Kako je Borovčanka Marija Savić svoj hobi pretvorila u unosan posao

Do rata, punih 19 godina, Marija Savić je radila u prosveti, posvećena svom životnom pozivu.  Nakon što je sticajem okolnosti ostala bez posla, ova 59-to godišnja nastavnica razredne nastave iz Borova odlučila je da zasuče rukave i svoj dotadašnji hobi pretvori u zanimanje.  Od 2004. godine vlasnica je Trgovačko-proizvodnog obrta «Marija» u Vukovaru, za izradu ukrasa za torte i kolače. Za sada se u ovom obrtu mogu pohvaliti sa 18 standardnih proizvoda i još desetak koje rade po porudžbini. «Posle rata svoj sam predratni hobi, izradu i ukrašavanje torti i kolača, pretvorila u zanimanje jer sticajem okolnosti posao u prosveti nisam dobila.

Pre 13 godina otišla sam u Ameriku i spoznala da se u svetu nalazi mnogo profinjenih i neobičnih alata, pomoću kojih se mogu praviti ukrasi za torte i kolače», priča ova nasmejana žena.U tamošnjoj, eminentnoj svetskoj firmi koja proizvodi pribor i opremu za ukrašavanje torti i kolača, pohađala je kraći kurs. Po povratku na ove prostore, u saradnji s časopisom «Nada nova» iz Beograda, objavila je knjižicu pod nazivom «Ukrašavanje torti i kolača». Ovaj svojevrsni priručnik za inovativne domaćice, objavljen 1998. godine, izazvao je veliko interesovanje. Inspirisana našim ženama koje su, kako kaže, sjajne, kreativne, sposobne i vredne. U njoj je bilo svega 10-ak recepata, budući da svaka od nas već ima svoj omiljeni recept. To je bila knjižica sa savetima kako se izrađuje ruža, ljiljan ili bilo koji drugi cvet i ukras, s materijalom koji naše žene mogu da kupe u samoposluzi. «Knjiga je izašla u velikom tiražu. To su bila tri tiraža po 40 hiljada primeraka i sav tiraž je planuo na kioscima u Srbiji. Još čuvam jedan primerak. Matrica te knjige je negde zagubljena. Nažalost, časopis «Nada nova» čiji izdavač su bile beogradske «Večernje novosti» više ne postoji», priseća se sa setom naša sagovornica.

Medeni jastuk

Pre sedam godina otvorila je Trgovačko-proizvodni obrt «Marija» u Vukovaru, na adresi; 204. vukovarske brigade 94. Nedavno su otvorili još jedno prodajno mesto u centru grada, kiosk kod Radničkog doma u Vukovaru gde ih ljubitelji slatkiša mogu naći sredom i subotom.

«Obrt smo proširili, sad proizvodimo rozen kore i medenjake koje nameravamo još da usavršimo, da napravimo medenjak koji će biti specifičan i nadamo se da će imati  dobru prođu», uverena je ova preduzetna žena. Nada se da će medenjak, ukrašen motivima tradicionalnog slavonskog veza sa šokačkog jastuka biti prihvaćen kao suvenir Vukovarsko-sremske županije. Za sada se u ovom obrtu mogu pohvaliti sa 18 standardnih proizvoda i još desetak koje izrađuju za svečane prilike, po porudžbini. Marijin obrt za sada zapošljava jednu radnicu, ali joj u poslu pomaže i suprug te prijatelji.

«Svi smo na neki način u ovom poslu», kaže Marija.  U početku je, priznaje, bilo obeshrabrujuće zbog slabog prometa, tako da tek sad uživa u plodovima svog rada. Pojašnjava da sama izrada ukrasa nije skupa, međutim rozen kore su nešto drugo. U njihovu proizvodnju dosad je uložila nekih 20 hiljada evra,  za mašine, opremu i adaptaciju prostora. Deo uloženih sredstava uspela je da povrati, budući da je za unapređenje proizvodnje od HAMAG-a dobila 15 hiljada kuna bespovratnih sredstava, a nada se i podršci iz Fonda za obnovu i razvoj grada Vukovara. Ipak, novac nije jedini problem.

Jestive ruže

«Kad smo iz Valjeva uvezli mašine, razmišljali smo da će to biti dobar posao jer u Hrvatskoj rozen kore niko ne proizvodi. Međutim, pojavili su se problemi jer hrvatsko tržište ne prepoznaje taj proizvod ili se tek sad upoznaje s njim pa nam se u poslednje vreme javljaju ljudi iz Zagreba, Plitvica i Dubrovnika, gde šaljemo porudžbine», pojašnjava naša domaćica.  Te kore su izuzetno kvalitetne, od prirodnih materijala i bez aditiva, uz široku primenu u domaćinstvu. Mogu biti posne i mrsne, a koriste se za izradu kolača i torti te slanih đakonija.

U Srbiji je, kako ističe, najmanje 50-ak takvih proizvođača i to je proizvod koji je na tamošnjem tržištu veoma tražen. Jer u Srbiji je, dodaje, poslastičarstvo kao grana mnogo više razvijeno nego u Hrvatskoj i više se pažnje poklanja ukrašavanju torti i kolača.  
Svoje proizvode plasira uglavnom u diskontima «Boso», na vukovarskom i vinkovačkom području te putem distributera u zapadnoj Slavoniji, Zagrebu i Splitu.

Napominje da se ukrasi za torte i kolače izrađuju od jestivih materijala Svi su sanitarno i zdravstveno ispitani. Izrađuju se od šećera, želatine, gustina i vode uz dodatak konzervansa. Ukrasi su jestivi, ali ih uglavnom niko ne jede.

Kada je reč o trendovima u ukrašavanju, hit su grančice koje se stavljaju kao ukras na tortu. Njihova cena je nekih 30-35 kuna, što zavisi o vrsti aranžmana. Mnogi ih traže da bi ukrasili svadbene i  druge torte. Veoma su traženi i ukrasi koji označavaju rođenje, krštenje, pričest itd. Marija ih izrađuje etapno. Prvo nastaju latice, a zatim ih sastavlja, što uglavnom ide dosta brzo. «U međuvremenu sam obučila i nekoliko devojaka koje nameravam da prijavim i mogu vam reći da to one sad rade bolje od mene», hvali se naša domaćica, srećna jer je učenik prevazišao učitelja. Od alata potrebni su razni sekači i silikonske modle. One su dosta skupe, niti jedna nije ispod 35 evra, ali se pomoću takvih alata pospešuje i ubrzava proizvodnja. 

Škola ukrašavanja

Zanimalo nas je i kada se ispod svega podvuče crta koliko je ovaj posao isplativ te može li se od njega pristojno živeti. «Od ovog posla se može živeti. Šta je pristojno, to ne znam. Mi smo skromni i zadovoljni jer smo zaposlili jednu devojku i njoj obezbedili egzistenciju i jer od toga živimo», dodaje skromno ova Borovčanka.
Planira i proširenje proizvodnje, što dakako zavisi o tržištu. Posla inače ima tokom čitave godine, uz uobičajene oscilacije. I u ovom poslu je nakon božićnih i novogodišnjih praznika, u januaru i februaru, svojevrsno zatišje. Isto tako i tokom jula i avgusta, za vreme godišnjih odmora.  Ovaj posao je dosta zahtevan jer je radno vreme često od 6 ujutru pa do ponoći. Posao zahteva preciznost i brzinu jer se masa za ukrase brzo suši pa se ponekad radi i do duboko u noć. Najveća satisfakcija Mariji je nova porudžbina i posao na kome će moći da iskaže svoju kreativnu crtu. «On za mene predstavlja zadovoljstvo, posao i izvor zarade, hobi koji je zaista pretočen u nešto od čega živimo», dodaje.
Onima koji razmišljaju da se otisnu u preduzetničke vode i pokrenu sličan biznis, savetuje:
«Hrabrosti svakako treba imati. Treba rizikovati i probati jer materijal za ukrase nije skup», poručuje Marija koja planira da otvori i školu za ukrašavanje torti i kolača u Vukovaru gde bi zainteresovanima držala časove.  
Pored škole ukrašavanja plan je i izdavanje časopisa jer sem odlične «Praktike» koja izlazi u Srbiji, na hrvatskom tržištu nema časopisa koji bi pomogao ovdašnjim domaćicama da nauče ukrašavati torte i kolače. Ili kako kaže Marija «da se na najjednostavniji i najpristupačniji način omiljena torta, koju će žena napraviti za svoje ukućane, lepo i ukrasi».