Svetska ekonomija će ove godine doživeti pad od tri odsto, dok se brojne zemlje suočavaju sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, navode iz Međunarodnog monetarnog fonda, a prenosi portal BBC na srpskom.

Iz MMF-a navode da je pad ekonomije najgori od Velike depresije iz tridesetih godina prošlog veka.

Kako navode, pandemija je svet odvela u „krizu kakva nije postojala”. Ukoliko pandemija bude dugo trajala to će testirati sposobnosti vlada i centralnih banaka da kontrolišu krizu, dodaju oni.

Gita Gopinat, glavna ekonomistkinja MMF-a, kaže da bi kriza mogla svetski društveni proizvod da umanji za devet milijardi dolara.

Velika blokada

Iako je MMF pohvalio „brzu reakciju” u zemljama poput Velike Britanije, Nemačke, Japana i SAD, navodi se da nijedna zemlja neće biti imuna na ekonomski pad.

Očekuje se da će globalni rast oporaviti za 5,8 odsto sledeće godine, ali samo ako se pandemija okonča u drugoj polovini 2020.

Gopinat kaže da velika ekonomska blokada predstavlja „crnu realnost” za političare, koji se suočavaju sa „neizvesnošću oko dugotrajnosti i intenzivnosti šoka”.

„Delimičan oporavak je projektovan za 2021 godinu”, kaže Gopinat. „Ali nivo bruto društvenog proizvoda će ostati ispod nivoa koji je bio pre virusa, uz nesigurnost koliko će moći da se oporavi”.

Globalna bol

Gopinat navodi da se prvi put još od Velike depresije i od razvijenih ekonomija očekuje da budu u recesiji.

Iz MMF-a upozoravaju da se rast u razvijenim ekonomijama neće vratiti na nivo od pre virusa sve do 2022. godine. Američka privreda će zabeležiti pad za 5,9 odsto ove godine, što je najveći godišnji pad od 1946. godine. U isto vreme se očekuje da nezaposlenost skoči na 10,4 odsto. Delimičan oporavak u SAD se očekuje 2021. i to od 4,7 odsto.

Kineska ekonomija će doživeti rast od samo 1,2 odsto ove godine – najmanji od 1976. godine – a Australija prvu recesiju od 1991. godine.

MMF upozorava da postoje i „ozbiljni rizici od još gorih ishoda”.

Ukoliko bude potrebno još vremena da se pandemija obuzda i ukoliko 2021. dođe do drugog talasa, svetski bruto društveni proizvod će pasti za još osam odsto.

Iz MMF-a navode da bi ovaj scenario mogao da bude veliki problem za ekonomije sa velikim dugom, jer investitori neće hteti da pozajmljuju novac, što će povećati troškove zaduživanja.

Ekonomski lek

Iako karantin umanjuje ekonomsku aktivnost, iz MMF-a navode da su on i društveno distanciranje vitalne mere.

„Mere obuzdavanja virusa su ključne za usporavanje širenja i omogućavanje sistemima zdravstvene zaštite da se izbore i pomognu da se utaba put bržim i većim ekonomskim aktivnostima”.

„Nesigurnost i smanjena potražnja za službama su još gori u scenariju velikog širenja virusa bez društvene distance”.

Iz MMF-a kažu da postoje četiri prioriteta u borbi sa pandemijom. Oni traže više novca za sisteme zdravstvene zaštite, finansiju podršku radnicima i poslovima, stalnu podršku centralne banke i jasne planove za oporavak.

Takođe traže od sveta da zajedno radi na pronalasku i distribuciji sredstava lečenja i vakcina.

Iz MMF-a ističu i da će mnogim zemljama u razvoju biti potrebno olakšanje dugovanja u predstojećim mesecima i godinama.