Čuveni slikar i profesor minhenske akademije za slikarstvo Franc fon Štuk napravio je tri izuzetka od svojih pravila kada je 1926. primao u klasu Milenu Pavlović Barili: bila je devojka, bila je premlada i bila je prekobrojna. Život ove umetnice neverovatnog dara i senzibiliteta, iako prekinut preranom smrću (1909 – 1945), bio je vrlo buran i sadržajan. Milena Pavlović Barili rođena je u Požarevcu u kući svoje majke Danice Pavlović Barili, koja je bila praunuka Save Karađorđević udate Ristić, najstarije ćerke Đorđa Karađorđevića. Bruna Barilija Danica je upoznala na Konzervatorijumu u Minhenu gde je studirala muziku i klavir. Bruno Barili je bio kompozitor, muzički kritičar, pesnik, ali i ratni dopisnik iz Srbije tokom Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata. Roditelji su najpre živeli u Parmi, odakle potiče Bruno Barili, ali se Danica brzo vraća u Srbiju. Živeli su razdvojeno okončavši i zvanično brak 1923. godine. Razdvojenost i potrebu da viđa oca Milena je iskazala kroz najranije, dečje crteže.
„Činjenica da su mi roditelji bili rastavljeni i da ih nikada nisam mogla da sastavim bilo je nešto što me mučilo ceo život. Sećam se još u detinjstvu, u mojim crtežima između šeste i devete godine čeznula sam za ocem […] Pošla sam u svet da se sretnem sa dalekim ocem i svetskim slikarstvom. Pošla sam od toga da sastavim rastavljene roditelje. Oca i zavičaj, moj Požarevac sa dalekim svetom i sebe sa samom sobom. Srela sam se i sa prvim osećanjem sete i usamljenosti. Mali brod koji sam nacrtala u šestoj godini da bi me odveo dalekom ocu, sada me kroz besanice vraća majci i dalekom zavičaju za kojim žudim…“ Ovo su reči Milene Pavlović Barili zabeležene u filmu predstavljenom između brojnih dela ove umetnice na izložbi „Dualnost Milene Pavlović Barili“ u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu.
Biografi ističu da je Milena nasledila mnoge očeve osobine, te da je likom bila ćerka Daničina, a duhom Brunova.
Od najmanjih nogu, Milena Pavlović Barili školovala se u inostranstvu. U Lincu je pohađala Majerovu školu kada je prvi put primećen njen talenat. Uporedo sa nižom gimnazijom pohađa i Umetničku školu u Beogradu, gde je primljena sa 12 godina! Njene rane crteže hvali i Ivan Meštrović. Milena je bila „lingvistički nomad“. Govorila je tečno šest jezika. Sa majkom je vodila prepisku na srpskom, sa ocem je koristila italijanski.
Nakon završetka školovanja i studijskih putovanja Milena stiže u Pariz 1931. Atmosfera tadašnjeg centra umetnosti, susreti sa nadrealistima poput Bretona i Koktoa, utiču na formiranje njenog umetničkog izraza. Već 1932. ima prvu samostalnu izložbu u galeriji Jeuene Europe (Mlada Evropa). Tokom ove izložbe umetnica upoznaje kubanskog pijanistu Rodriga Gonzalesa koji je kupio njen autoportret. Između njih se razvija i burna ljubavna veza koja je duboko uticala na stvaralaštvo slikarke. Rastali su se u Njujorku 1939. godine.
Miodrag B. Protić je prvi domaći teoretičar umetnosti koji se bavio stvaralaštvom Milene Pavlović Barili. On ističe da njeno slikarstvo, iako pokazuje dodirne tačke sa nadrealizmom kao što navode inostrani kritičari, ne prezentuje sve ključne kriterijume ovog umetničkog pravca. Milenino slikarstvo sadrži likovne i ikonografske elemente koji je povezuju sa umetnicima poput Đorđa de Kirika i Salvadora Dalija. Protić piše da se Milena okretala iracionalnom, snovima i poetskom izražavanju podsvesnog.
Godine 1939. Milena napušta Francusku i odlazi u Njujork. Već sledeće godine priređuje samostalnu izložbu u njujorškoj Julien Levy Gallery i nailazi na dobar prijem. Ubrzo dobija angažman u Vogueu gde njene ilustracije postižu zapažen uspeh. Sarađuje sa poznatim modnim žurnalima kao što su Harper’s Bazaar, Town and Country, radi naslovne strane, dizajn odeće i obuće, reklame za modnu industriju, za kozmetičke kuće kao što su Mary Dunhill ili Revlon…
Ne manje bitan deo Mileninog stvaralaštva čini poezija. Najradije je pesme pisala na španskom. One nemaju naslove, umesto naslоvа Milena im je dodeljivala rimske brojeve. Njena poezija se ne može svrstati u žanrovske okvire, ova umetnica se poezijom borila protiv društvenih zakona i normi.
II
Htela bih da te volim
Više nego što mogu.
Da tako obiđem svet –
Van vremena i prostora –
Da se urežem u tvoj odraz.
U nemiru postojanja
htela bih u potpunosti
da svoju svest pretočim
U tvoj spokoj,
oslobađajući se svake suze
koju još treba da isplačem
na zastrašujućoj granici
nestvarnog odnosa
Godine 1943, Milena upoznaje Roberta Tomasa Astora Goselina, dvanaest godina mlađeg oficira avijacije, ali na bračnom putovanju naredne godine ona pada sa konja, povređuje kičmu i ostaje u gipsanom koritu nekoliko meseci. (Detalj sudbine koji nas u trenutku podseća na sudbinu slavne meksičke slikarke Fride Kalo.) Posle oporavka, slede novi angažmani kao što su saradnja sa kompozitorom Đankarlom Menotijem, za čiji je balet „Sebastijan” radila kostime (1944), ali i izrada kostima za balet „San letnje noći“.
Milena Pavlović Barili umrla je 6. marta 1945. godine u svom stanu u Njujorku. Za njom je ostala poruka sobarici da je probudi u 10 sati ujutru. U lekarskom nalazu je napisano da je višemesečni život u gipsanom koritu oslabio njeno srce, tako da bi ostala invalid i da je prebolela udar.
Milenina majka Danica brinula je o kćerkinoj zaostavštini i gradu Požarevcu zaveštala Fondaciju Milenin dom 1961. godine. Galerija je za javnost svečano otvorena 24. juna 1962. godine, pod krovom preuređene porodične kuće Pavlovića. Tom prilikom Danica Pavlović je otkrila memorijalnu ploču sa urezanom posvetom: „Milenin dom – njenom talentu, vrednoći i mladosti – mama“.
