Organizacija je dobila naziv po književniku Đorđu Ociću, rođenom u Dalju, 1934. godine. Кao profesor filozofije, Ocić je radio u Vrbasu i Bečeju, da bi ga profesionalni put odveo do Beograda, gde je i preminuo 2008. godine. Autor je više dela: „Istraga“, „Smrt u Erdabovu“, „Čudo na Dunavu“, „Erdabovska zbirka“, „Pod sumnjom“… Bio je član Udruženja književnika Srbije, Udruženja dramskih pisaca Srbije i Srpskog filozofskog društva. Drugovao je s brojnim istaknutim intelektualcima svoga vremena kao što su Milan Кašanin, Svetomir Bojanin, Žarko Vidović.

Ideju da se formira udruženje pokrenula je književnikova ćerka, Dejana Ocić, koja je ujedno i predsednica ove kulturne organizacije. „Udruženje ′Đorđe Ocić′ osnovali smo pre gotovo pet godina, s namerom da očuvamo sećanje na lik i delo ovog književnika, i da razvijamo vrednosti koje je on cenio. Samim tim, naše delovanje podrazumeva i negovanje kulture piščevog zavičaja, kao i srpske kulture uopšte. Sedište našeg delovanja je Dom Ocića u Dalju, piščeva rodna i porodična kuća u kojoj se, u sklopu različitih programa i manifestacija, okupljaju umetnici, naučnici i raznorodni kulturni poslenici. Osim trajnih programa, kao što su ′Drama u avliji′ koja podrazumeva održavanje pozorišnih predstava, jer Đorđe Ocić je bio i dramski pisac, i književno-kulturne manifestacije ′Jesen u Erdabovu′, do sada smo otvorili brojne izložbe, ali i realizovali muzičke programe i filmske projekcije. Razvijamo i programe koji se tiču očuvanja etnološkog nasleđa. Započeli smo i s izdavaštvom, a prošle godine i s organizacijom okruglog stola o bibliotekama“, istakla je Dejana Ocić najbitnije momente u petogodišnjem delovanju udruženja.

Đorđe Ocić je, kroz svoja dela, tvorac jednog zavičajnog toponima – Erdabovo, koji polako postaje sve više prisutan u ovom kraju, među ljudima koji kulturu vide kao osnovu zavičajnog, nacionalnog i uopšte društvenog identiteta. „Erdabovo je literarni toponim i imaginarno mesto iz Ocićeve literature. Кovanica, nastala od ERdut–DAlj–BOrovo–VukOvar, svedoči o književnikovoj vezanosti za zavičaj i o njegovoj potrebi da objedini ta mesta koja su važna ne samo za njegov život i stvaralaštvo već i za kulturu uopšte, a odličan je znak na putu ka ostvarenju piščeve vizije. Tako je, na inicijativu književnika Đorđa Nešića, 2015, osnovana i manifestacija ′Jesen u Erdabovu′, koja je proistekla iz međunarodnog naučnog skupa ′Povratak u Erdabovo′, održanog prethodne godine, u KZC ′Milutin Milanković′, kada su brojni književni teoretičari, kritičari i književnici kazivali o delu Đorđa Ocića. Radovi s naučnog skupa objavljeni su u zborniku ′Povratak u Erdabovo′, kaže predsednica Udruženja.

Ubrzo su, oko Doma Ocića i formirane organizacije, počeli da se okupljaju brojni prijatelji, familija, komšije, kulturni poslenici koji učestvuju u programima ili u samoj organizaciji. Jedan od njih je i vukovarski novinar i publicista Slavko Bubalo koji je inače i sekretar udruženja. „Sa čika Đorđem sam se video samo jednom u životu i to mi je bilo dovoljno da shvatim o kakvoj intelektualnoj i ljudskoj gromadi je reč. O njemu mi je najpre pričao moj brat Branko čiji je čika Đorđe bio, da tako kažem, književni otac i prijatelj. Kasnije sam upoznao i Dejanu i sve to logično je dovelo i do osnivanja udruženja. Kreativni i raznovrsni programi, koje smo zajedno pokrenuli, u Dom Ocića privlače brojne posetioce i goste, a domaćinska atmosfera čini da se u tom prostoru ljudi osećaju kao kod svoje kuće. Malo je ljudi koji shvataju da je kultura jedan od najvažnijih oslonaca u životu i opstanku jednog naroda, jer kad god smo kao narod bili kulturno jaki, bili smo jaki i na svim drugim poljima. Dejana Ocić i ljudi okupljeni u ovom udruženju to dobro znaju. Zamislite pozorišnu predstavu u dvorištu jedne seljačke kuće. To nas vraća u jedno vreme kada su narod i njegova društvena elita bili jedna duša. To je neprocenjivo blago“, ističe Bubalo.

Brojni su planovi Udruženja za tekuću godinu koja će biti protkana i nizom jubileja. Tu se, pre svega, misli na petu godinu rada samog udruženja, zatim 90 godina od rođenja književnika Ocića, te desetu manifestaciju „Jesen u Erdabovuˮ. Pored ovoga, u planu je i  održavanje „Drame u avlijiˮ, nastavak programa „Boemske večeriˮ, kao i stručno okupljanje u vezi s pitanjima zavičajne biblioteke u nastajanju. Namera Udruženja je i da otvori novu manifestaciju, za najmlađe, nazvanu po Ocićevoj zbirci pesama za decu „I u bašti i u maštiˮ. Publiku svakako očekuju brojni sadržaji i susreti koji će obradovati svakog istinskog ljubitelja kulture, u najširem smislu te reči.