Godinama unazad veroučitelji su nastavu pravoslavne veronauke u Hrvatskoj izvodili prema zastarelim nastavnim planovima, bez adekvatnih udžbenika, improvizovano, oslanjajući se na sopstvenu kreativnost. U januaru 2019. godine izrađena je konačna verzija kurikuluma za osnovne škole i gimnazije u Hrvatskoj, jedinstvena za sve osnovne škole, gimnazije i sve druge srednje škole u RH. A ove školske godine učenici su dobili i nove udžbenike. O radu Katihetskog ureda Eparhije osječkopoljske i baranjske, o pravoslavnoj veronauci i položaju veroučitelja u Republici Hrvatskoj, izradi kurikuluma za ovaj predmet i štampanju prvih udžbenika za osnovne i srednje škole u novijoj istoriji, govorio je za P-portal jerej Vukašin Cvetojević – voditelj Katihetskog ureda Eparhije osječkopoljske i baranjske i koordinator za pravoslavnu veronauku na nivou cele države.

Predstavite nam za početak Katihetski ured Eparhije osječkopoljske i baranjske. Kada je osnovan i s kojim ciljem?

Katihetski ured je osnovan 2003. godine na predlog Episkopskog saveta sa ciljem unapređenja i organizacije nastave pravoslavne veronauke i stručnog usavršavanja veroučitelja. Episkopski savet čine episkopi svih eparhija na teritoriji Hrvatske, a to telo imenuje voditelja katihetskog ureda. U Republici Hrvatskoj imamo pet eparhija: Osječkopoljsku i baranjsku, Slavonsku, Gornjokarlovačku, Dalmatinsku i Zagrebačko-ljubljansku mitropoliju i svaka od njih bi trebala imati svoj katihetski ured, plus jedan nacionalni. Ali pošto nema dovoljno veroučitelja na tim područjima, nema ni ureda. Tako da je Katihetski ured Eparhije osječkopoljske i baranjske jedini katihetski ured u Republici Hrvatskoj i samim tim ima status nacionalnog tj. državnog. Episkopski savet je u ime Srpske pravoslavne crkve sklopio Ugovor između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa, zaključenog 2002. godine. Tim ugovorom je, između ostalog, predviđeno imenovanje stručne osobe koja će korespondirati između Episkopskog saveta i tadašnjeg Ministarstva prosvjete i športa RH o pitanjima veronauke. To je glavni razlog osnivanja katihetskog ureda.

Uloga katihetskog ureda jeste pre svega korespodencija sa Ministarstvom znanosti i obrazovanja RH, zatim rad na izradi kurikuluma i unapređenju nastave pravoslavne veronauke i svih tekućih pitanja i kadroviranja veroučitelja.

Zvanično sedište Katihetskog ureda Eparhije osječkopoljske i baranjske je u Dalju, gde je i sedište episkopa. Ured ima prostorije i na adresi Eparhijskog centra u Vukovaru u novoizgrađenom prostoru. Katihetski ured sačinjava Episkop osječkopoljski i baranjski gospodin Heruvim kao predsednik svih upravnih tela i Katihetski odbor koji broji pet članova: voditelj ureda jerej Vukašin Cvetojević, protojerej Marko Šukunda, jerej Goran Todorović, jerej Srđan Lukić i veoručitelj Miroslav Mišanović. U sklopu ureda deluju i koordinatori za pravoslavnu veronauku prisutni u drugim eparhijama.

Jedinstveni kurikulum za sve osnovne i srednje škole

Koja biste sve postignuća istaknuli od kada ste preuzeli mesto voditelja ureda?

Katihetski ured je zajedno s episkopom Heruvimom radio na povezivanju i umrežavanju veroučitelja u RH. Pružili smo im pomoć i podršku u edukaciji i stručnom usavršavanju, pošto neki od njih nisu polagali stručne ispite koji su prva licenca za rad. Takođe, bili smo aktivni u projektu Škola za život, gde smo se uključili u izradu metodičkih priručnika i video-materijala. Snimali smo video-lekcije i video-materijale za online platformu. Učestvovali smo u preradi i doradi kurikuluma za pravoslavnu veronauku. Naša ideja je bila da se izradi jedinstveni kurikulum za osnovne škole, gimnazije i sve ostale srednje škole, za šta smo se na kraju i izborili. Istakao bih i rad na pripremi novih udžbenika za pravoslavnu veronauku, čime smo dali snažan doprinos sveukupnoj kurikularnoj reformi.

Pravoslavna veronauka se u osnovnim i srednjim školama Eparhije osječkopoljske i baranjske predaje još od 1991/92. u kontinuitetu bez prekida, dakle punih 30 godina. Koliko učenika danas pohađa nastavu iz ovog predmeta i gde se sve izvodi nastava?

U ovom trenutku oko 3500 učenika osnovnih i srednjih škola na nivou cele države pohađa nastavu iz pravoslavne veronauke. Pravoslavna veronauka je danas kao predmet u RH zastupljena u osnovnim školama sa po dva časa nedeljno kao izborni predmet, dok je u srednjim školama zastupljena sa po jednim časom nedeljno kao obavezan izborni predmet, gde učenici biraju između etike i veronauke. Veronauka nije manjinski predmet, već spada u redovne predmete u sistemu školstva bez obzira na model obrazovanja koji učenici pohađaju. Ali je većinom pohađaju pripadnici manjinske zajednice. Nastava pravoslavne veronauke može se izvoditi svuda gde postoji interes ili se ukaže potreba za ovim predmetom, bilo u školama koje imaju organizovane modele manjinskog obrazovanja (A, B ili C), bilo u školama koje nemaju manjinske modele. U mnogim školama u RH veronauke uopšte nema, jer nema kome da se predaje. Da bi se formirala grupa za nastavu veronauke potrebno je sedam učenika. U praksi imamo razne primere. Tako recimo u Medicinskoj školi u Osijeku, gde ne postoji model manjinskog obrazovanja, učenici pohađaju nastavu pravoslavne veronauke. Da se razumemo, to su učenici koji su pripadnici srpske zajednice, pravoslavne veroispovesti.

Od školske 2019/20. zaživela je pravoslavna veronauka u obrazovanom sistemu u Osijeku prvi put nakon Drugog svetskog rata. Kako je došlo do toga?

Tamo su se pojavili učenici koji su izrazili želju za nastavom pravoslavne veronauke. To su pretežno đaci koji su već pohađali veronauku u osnovnoj školi, a onda su upisali srednju školu u kojoj nije bila organizovana nastava pravoslavne veronauke. Oni su zajednički sa svojim roditeljima predložili ovaj predmet i stvorila se minimalna grupa od 7 učenika, dovoljna da se pokrene nastava. Katihetski ured Eparhije osječkopoljske i baranjske je potom uputio molbu upravi Medicinske škole i Ministarstvu znanosti i obrazovanja, koje je odobrilo formiranje razreda. Trenutno imamo grupu od 46 đaka iz raznih medicinskih smerova u toj školi koji pohađaju nastavu pravoslavne veronauke. Zadovoljni smo sadašnjim odazivom i očekujemo da će taj broj iz godine u godinu rasti.

Takođe, u Osijeku poslednjih nekoliko godina postoji grupa dece, trenutno njih oko 25, uzrasta od prvog osnovne do četvrtog srednje koji pohađaju parohijsku veronauku, organizovanu pri osječkoj parohiji čiju nastavu izvodi osječki paroh, protojerej Aleksandar Đuranović. Reč je o deci za koju nastava ne može biti organizovana u redovnim školama jer ih nema dovoljno za formiranje odeljenja.

Prema članku 13. Ugovora između Vlade Republike Hrvatske i Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj o pitanjima od zajedničkog interesa, nastavu iz pravoslavne veronauke je moguće izvoditi i u predškolskim ustanovama/vrtićima. Kakva je tu situacija?

Situacija je takva da veronauke u vrtićima jednostavno nema. Teškoća za izvođenje ovog programa leži u malom kadrovskom potencijalu i specifičnosti vrtića kao ustanove. Osoba koja bi održavala predškolsko versko vaspitanje trebala bi biti vaspitačica/vaspitač po struci i imati dovoljno teološko obrazovanje. S druge strane se postavlja pitanje finansiranja, tako da sve to zajedno onemogućava provođenje ovog programa.

Ljubav, poštovanje i razumevanje

U čemu je značaj izučavanja pravoslavne veronauke za đake i društvo u celini?

Veronauka pruža mogućnost duhovnog razvoja đaka, upoznavanja sa osnovama vere, vaspitava đake u ljubavi, poštovanju i razumevanju drugih i drugačijih. Upućuje ih da u svakom ljudskom biću mogu i treba da prepoznaju lik Božji. Vodi ih ka liturgiji koja je centar života, a živeći liturgijski možemo preobraziti ceo svet u Carstvo Nebesko.

Misija veronauke je produžetak liturgije, koja je centar hrišćanskog života. Zadatak veronauke je da usmeri učenika na dolazak u crkvu. Veronauka je jevanđelski poziv kroz instituciju škole. Smatramo da škola treba da pruži mogućnost razvoja svih potencijala učenika, pa tako i duhovnih, kako bi oni postali celovite ličnosti. Cilj veronauke bi mogli definisati kao želju učenika da postane aktivni vernik. Lično, za mene je veronauka život, a ne samo predmet u školi.

Koliko su učenici zainteresovani za nastavu pravoslavne veronauke i koje ih teme najviše zanimaju?

Sve zavisi, kako kad, ali uglavnom su zainteresovani. Zanimaju ih razne teme. Često su to aktuelna dešavanja o kojima se priča u javnosti. Najčešće su to životne teme koje se tiču svakodnevice i nekih važnih odluka. U principu, sve što život nosi može se posmatrati sa „veronaučne“ strane.

Bolji status veroučitelja u Hrvatskoj nego u Srbiji

Veronauku u okviru obrazovanog sistema predaju veroučitelji. Na koji način ih se imenuje i kakav je njihov položaj?

Prema Ugovoru između vlade RH i Srpske pravoslavne crkve u RH o pitanjima od zajedničkog interesa, pravoslavnu veronauku mogu predavati osobe sa visokom ili višom stručnom spremom teološkog sadržaja, koje osim toga moraju imati i pedagoško-psihološku i didaktičko-metodičku osposobljenost za predavača. Ukoliko takvih nema, nastavu može izvoditi i druga osoba kojoj episkop izda ispravu o kanonskom mandatu. Kanonski mandat je dokument kojim se uz blagoslov crkve imenuje veroučitelj. Dakle, početna pozicija za ovaj poziv je visoko/više obrazovanje. Veroučitelji se ne zapošljavaju na konkursima kao ostali nastavnici, već ih postavlja episkop, odnosno eparhija kojoj pripadaju. Potom polažu stručni ispit da bi dobili licencu za rad, čak i ako već formalno rade u školama.

Trenutno na nivou cele Hrvatske imamo 48 veroučitelja, među kojima je i nekoliko veroučiteljica. Status veroučitelja je u sistemu obrazovanja bolji i u boljem smo položaju nego kolege u Srbiji. Veroučitelji u Srbiji sklapaju svake školske godine nove ugovore o radu sa školama i nemaju stalno zaposlenje. Najčešće ne dobijaju razredništva, dok kod nas veroučitelji mogu biti i razrednici. Naši veroučitelji sklapaju ugovore o radu sa školama koji važe do opoziva kanonskog mandata od strane episkopa.

Stručno usavršavanje veroučitelja pravoslavne veronauke je propisano zakonom kao i za sve ostale predmete. Postoje županijska i međužupanijska stručna veća na kojima se veroučitelji usavršavaju. Predavači su veroučitelji već dokazani u struci ili se nalaze u zvanju mentora savetnika. Stručni skupovi se održavaju 2 do 4 puta godišnje na županijskom nivou. Jednom godišnje ili jednom u dve godine organizuje se državni skup svih veroučitelja. Do sada smo imali dva državna skupa. Prvi je bio u Zagrebu 2017. godine, a drugi 2021. godine u online okruženju zbog propisanih epidemioloških mera.

Prvo u Hrvatskoj, pa tek onda u Srbiji

Godinama unazad veroučitelji su nastavu pravoslavne veronauke izvodili prema zastarelim nastavnim planovima, bez adekvatnih udžbenika, improvizovano, oslanjajući se na sopstvenu kreativnost. Koliko je donošenje kurikuluma za pravoslavnu veronauku i štampanje prvih novih udžbenika doprinelo boljoj organizaciji nastave iz ovog predmeta?

U velikoj meri. To je promenilo čitavu situaciju, koja je bila prilično haotična. Prvo da objasnim neke stvari. U SFRJ i za vreme komunizma nije bilo veronauke u školama. Od 1991. do 1998. godine veronauka se na ovom našem području predavala improvizovano, jer nismo imali adekvatne udžbenike, iako je postojao nastavni plan i program za pravoslavnu veronauku, koji je 1994. godine verifikovan od Episkopskog saveta i bleženopočivšeg Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana i odobren od tada nadležnog ministarstva u  Hrvatskoj. Međutim, imamo situaciju da je pravoslavna veronauka kao predmet tek 2001. godine uvedena u školski sistem u Republici Srbiji. I tu nastaje vakuum od tri godine, period od 1998. do 2001. godine u kojem mi ovde imamo veronauku, a učenici u Srbiji je nemaju. Zbog toga se 1998. godine u Hrvatskoj počeo primenjivati pilot projekat, tj. nastavni plan i program pripreman za uvođenje veronauke u Srbiji. Taj pilot projekat, uvezen iz Srbije, koji je kasnije dorađivan i verifikovan od strane Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve u Beogradu i nadležnog ministarstva u Hrvatskoj, primenjivao se u hrvatskom školskom sistemu sve do početka kurikularne reforme u Hrvatskoj školske godine 2014/15. Pošto je  kurikularna reforma ulazila postepeno u razrede, još uvek se u nastavi primenjivao pilot projekat iz Srbije, sve do konačnog uvođenja kurikuluma u sve razrede naših škola školske godine 2019/20.

Dakle, u januaru 2019. godine dobili smo konačnu verziju kurikuluma za pravoslavnu veronauku za osnovne škole i gimnazije u RH, koji je implementiran u obrazovani sistem školske 2019/20. Ovaj kurikulum je jedinstven za sve osnovne škole, gimnazije i sve druge srednje škole u RH i verifikovan/odobren prvo od Svetog arhijerejskog sinoda SPC-a iz Beograda a potom od Ministarstva znanosti i obrazovanja RH. Izrada kurikuluma u Hrvatskoj išla je paralelno sa izradom kurikuluma u Srbiji, jer se i tamo menjao nastavni plan i program. Naš kurikulum je vrlo sličan kurikulumu u Srbiji, jer smo tokom kurikularne reforme dosta sarađivali sa kolegama iz Srbije.

Kurikulum za pravoslavnu veronauku je važan, jer je razrešio brojne probleme i izazove s kojima smo se susretali u nastavi i predstavlja veliki iskorak u skladu sa modernim tendencijama obrazovanja. Donošenjem kurikuluma stvoreni su uslovi za pisanje udžbenika.

Konačno, pojavili su se i ti dugo očekivani udžbenici za pravoslavnu veronauku. U čemu se ogleda njihov značaj?

Prvi put u novijoj istoriji u RH posle Drugog svetskog rata dobili smo udžbenike za pravoslavnu veronauku, koji su odštampani u avgustu 2020. godine. Izdavač je izdavačka kuća Prosvjeta d.o.o. iz Zagreba. Od školske godine 2021/22. imamo kompletirane udžbenike za pravoslavnu veronauku za sve razrede osnovnih i srednjih škola. Početkom ove školske godine podelili smo svim srednjoškolcima u RH nove udžbenike koji su besplatni, jer su novac za kupovinu zajednički donirale srpske institucije: Srpska pravoslavna crkva, Zajedničko veće opština, Srpsko narodno vijeće i Prosvjeta. Pre toga smo udžbenike uvozili iz Srbije, ali zadnjih nekoliko godina ni tamo više nema udžbenika jer se više ne štampaju.

Autori novih udžbenika su veroučitelji iz Srbije. Glavni urednik izdanja je tadašnji Mitropolit zagrebačko-ljubljanski, a sada patrijarh srpski gospodin Porfirije. Udžbenici su štampani na ćirilici i srpskom jeziku, jer je zvanično pismo Srpske pravoslavne crkve ćirilica, a jezik srpski. Značaj ovih udžbenika je dragocen i nemerljiv. To govorim iz iskustva rada u nastavi kao veroučitelj. Stari udžbenici su u mnogome bili manjkavi, predviđeni za samo jedan čas nedeljno veronauke, sa metodičkim prigovorima na njih, komplikovani za praktičnu nastavu, sadržavali su preteške tekstove, što je iziskivalo prilagođavanje rečnika đacima, a njihova tematika i terminologija bili su zahtevni i apstraktni. U novim udžbenicima gradivo je pojednostavljeno i približeno učenicima, jer su udžbenici izrađeni po metodičkim standardima. Veroučiteljima je sada lakše raditi jer imaju predloge zadataka, a učenici efikasnije usvajaju gradivo.

Novi udžbenici su štampani u Republici Hrvatskoj, a autori su iz Republike Srbije. Možete li to objasniti?

Realno i iskreno, nemamo dovoljno kompetentnog kadra za tu vrstu posla, ni kadrovskih kapaciteta za to. Nema nas puno. Kadrovski potencijal u Srbiji je puno veći za kvalitetnu izradu udžbenika i infrastruktura je na njihovoj strani.

Čijim zaslugama i na čiju inicijativu su štampani ovi udžbenici?

Želja svih veroučitelja je bila da imaju adekvatan radni materijal. Inicijativa je morala da potekne od Katihetskog ureda Eparhije osječkopoljske i baranjske kao institucije koja je zadužena za organizaciju pisanja i izdavanja udžbenika, uz blagoslov svih episkopa. Lično sam uložio dosta napora preko svojih kontakata na terenu da ova reforma bude započeta.

Katihetski ured je na čelu sa episkopom Heruvimom u operativnom i tehničkom smislu odigrao ključnu ulogu u procesu nastajanja udžbenika, uz saglasnost, podršku i blagoslov svih episkopa u RH, na čelu sa predsednikom Episkopskog saveta tadašnjim Mitropolitom zagrebačko-ljubljanskim Porfirijem koji je u Svetom arhijerejskom sinodu SPC-a bio zadužen za prosvetu.

Modernizacija predmeta

Učestvovali ste u projektima Škola za život i i-nastava Ministarstva znanosti i obrazovanja RH. S kojim ste se aktivnostima predstavili?

Škola za život  je projekat Ministarstva znanosti i obrazovanja kao integralni deo kurikularne reforme. U okviru ovog projekta radili smo prvu verziju kurikuluma za pravoslavnu veronauku. U drugoj fazi dorađivan je dokument u koji su unesene neke manje promene. U nastavku reforme izrađivani su metodički priručnici koji su služili za lakšu implementaciju kurikuluma u nastavi. U međuvremenu, usled novih okolnosti izazvanih korona krizom, prešlo se na online nastavu. Počelo se sa snimanjem video-lekcija za sve predmete i mi se nismo našli u toj prvoj fazi. Ubrzo je Agencija za znanost i obrazovanje postavila online platformu za nacionalne manjine u saradnji s Ministarstvom znanosti i obrazovanja. Kada se počelo sa snimanjem video-materijala za manjinske predmete, ubacili su i nas u tu priču i prebacili nas automatski na tu platformu, iako mi nismo manjinski predmet.

Kada je projekat Škola za život završen, dolazi do novog projekta pod nazivom i-nastava, aktuelnog od školske godine 2020/21. I-nastava je nastavak reforme obrazovanja u RH i baziran je na snimanju video-materijala ukoliko se ukaže potreba za online nastavom. U okviru tog projekta napravljen je godišnji izvedbeni kurikulum za sve razrede osnovnih i srednjih škola na bazi blok časova. Predložili smo da izvedbeni kurikulum kod svih razreda bude jednak, tako da ukoliko bi u nekom momentu došlo do zaustavljanja žive nastave u školama usled pogoršanja epidemiološke situacije, svi učenici mogu da nastave tamo gde su stali. Tokom rada na tom projektu snimili smo 320 video-lekcija za sve razrede osnovnih i srednjih škola. Na YouTube mreži postoji kanal i-nastava, na kojem se mogu pogledati svi video-materijali koje smo snimili. Video-lekcije su predavali veroučitelji naše eparhije i jedan voditelj iz Zagreba.

Kakvi su Vam dalji planovi?

Planovi su nam da se nastavi sa izradom dodatnih video-sadržaja u smislu nekakvih kvizova ili aplikacija, tako idemo u korak sa modernim zahtevima obrazovanja, jer većina predmeta ima dodatne digitalne sadržaje. Ovo je generalno plan za naš ured. U mnogim stvarima su drugi predmeti ispred nas, pa zato želimo veronauku da modernizujemo kao predmet, da ne zaostaje za ostalim predmetima u tom smislu, iako je jevanđelska poruka koju donosi veronauka uvek savremena, a zapravo svevremena. Ono što svakako treba naglasiti jeste da ništa ne može zameniti živu reč tj. živi kontakt veroučitelja sa učenicima.

 

 

Tekst je sufinanciran sredstvima Fonda za izbegla, raseljena lica i za saradnju sa Srbima u regionu AP Vojvodine