Danka Lajić Mihajlović je etnomuzikologinja zaposlena u Muzikološkom institutu Srpske akademije nauke i umetnosti. U naučnoistraživačkom radu usmerena je ka tradicionalnoj i komponovanoj narodnoj muzici Srbije i jugoistočne Evrope. Doktorirala je na temi vezanoj za srpsku epsku tradiciju, a posebno je interesuju muzički instrumenti u dijahronijskoj i sinhronijskoj perspektivi. Saradnik je vodećih nacionalnih naučnih i kulturnih institucija, a učestvovala je i na više međunarodnih projekata.
Zapaženo je vaše angažovanje na polju očuvanja nematerijalnog kulturnog nasleđa. Najupečatljiviji rezultat tog angažmana je upis „Pevanja uz gusle“ kao elementa nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva 2018. godine.
Moje angažovanje na očuvanju tradicije pevanja uz gusle u okviru primene Uneskove Konvencije u Srbiji bilo je primarno motivisano potrebom da guslarima i brojnim znalcima kao i poštovaocima epske tradicije zahvalim za saradnju u istraživanjima koje sam obavljala. To je bila prilika da im uzvratim upravo onim što je za njih posebno važno, a to je formalno prepoznavanje pevanja uz gusle kao nasleđa, kao kulturne vrednosti. Upravo za te zajednice gusle su jedan od važnih elemenata kulturnog identiteta sa simboličkom i konstruktivnom ulogom. U Srbiji postoje brojna guslarska društva, srazmerno veliki broj ljudi se okuplja na koncertima koje guslari priređuju, a još je više onih koji se identifikuju s ovom praksom koja je sada i široko prisutna kao posredovana praktično svim savremenim medijima i internetom. Pevanje uz gusle je najčešći i najprepoznatljivi oblik izvođenja epskih pesama, a epika je žanr koji je živ i visokosenzitivan i u ideološko-političkom smislu, pa je utoliko delikatniji iz perspektive uloge u kreiranju kolektivnih identiteta. Ako se „razgrnu“ nanosi instrumentalizacija i dnevno-političkih interesa, dolazi se do bazičnih vrednosti epskih tradicija. Mnogi guslari potenciraju upravo te vrednosti i s tim se kvalitetima epske tradicije identifikuju. Kao živa praksa, pevanje uz gusle reaguje i na savremene teme, pa su se u novim stihovima koji se izvode uz gusle našli i „junaštva Novaka Đokovića“ i kovid kao „ljuti neprijatelj“. Sve to smo pokušali da predstavimo u nominaciji „Pevanja uz gusle“ za upis na Uneskovu listu, na čijoj izradi se angažovao stručni tim u saradnji s guslarima, pa priznanja suštinski delim sa svim tim ljudima, posebno s dr Smiljanom Đoršević Belić, folkloristicom iz Instituta za književnost i umetnost i gospodinom Slobodanom Bobanom Draškovićem, koji je u to vreme bio predsednik Saveza guslara Srbije.
U vašem radu ,,Očuvanje tradicionalne muzike Srba iz Hrvatske kao nematerijanog kulturnog nasleđa Srbije“, pažnja je usmerena na institucionalnu zaštitu muzičkog nasleđa Srba iz Hrvatske u okviru primene Konvencije o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESKO-a u Srbiji.
Istraživanje koje ste pomenuli deo je mog angažovanja u Matici srpskoj, a bilo je neposredno podstaknuto naučnim skupom koji je organizovao Krajiški odbor ove institucije. Baziralo se na mojim iskustvima iz rada u Komisiji koja se bavi vrednovanjem predloga za upis elemenata u Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije i u nacionalnom Komitetu za nematerijalno kulturno nasleđe. Tom prilikom analizirala sam funkcionisanje sistema na primeru relacija elemenata ojkača, kordunaška ojkača i groktalica, odnosno pevačkih grupa koje izvode ove oblike – reč je o tradicionalnim vokalnim izrazima – i njihovih predstavnika i zastupnika u različitim etapama procedure registrovanja elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa, uključujući i promovisanje tih izraza kao elemenata nasleđa. Kao naučnik-saradnik u sistemu pokušala sam da skrenem pažnju na odgovornosti svih aktera u procesu simboličkog reprezentovanja kulturnog identiteta odabirom i definisanjem elemenata. Dakle, suština je u radu na očuvanju određenog aspekta kulture i efektima tog rada u lokalnim zajednicama, a ne u registrovanju elementa i „mapiranju“ ili konstruisanju identiteta.
Na čemu trenutno radite? Šta vam je danas predmet interesovanja, izazov i izvor entuzijazma?
Veoma me raduje što je Muzikološki institut SANU dobio podršku Fonda za nauku Srbije za projekat Primenjena muzikologija i etnomuzikologija u Srbiji. To mi daje priliku da s timom saradnika realizujem istraživanja tema za koje sam veoma zainteresovana, poput uticaja muzičke industrije, posebno diskografske industrije i festivalizacije na muzičku kulturu, naročito na muzičko nasleđe. Pored toga, ponosni smo što se kroz ovaj projekat „legalizuju” različiti oblici saradnje s muzičarima, brojnim sociokulturnim zajednicama, institucijama i resorima državne uprave u cilju neposrednog implementiranja rezultata muzikoloških i etnomuzikoloških istraživanja u kulturi i obrazovanju, što je sasvim inovativno za naše prostore. Prva godina realizacije projekta je iza nas, već imamo određene rezultate, a svakako postoji još mnogo zadataka i planova.
