Ove jeseni Srpsko privredno društvo Privrednik otvoriće svoja vrata desetoj generaciji stipendista. Deseta generacija mladih ljudi, otkako je obnovljen rad Privrednika, biće primljena u Privrednikovu porodicu i dobiće možda skromnu, ali dragocenu pomoć i podršku. I ove godine na konkurs se prijavio veliki broj učenika i studenta. Komisija detaljno proverava dokumentaciju, ispunjavaju li uslove, obavlja bodovanje na osnovu postignutog uspeha, materijalne situacije i drugih faktora.
Sam broj prijavljenih učenika i studenata govori o ogromnoj potrebi da se u njihovo obrazovanje ulaže, ali verovatnoća da dobar deo njih neće dobiti stipendiju poražavajuća je. Ne za Privrednik, on je kao kolektiv i zajednica aktivista, donatora i volontera uložio ogromne napore da što veći broj mladih dobije pomoć u obrazovanju, već je poražavajuće za čitavo društvo. Jer svaka pojedinačna prijava, svaki pojedinačni mladi čovek koji je poslao dokumentaciju – zaslužuje stipendiju za koju se prijavljuje, bez obzira na prosek ocena, iako je on u pravilu “nadprosečan”.
U društvu u kojem je obrazovni sistem načelno besplatan, postoji čitav niz faktora koji utiču na to da nemaju svi mladi jednake šanse za razvoj, koji ih sputavaju i na određeni način hendikepiraju. Ono što je naizgled svima dostupno i moguće, u praksi vrlo često zbog niza objektivnih razloga – nije. Niski životni standard, siromaštvo koje posebno vlada u ruralnim krajevima iz kojih Privrednikovi stipendisti dolaze, samo su neke od mnogima nepremostivih prepreka na putu obrazovanja i napretka. Jednake mogućnosti i prava su samo privid, jer su mnogi pojedinci od samog početka, od prvog stupanja u školske klupe, pa sve do fakultetskih diploma – indirektno diskriminisani zbog svojih životnih prilika, iako možda imaju iste ili veće potencijale od nekih drugih.
Deca u velikim gradovima imaju bogatu ponudu najrazličitijih aktivnosti koje mogu da im pomognu da razvijaju kreativnost, motoriku, bave se sportom, muzikom, uče strane jezike, razvijaju socijalne veštine. Deca u ruralnim sredinama često mogu da budu srećna ako imaju i fudbalski teren ili uređeno igralište, ako ne moraju dugo da pešače do škole. U gradovima, čak i za one čiji roditelji nemaju baš dubok džep, postoji obilje besplatnih programa, kulturnih ponuda i različitih sadržaja u kojima mogu uživati, učiti i razvijati se.
Pored toga, realna slika troškova koje podmiruju roditelji za školovanje svoje dece nadilazi mogućnosti mnogih. Ako čak izuzmemo vannastavne aktivnosti, izlete, ekskurzije, džeparac, tehnologiju (koja nekima, i da si je mogu priuštiti, ne bi ništa značila jer nemaju internetsku mrežu), dečje rođendane, ako sve to izuzmemo kao nešto što nije nužno neophodno, tu su neizostavne knjige i školski pribor za likovno, fizičko vaspitanje, radni listovi, priručnici, atlasi… Te troškove učenicima moraju obezbediti roditelji.
Uspeh u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju u velikoj meri zavisi od socioekonomskog statusa. Isto tako, utiče na odluku o nastavku obrazovanja na visokoškolskom nivou, ali i na uspešan završetak studija za one koji ih uspeju upisati. Jer dok neki studenti po završetku semestra idu na putovanja, upoznaju druge kulture, šire vidike, drugi su prinuđeni da to vreme provode radeći. Često i vikendima tokom semestara. Troškovi studiranja ne podrazumevaju samo plaćanje ili neplaćanje školarine, tu su i knjige, oprema, skripte, radni materijali, tu su administrativni troškovi upisnina, formulara, kartica, prijava, potvrda, a tu su i životni troškovi, od smeštaja za studente koji nisu iz univerzitetskih gradova, ishrane, prevoza… Da uopšte ne navodimo druge sadržaje, primamljive i potrebne mladom čoveku, koji se danas nekako prećutno smatraju čak i luksuzom.
To si ne može svako priuštiti, ni uz dodatni rad, a da se sve to ne odrazi na kvalitet života i na uspeh na fakultetu. Nema socijalne osetljivosti u sistemu koji se načelno predstavlja kao dostupan svima i jednak za sve. I ne radi se o proizvoljnim procenama, detaljni izračun svih ovih troškova, koliko je to moguće, napravljen je u okviru istraživanja Instituta za razvoj obrazovanja – Eurostudent. Međunarodni projekat koji i ove godine istražuje godišnje troškove studija, odnosno kvalitet studentskog života, ekonomske uslove studiranja, to jest prikuplja podatke o socijalnoj dimenziji visokog obrazovanja u državama članicama Bolonjskog procesa, potvrdio je da “besplatno” obrazovanje prilično košta.
Sve se to višestruko odražava na mlade koji dolaze prvenstveno iz ruralnih sredina, a onda i iz onih ekonomski nerazvijenih. A onda i dodatno iz povratničkih krajeva Hrvatske. Iz kakvih većina Privrednikovih stipendista dolazi. Zato je dužnost i moralna obaveza svih nas, ne samo u Privredniku, da toj mladosti omogućimo što ravnopravnije šanse za obrazovanje, razvoj i lični, a samim tim i kolektivni uspeh.
