Na Svetoj gori vi zaista imate potrebu, koja je u ovom dnevnom životu nemoguća, da zagrlite sve one koji vam ne žele dobro i opraštate svima. Takve trenutke – potpuno jasne svesti i bez uticaja bilo kakvih opijata – možete da doživite samo tamo
Zamislite da vam neka država nametne zahtjev da se vaša zemlja ne može više zvati onako kako se prije zvala i da se vaš jezik zove drugačije nego kako se prije zvao. E, mi smo argumentom sile to prihvatili. To je s jedne strane tako nadrealan kontekst, a s druge, evo ga, pred našim očima. To je suvremeni genocid
Sela u Ravnim kotarima, koja su bila većinski srpska, skoro pa su prazna i uglavnom je u njima starije stanovništvo koje se vratilo na svoja ognjišta, a deca im žive kako u Srbiji tako i na drugim kontinetnima. Moja porodica ima na tim prostorima vekovna ognjišta. Dužnost mi je da ih obilazim iako su spaljena pre mnogo godina
Što se tiče ljudi koji se već nalaze u Njemačkoj, dosta ih pita za pomoć oko kredita, oko sastavljanja životopisa i općenito oko radnih prava. Izvor brojnih problema je nepoznavanje njemačkog jezika
Savremen čovek se stalno srdi, nije u stanju da bude bezazlen, samo nešto blebeće i trućka. Pored svepristunog straha od smrti ili pritajenog straha od samoće, on se, čini mi se, ipak najviše pribojava mogućnosti da ispadne smešan. A ispasti smešan je katkad lekovito.
Čuvarka tradicionalne pesme i pevačica koja nastupa na najprestižnijim svetskim festivalima
Svaki osmi, deveti čovek koga sretnete na ulici u Srbiji nije živeo tu pre ’91. godine, kaže za P-portal komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije Vladimir Cucić
U zlim vremenima rata kad ljudi izgube sve materijalno, ne izgube ono što nose u sebi, a to je sećanje i znanje. Ako su oduzete kuće, nije oduzeta pesma. Čovek peva pesme svog zavičaja na koju god stranu planete ga život poveo
U prošlosti i danas pojedinci su ta bitna karika u kulturnoj diplomatiji. Naučnici, umetnici, pisci komuniciraju na specifičan način i svesno ili nesvesno su bili i jesu akteri kulturne diplomatije
Razlike između zapadnog racionalizma i tzv. ruske duše nisu tu zato da bi stvorile pukotinu između Istoka i Zapada, nego zato da bi se međusobno nadopunjavale i u nekoj vrsti harmonije kreirale ukupnu evropsku baštinu. Smatram da evropska kultura ne može postojati i nije potpuna bez ruske kulture, kaže profesorica na Katedri za rusku književnost zagrebačkog Filozofskog fakulteta
Izneseni stavovi i mišljenja samo su autorova i ne odražavaju nužno službena stajališta Europske unije ili Europske komisije, kao ni stajališta Agencije za elektroničke medije ni Ministarstva kulture i medija. Europska unija i Europska komisija, kao ni Agencija za elektroničke medije ni Ministarstvo kulture i medija ne mogu se smatrati odgovornima za njih.
