Osmu godinu za redom plemeniti cilj okupio je vrsne umetnike koji su na Privrednikovoj likovnoj koloniji stavili svoj talenat u službu dobročinstva. U periodu od 27. septembra do 1. oktobra ove godine nastalo je 18 umetničkih slika koje će biti ponuđene na dobrotvornoj aukciji, a sav prihod od njihove prodaje odlazi za stipendiranje nadarenih učenika i studenata slabijeg materijalnog stanja.
U pitoresknom dalmatinskom okruženju, u selu Stankovci u šibenskom zaleđu, uz gitaru, grožđe, masline i po koju čašicu domaće travarice, ideje i iskustva razmenjivali su umetnici iz Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Lepotu ovakvih susreta verno je opisao slikar Mihajlo Nikolić iz Banjaluke koji je i prošle godine bio učesnik kolonije.
„Učestvovao sam na raznim kolonijama do sada, a ono što me za ovu koloniju najviše veže svakako je njen humanitarni karakter. Osim toga ona mi je definitivno posebna, jer me, kao i većinu umetnika, privlači taj primorski ambijent, kao i mogućnost druženja s kolegama, a ovde je izbor umetnika zaista odličan. Svi mi, kada dolazimo u nepoznato društvo, imamo neka očekivanja i, da tako kažem, neke predrasude, ali nas stvarnost često iznenadi, pa naiđemo na nešto neočekivano. Tako sam ovde kroz spontani razgovor otkrio da kolega iz Sombora i ja delimo ljubav prema oldtajmerima, a i vlasnik kuće u kojoj smo smešteni takođe“, kaže Mihajlo.
Na svom putu iz rodnog Dubrovnika, preko Firence u kojoj je studirala, do Zagreba u kome sada živi akademska slikarka Mercedes Bratoš stigla je i do ove naše kolonije i sa sobom povela neodoljivog asistenta, svog jednogodišnjeg sinčića. Mercedes je jedna od umetnika koji već dugo podržavaju Privrednikove stipendiste i, iako je ovo tek drugi put da učestvuje na koloniji, redovno donira svoja dela, te na taj način pomaže mladima s nadom da će i oni učiniti isto jednom kada ostvare svoje akademske ciljeve.
„Vrlo rado učestvujem u svim događanjima humanitarnog karaktera, bilo svojim radom ili organiziranjem radionica. Radila sam s djecom bez roditeljske skrbi, kao i s djecom s posebnim potrebama, trenutno radim u udruzi za zaštitu i promicanje mentalnog zdravlja s osobama koje su u teškom psihičkom stanju, držim kreativne radionice. To je ono što me oplemenjuje i uvijek sam sretna kada mogu nekom pomoći”, objasnila je Mercedes.
Ovom ležernom likovnom druženju, s prilično ozbiljnim rezultatima i svrhom sada se prvi put pridružio i Uroš Đurić iz Beograda, slikar i multimedijalni umetnik sa zapaženom međunarodnom karijerom.
„Imam dosta prijatelja koji su u Privredniku i moji su poreklom sa ovog područja, tako sam i ja odlučio da se uključim u ovu akciju. Prvobitno je trebalo samo da doniram sliku, jer je moj način rada drugačiji od onog koji nam ovde nameću okolnosti, ali sam ipak odlučio da dođem na koloniju. Generalno, ja radim u drugom materijalu i nekako sam postupniji u načinu građenja slike, kod mene se slika jako dugo, a ovde je taj vremenski tesnac i druga vrsta materijala. Obično gledam na te detalje, ali sam rekao sebi u jednom trenutku – to mi je profesija, to mi je u krvi, to volim da radim i to je izazov, na kraju krajeva. Želeo sam da vidim dosta toga, jer je jedinstvena prilika da se dođe i u Ravne kotare i u dalmatinsku zagoru. Uspeli smo da odemo do Šibenika i jako mi je inspirativno sve što sam video tamo, taj kratki boravak bio je vrlo intenzivan i ostavio je na mene snažan utisak. Imao sam priliku da, pored ostalog, pogledam riznicu Eparhije dalmatinske, to me ostavilo bez daha potpuno, isto kao i groblje kod Crkve Svetog Spasa gde gledate grobove Srba koji su rađeni potpuno u duhu bauhaus estetike, a sve je pritom ćirilično, u duhu tog vremena i visokog umetničkog kvaliteta, što danas nedostaje”, ističe Đurić, koji se u svom interdisciplinarnom umetničkom opusu dotakao gotovo svih grana vizuelne umetnosti, pa se tako, osim slikarstva koje mu je osnovna delatnost, bavi i fotografijom, grafikom, performansom.
Jedan od začetnika ideje da se umetničkim delima pomogne obrazovanje mladih, akademski slikar i operski pevač Branko Maravić, otkrio nam je da se ona rodila u selu Čonoplja, kraj Sombora.
„To je kolonističko selo koje su posle Drugog svetskog rata naselili ljudi koji su u Vojvodinu stigli vlakom bez voznog reda, mnogi od njih više ni nemaju rodbinu na području Hrvatske, ali su ostali zauvek vezani za svoj rodni kraj. Tu smo došli na ideju Nikola Lunić, Slavko Rodić i ja i evo, ta ideja se već godinama uspešno realizuje. Kada smo radili u Čonoplji, bile su uključene sve nacionalne zajednice, hrvatska, mađarska i druge, jer smo želeli da imamo međunarodni karakter. Ovo mi je prvi put da sam došao na teren ovde i zaista je fantastično. Moji su poreklom iz Gorskog kotara i iako nemam više nikoga tu, krv nije voda, doći u jedan kraj iz koga potičete svakako je nešto posebno. Slikarstvom se bavim već 31 godinu i zaista mi je velika satisfakcija što mogu nekome da pomognem radeći ono što volim, a mi investiramo u to da sutra neko mlađi bude na našoj strani. U ovom podvigu svi učestvujemo otvorenog srca, sa jedinim kriterijumom da su oni kojima pomažemo vredni i čestiti ljudi i zaista je privilegija biti deo toga”, zaključio je Branko Maravić.
Ovogodišnji „slikari dobrog srca” bili su i Saša Bogdan iz Dervente, Aleksandar Gligorijević iz Beograda, Josipa Čamber iz Zagreba, te Marin Milutinović iz Banjaluke. Pored humanitarne dimenzije, organizatori ističu upravo važnost međunarodnog karaktera kolonije koja okuplja slikare iz čitave regije. „Pre svega je važno da ovde nastanu što kvalitetnija umetnička dela koja ćemo na aukcijama ponuditi kupcima i na taj način skupiti što više sredstava za fondove za stipendiranje, ali nam je takođe jako bitno da uspostavljamo veze u regiji i drago nam je da je baš Privrednik inicijator te saradnje i prijateljstava”, istakla je urednica Privrednikovog P-portala Olivera Radović.
Foto galeriju sa ovogodišnje Privrednikove likovne kolonije možete pogledati OVDJE.
