristos, od pre nekoliko godina sastavni deo ove večeri je i vatromet. Kada se sve završi, ljudi uzimaju svoje badnjake i nose ih kući, a mi unosimo naš badnjak u pripratu i kitimo ga.

U porti, gde se nalaze ostaci zidova srednjevekovne trpezarije „domaćin“ kuva rakiju, vino i priprema tradicionalno uštipke, kao i ostalu hranu za posluženje. Deca se posebno raduju ovim danima. Na časovima veronauke nauče pesmice koje pevaju na Liturgiji

Trenutak zajedništva

Kako izgleda sam manastir u taj „srećni dan, Bogom obasjan“, kako pjeva Divna Ljubojević?

Da, to je zaista srećan i Bogom obasjan dan, sve oko nas je tako nesvakidašnje i čudesno kao i rođenje Boga u telu. Crkva je prepuna ljudi na Božićnoj liturgiji, obasjani Hristom molimo se da se toplina i radost ovog praznika zadrže u našim srcima.

Koliko taj dan dođe svijeta u manastirsku crkvu? Kako se može opisati spoj velikog truda vas i vašeg sestrinstva i velike radosti okupljenog naroda?

Božićni post je vreme povezivanja sa Bogom, sobom i bližnjima. Tokom tog perioda narod dolazi na Liturgiju i pričešćuje se. Kako post odmiče, svi se radujemo Badnjem danu i Božiću. Mnogo ljudi dođe u svoj kraj da u porodičnoj kući provede najradosniji praznik. Čak i oni koji ne žive više u selu Gradac i okolini, sa raznih strana sveta, okupe se u ove dane. Oseća se radost što smo se opet susreli u manastiru, prvo na Badnji dan, a posle i na Božićnoj liturgiji.

Da li postoji neki specifičan običaj u manastiru Gradac za pravoslavni Božić koji se njeguje tradicionalno ili godinama?

Ne bih rekla da postoji neka posebna specifičnost, više je to jedan izuzetan trenutak zajedništva i učestvovanja naroda u bogosluženjima. Posebno je lepo videti radost na licima svih okupljenih u manastirskom konaku nakon Svete liturgije. Sestrinstvo pripremi posluženje, a i ljudi donesu hranu koju se spremili kod kuće. Dešavalo se da se neko otvori pa prepriča kako je to bilo nekada, kada je bilo više dece i ukućana. Kako su postili i pripremali se za odlazak u crkvu na Božić. A ako ima raspoloženih za pesmu, nešto se i zapeva.

Posebno je lepo videti radost na licima svih okupljenih u manastirskom konaku nakon Svete liturgije. Sestrinstvo pripremi posluženje, a i ljudi donesu hranu koju se spremili kod kuće

Ako biste nešto rekli iz dubine pravoslavne vjere, šta znači Božić hrišćanskom narodu?

U godišnjem cikličnom praznovanju Božić je prorokovana radost i nada. To je dan kada se svi radujemo rođenju Hristovom, jer je Bog među nama. Ne mogu da ne povežem Božić sa Vaskrsom. Sin Božiji se ovaplotio da bi svojim vaskrsenjem pobedio smrt.

Zašto je rođenje Hristovo prekretnica za čovjeka koji vjeruje?

Po rečima Svetog Atanasija Velikog Hristos je postao čovek da bismo mi postali bogovi po blagodati. Rođenjem Hristovim, duhovno se rađa i poziva svaki čovek za večni život u Carstvu Nebeskom.

Bogomajka i Arhangel

U molitvi se kaže „raduj se blagodatna Marijo, jer si rodila Spasitelja duša naših“. Koliko je u pravoslavnom slavljenju Božića važno obraćanje Bogomajci?

Bez pristanka Marije, Majke Božije, na poziv arhangela Gavrila ne bi se desio i momenat rađanja jednog od Svete Trojice. Naša crkva je posvećena tom divnom prazniku Blagovesti, koji opisuje susret i razgovor devojke Marije i arhangela Gavrila.

Na koji način je na praznik Blagovijesti pravoslavna crkva posvećena tom ključnom susretu Marije i arhangela Gavrila?

U Blagoveštenskom akatistu u osmom ikosu obraćamo se Mariji rečima: Raduj se, smestište nesmestivog Boga!… Raduj se, jer se tobom otvori raj! Raduj se, ključu carstva Hristovog! Raduj se nado večnih dobara! Raduj se Nevesto Nenevesna! Presveta, Prečista i Preblagoslovena Majka Božija je naša zastupnica pred njenim sinom Isusom Hristom. Njoj se obraćamo, njenim posredovanjem se nadamo i verujemo u milost Sina Božijeg prema nama. Bez Blagovesti nema ni Božića.

Spominjali ste sačuvanu fresku u manastiru koja se odnosi na proslavu Božića…

Freskopis u našoj crkvi je prilično oštećen. U vreme kada je manastir bio napušten crkva je dugo bila bez krova. Međutim ono što je sačuvano svedoči o izuzetnom kvalitetu slikarstva. Na južnom zidu naosa, nalazi se kompozicija „Rođenje i detinjstvo Hristovo“ koja je dosta dobro sačuvana. Na njoj je oslikano kako Presveta Bogorodica drži malog Hrista u svom naručju, kupanje Bogomladenca gde su prisutne babice i put Svete porodice za Egipat. Istakla bih da je sačuvana i predstava pastira koji svira u dvojnice, srpski narodni duvački instrument.

Što biste na Božić željeli da poručite svakoj ljudskoj duši?

Bog je došao na zemlju da bi bio među nama i da bismo mi bili sa Njim. Dani uoči Božića iznova nas inspirišu da se zapitamo kako i koliko smo mi sa Hristom. Protojerej Aleksandar Šmeman u svojoj knjizi „Tajne praznika“ kaže: „Tom vitlejemskom prizoru se uvek vraćamo kada god u životu osetimo da više nemamo kuda, kada god izmučeni sivilom svakodnevice – počnemo očajnički da tragamo za nečim što bi nas moglo spasiti.“

U duhu ovakvih reči, u sadašnjosti koja ceo naš narod potresa, mislim da svako od nas može da utiša sve spoljašnje uticaje, da se umiri i obrati Hristu. Tiho, sa poštovanjem, kao da prilazi Vitlejemskoj pećini. Da se obrati Sinu Božijem i kaže sve što do sada nije mogao nikom i da mu se pokloni. Mi to možemo uraditi gde god da se nalazimo, u crkvi, u svojoj kući, na ulici u prevozu ili dok smo na poslu, i prizvati mir, u svom srcu, u okruženju i u celom stvorenom svetu. Tako će u našem srcu da se otvori prostor u koji će da se useli Bog.

Mir Božiji – Hristos se rodi.