Ratko Ristić: Onoga ko zagađuje okolinu treba strogo sankcionisati
Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu
Intervjui
„Beograd iz vazduha“ kroz objektiv Milinka Radosavljevića
„Trudim se da uhvatim samo one kadrove koji imaju dušu i koji pobuđuju lepe emocije, bez obzira na to da li je to priroda ili nešto drugo. Srbija je neiscrpna inspiracija, ima prelepih predela za fotografisanje“
Ivana Bašić: “Ćuti i trpi” imperativ je koji se i dalje često čuje
Naučna saradnica Etnografskog instituta SANU: I “ćutanje” i “mučanje” određeno je primarno strahom. Leksikalizacija ovih različitih vrsta ćutanja možda svedoči o kontinuiranom istorijskom iskustvu potrebe za ćutanjem, uslovljenom potrebom za preživljavanjem. Nadam se da će se to promeniti, posebno imajući u vidu da se glagol “mučati” sve ređe koristi
Milan Medić: U Hrvatskoj selo više ne postoji
„U niti jednoj zemlji s uređenim agrarnim tržištem ne možemo naići na oglase napisane rukom po seoskim ogradama za prodaju odojaka, janjadi, meda, jaja… To je najbolji pokazatelj da organizirani otkup ustvari ne postoji i da se svaki očajan poljoprivrednik pokušava snaći sam za sebe“
Patrik Lazić: Mladi žele da znaju za ponašanje očeva ili dedova u ratu
Mladi kazališni redatelj bavi se traumatičnim događajima koji se tiču Evrope i Balkana
Vukašin Cvetojević: Veronauka je život, a ne samo predmet u školi
Pravoslavnu veronauku na nivou cele Hrvatske trenutno pohađa 3500 učenika. Ove školske godine, prvi put u novijoj istoriji u RH posle Drugog svetskog rata, dobili su i udžbenike za pravoslavnu veronauku
Otac Vladan Vukomanović: Svaki vernik daje nam snagu da opstanemo
Starešina crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu koja je na Listi svetske baštine Uneska
Sassja: Sve što je nekada bio tabu danas je najpoželjniji trend
Najpoznatija žena s hip hop scene Bosne i Hercegovine, Sanela Josipović Sassja govori za P-portal
Bojana Vunturišević: Mi muzičari demantujemo političare
„Mi muzičari godinama, ma i decenijama unazad, demantujemo sve naše političare, i opet kažemo: mi ne možemo, a i nećemo jedni bez drugih. Besmisleno je“
Đorđe Matić: Krleža je prevelik za ovakvu kulturu
„Postoji više Krleža. Ovaj koji se predstavlja sada preko institucija nije isti kao iz vremena druge ili prve Jugoslavije, pa i Austro-Ugarske. Veličina takvih pisaca je trajna, a u isto vrijeme se sami ti pisci mijenjaju u odnosu na kulturalni i ideološki moment. Kako se zemlja smanjila, on je narastao“
