Kada se čini da je socijalna nepravda dostigla vrhunac, radnici obespravljeni i poniženi, ne znaju da li su im manje plate ili radnička prava, kad ni samoubistvo zaposlenog, koji nije mogao više da trpi bedu i beznađe pa se obesio u fabričkoj hali, više ne izaziva ni pažnju ni reakcije, usledio je još jedan ciničan udar na najugroženije i najsiromašnije. Naime, ko je mislio da samo banke, ambasade, industrijski i poslovni objekti, kockarnice, inauguracije i selebriti zvezde uživaju obezbeđenje – prevario se. Od prvog jula ove godine zaštitu u vidu obilazaka, nadgledanja i čuvanja dobili su i gradski kontejneri u Srpskoj Atini. Javno komunalno preduzeće “Čistoća” dodelilo je ugovor od gotovo šest miliona dinara dvama privatnim preduzećima kako bi njihovi čuvari patrolirali gradom i nadzirali kontejnere za smeće u Novom Sadu. Na ovaj bizaran potez odlučili su se zbog drznika koji “neovlašćeno” otuđuju sadržaj iz kontejnera.
Nakon prvobitnog šoka i neverice, obrazloženje koje navode iz Gradske čistoće može zazvučati čak i logično. Na ovu meru su se, kako kažu, odlučili zbog štete koju nanose sakupljači sekundarnih sirovina. Dakle nije zabranjeno prehraniti se iz kontejnera, dozvoljeno je otuđiti bajat hleb, jestive ostatke s nečije trpeze, pa čak i iznošene cipele, ali vađenje sekundarnih sirovina iz kontejnera postalo je krivično delo.
Kažu da će novopostavljeni čuvari osmatrati površine gde su postavljeni kontejneri, sprečavati uništavanje metalnih konstrukcija podzemnih kontejnera, kao i “neovlašćeno iznošenje smeća iz kontejnera”. Čuvari će obavljati sve ono za šta je zadužena i gradska komunalna policija – sprečavaće ispisivanje grafita i lepljenje plakata po kontejnerima, u slučaju požara će obaveštavati vatrogasnu službu, a reagovaće i na “sumnjive” predmete pored kontejnera, kao i na “sumnjiva lica” kraj njih. Kada primete vandalizam, kontaktiraće policiju, a do dolaska policije imaće pravo da zadrže osobe koje su “uhvaćene na delu”.
Mnogo je nelogičnosti u čitavoj priči, čak i ako zanemarimo činjenicu da je Srbija na samom dnu evropskih zemalja po pitanju upravljanja otpadom. Mesečna šteta koju nanesu “huligani”, koji valjda ne žele pošteno da rade i lakše im je da se guše u smradu i prljavštini, iznosi oko milion dinara, kako navode u Gradskoj čistoći. Privatna preduzeća koja su angažovana na ovom časnom poslu zaštite gradske imovine plaćena su oko šest miliona dinara. S druge strane, privatne kompanije koje koriste sakupljače sekundarnih sirovina i dalje posluju, bogate se preprodavanjem sakupljenih sirovina, ne pravdajući nikome način na koji su do njih došli, a krivične prijave i druge mere protiv njih su tek najavljene. Ako je komunalna policija zaista potkapacitirana, kako navode u Gradskoj čistoći, zar je najbolje rešenje za to javnim novcem plaćati privatna preduzeća?
Iako legitimna, sva ova pitanja su sporedna i nevažna u odnosu na ono što smo kao društvo pokazali – sraman i poražavajući odnos prema ljudima sa socijalne margine, prema siromašnim sugrađanima. U borbi za preživljavanje mnogima je prikupljanje bačene ambalaže glavni, a ponekad i jedini izvor prihoda. Dozvolili smo da toliki broj ljudi obezbeđuje osnovnu egzistenciju sebi i svojim porodicama kopanjem po smeću. Umesto preduzimanja mera za poboljšanje njihovog položaja, ispada da se preduzimaju jedino mere za kriminalizaciju siromaštva.
Angažovanje privatnih patrola koje će procenjivati ko su “sumnjiva lica”, zaustavljati ih i zadržavati, dodatni je, bezosećajni, besramni i podli napad na najranjivije. Šest miliona dinara javnog novca uloženo je za čuvanje đubrovnika po Novom Sadu od sirotinje. Ali obezbeđenje “neće praviti problem građanima koji odnose iz kontejnera ono što ne spada u sekundarne sirovine”. Plaćeno je samo za to da spreči te građane da dođu do neke crkavice. Sledeći korak jedino bi mogao da bude da ih kazne što postoje.
