„Dobrović je kolorist. Njemu Svemir gori, sve stvari mu se sastoje iz boje. Sa Dobrovićem se opet vraćamo dobrom i pravom slikarskom izrazu: boji. Govoriće u boji reč po reč sve što će iz nas izmamiti život“, govorio je Miloš Crnjanski o slikaru Petru Dobroviću.

Srpska porodica Dobrovića potiče iz Slavonije, iz Daruvara, ali su se preselili u Nađkanjižu gde su se bavili prodajom stoke i postali imućni i ugledni građani. Petar Dobrović je rođen u Pečuju (1890). Imao je tri brata: Nikolu Dobrovića poznatog arhitektu, između ostalog i projektanta zgrade Generalštaba u Beogradu, Stevana i Đorđa. Sa njima je pohađao vojnu kadetsku školu u Pečuju,  čiji je pitomac u to doba bio i Miroslav Krleža.

Petar Dobrović bio je slikar, pobunjenik i politički vođa.

Maturirao je u pečujskoj gimnaziji, da bi od 1907. do 1908. bio na skulptorskom odseku Zanatsko-umetničke škole u Budimpešti, a od 1909. do 1911. studirao je i na tamošnjoj Likovnoj akademiji. Do izbijanja Prvog svetskog rata boravio je u Parizu (gde se susreće s vajarom Ivanom Meštrovićem).

Učestvovao je u oružanoj vojnoj pobuni Novosadskog puka u Pečuju 1918, bio je zbog toga i zatvoren. Zalažući se da se Pečuj, Baranja i Bačka u celini pripoje Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca postao je predsednik male Srpsko-mađarske Republike Baranja–Baja koja je trajala u kratkom periodu od 14. avgusta 1921. do 21. avgusta 1921. godine. Nakon raspada ove republike regent Mikloš Horti osudio ga je na smrt. Dobrović je tada otišao u Beograd i nikada se više nije vratio u Mađarsku, a presuda nikada nije zvanično ukinuta.

Od 1923. do 1925. bio je profesor Umetničke škole u Beogradu i jedan je od osnivača Akademije likovnih umetnosti (1937), gde je bio i predavač.

Dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka živeo je na relaciji Beograd–Pariz, na Azurnoj obali slikao je u društvu kolege Milana Konjovića, družio se s Veljkom Petrovićem i Milošem Crnjanskim, bio je jedan od pokretača grupe „Oblik” i časopisa Danas. Sa Olgom Hadži venčao se 1925. godine. Imali su sina Đorđa.

Već na samom početku bavljenja likovnom umetnošću, Dobrović je čvrsto postavio formu, a time i kompoziciju u slikama. Mediteranski pejzaž, maslinici, voće, more, naga tela, bili su motivi na kojima je ovaj slikar pokazao šta slikarstvo može da bude ako se izražava bojom i svetlom. Veliki opus Petar Dobrović je ostavio i u portretskoj umetnosti.

Posebnu celinu u opusu Petra Dobrovića predstavlja ciklus slika sa zajedničkim prikazom redakcije časopisa Danas (1934) i nizom pojedinačnih portreta njenih članova. Časopis Danas pod uredništvom Miroslava Krleže i Milana Bogdanovića pokrenut je u Beogradu kao mesečnik 1. januara 1934. Sarađivali su Marko Ristić, Avgust Cesarec, Branko Gavela, Veselin Masleša, Vane Bor, Krsto Hegedušić.

U vreme pokretanja ovog časopisa intenzivirano je davno prijateljstvo između Dobrovića i Krleže započeto povodom umetnikove zagrebačke izložbe iz 1919. godine. Prema navodima istoričara umetnosti dr Jerka Denegrija, u časopisu Savremenik Krleža piše marginalije uz slike Petra Dobrovića 1921, a deset godina kasnije potpisuje predgovor kataloga za njegovu izložbu u Pragu 1932. Posle 20 godina, tačnije 1952. nastaje Krležin sentimentalni zapis „Na grobu Petra Dobrovića“. Sledi Krležin tekst za monografiju iz 1954, kao i za katalog Dobrovićeve prve posthumne izložbe u Beogradu 1955. u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić. Film o Petru Dobroviću „Put u raj“ prema scenariju Miroslava Krleže u režiji Aleksandra Petrovića snimljen je 1958. godine.

Nedavno je u Beogradu u Legatu Petra Dobrovića prikazan i film Srpske redakcije mađarskog javnog servisa „Ukorak s vremenom – Petar Dobrović“ autorke Snežane Milivojević, u režiji Đorđa Šibalina.

„Bio je misaono svjestan međunarodnog likovnog rasula kao propratne pojave raspadanja jedne čitave civilizacije. Poricao je besmisao pikasizma kao metode koja se iz hirovite invencije jednog nadarenog artista razvila do međunardne harlekinijade, a liriku Salvadora Dalija  zvao je liliputanskim benavljenjem…“, govorio je Krleža o Dobroviću.

Poslednja retrospektivna  izložba slikara Petra Dobrovića održana je u Muzejskom prostoru u Zagrebu 1990. godine.

„Moj život je jednostavan. Prošao je u slikarstvu. Kada su me uznemirili u tome za vreme svetskog rata, vodio sam pobunjeničke čete protiv monarhije; istina, ja sam bio uhapšen, osuđen na smrt, ali nisam ja propao, nego je propala monarhija. U leto 1921. imao sam čast da budem predsednik republike nad narodom koji broji pola miliona, pa su me opet proterale mađarske čete. Bio sam profesor Umetničke škole u Beogradu; od toga sam opet pobegao posle nekoliko godina. Tako danas mirno slikam i verujem da ću celu Jugoslaviju sa celim pučanstvom zajedno naslikati do moje smrti. To je sve što bi mogao da kažem o mom životu. Danas imam 47 godina, imam ženu i sina i sasvim zadovoljno provodim svoje vreme“, rekao je Petar Dobrović 1937.

Samo pet godina kasnije tragično će okončati život. Umro je 27. januara 1942. u 52. godini. Toga dana Beograd je bio zaleđen, a žureći da stigne kući pre policijskog časa Dobrović je preminuo od infarkta u liftu zgrade u ulici Kralja Petra 36 u kojoj je stanovao. Zahvaljujući supruzi Olgi koja se posvetila Dobrovićevoj zaostavštini danas se na toj beogradskoj adresi nalazi Legat Petra Dobrovića u kome se čuva oko 1.500 dela.