Prošlog petka u Srpskom privrednom društvu Privrednik u Zagrebu zbio se jedan poseban događaj. Nije to bilo ni gostovanje, ni druženje, ni književno veče, iako je i od svega toga bilo po malo. Bio je to susret kakvom se retko svedoči. Pre skoro celog jednog veka, baš sa te adrese, iz iste te zgrade u Preradovićevoj ulici u Zagrebu, poslat je 12-godišnji Bogdan Popović u Pančevo da uči zanat. Nakon tačno 96 godina, prošlog petka je njegov sin, noseći pregršt knjiga, stečenog znanja, iskustva, mnoštvo zasluga, prijateljstava i mostova koja je izgradio, prvi put kročio na ovo mesto sa kojeg se njegov otac uz Privrednikovu pomoć otisnuo u bolji život, u svet.

„Ova adresa je promenila Popoviće. Otac je izabran od strane Privrednikove komisije da bude poslat na izučavanje zanata. Poverenik Privrednika i lokalni sveštenik dolazili su u škole, tako su došli u Tomingaj pokraj Gračaca. Učitelj je odlučio da je bolje da pođe taj 12-godišnjak nego njegov godinu dana mlađi brat. U ovom zdanju je moj otac bio nedelju dana, poslali su ga u Pančevo na zanat 1926. godine. Kad je izbio rat 15 godina kasnije, moj otac, to dete od 12 godina, imao je svoju fabriku pored Beogradskog sajma sa 41 radnikom i šest inženjera. Ja danas ne bih stajao ovde da je izabran njegov brat. A stojim tu sa velikim poštovanjem. Što ste ih odgajili i od te dece napravili anđele i dukate. Koji su uticali da se napravi srednja klasa, od siromašne dece vođene tim principima poštenja, rada i čestitosti postali ljudi“, rekao je u dirljivom obraćanju pred prepunom Privrednikovom dvoranom jedan od najznačajnijih muzičkih kritičara i publicista Jugoslavije i Srbije, novinar, pisac, kolumnista, urednik i sin Privrednikovog pitomca Petar Peca Popović.

Bogdanu Popoviću, njegovom ocu, ’46. godine sve su oduzeli, ali on je već ’48. napravio prvu zanatsku zadrugu u Jugoslaviji. Napravio je i prvi televizijski, kao i tri najvažnija akustična studija u Beogradu koji i danas rade. Baš tamo je Peca Popović započinjao svoju karijeru i otuda se razvila neutaživa radoznalost i želja za otkrivanjem novih muzičkih univerzuma. Za 55 godina, koliko se bavi muzikom i pisanjem, uredio je i objavio brojne knjige na temu rokenrola i zabavne muzike, promovisao je mnoge muzičare, 60-ih, 70-ih, 80-ih i kasnijih godina. Proputovao je čitav svet idući za muzičkim pravcima i njihovim junacima. Priuštio je mnogim generacijama putovanja kroz muzičke svetove, koje je za njih pažljivo birao i koji će ih oblikovati. Činiti boljima. I nastavio je tako neumornim stopama svoga oca, drugim putevima, ali istom istrajnošću i predanošću.

Iz hiljada tekstova, koliko je za više od pola veka Popović napisao, tri knjige koje su predstavljene u Privredniku („Proleća u Topčideru“, „Tragovi u beskraju“ i „Čuvar buvlje pijace“) predstavljaju izbor grupisan oko tri tematske celine. „Jedna celina je posvećena ljudima koji su autoru bitni, ljudi iz kulture, među kojima su i oni koji nisu naširoko poznati. Zatim su tu gradovi, mesta putovanja, jer Peca pišući putuje i obrnuto. Treća knjiga je na neki način skup njegovih životnih kreda, kojih čovek treba da se drži, a Peca ima postojanost u svojim etičkim pozicijama“, rekao je na promociji Mihajlo Pantić, pripovedač, kritičar, profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, glavni urednik Književne opštine Vršac. On je najavio i iduću knjigu Pece Popovića, koja će biti objavljena sledeće godine i koja će se baviti popularnom muzikom eks-ju muzičkog prostora, koju je Popović pratio sukcesivno tokom svih decenija svoga rada.

„Dužina njegovog prisustva u našoj kulturi, kao i kvalitet s druge strane, privodi me tezi da je reč o čoveku koji je neuporediv po svemu. A pre svega po činjenici da je ceo svoj život posvetio onome što je smatrao vrednim. I kroz to se u punoj meri ostvario i realizovao“, rekao je Pantić. Govoreći o nekim od tih vrednosti, o autorima i pesmama koje su ga formirale kao ličnost, o nematerijalnim zdanjima koja čine neki grad, vezama, tragovima, sponama… pogotovo kao svedok i saučesnik brojnih muzičkih i društvenih pojava, Peca Popović je na najlepši način predstavio upravo sebe i svoj dar da prepozna vrednost u naizgled svakodnevnom ili naizgled nedodirljivom.

Na mestu sa kojeg je u drugom pravcu krenula porodična istorija Popovića, sin Privrednikovog pitomca Bogdana Popovića pokazao je koliko je neuhvatljiva, tanka i nebitna granica oko toga da li je Privrednik podigao svoje pitomce ili su oni sagradili Privrednik.

„Treba da stipendiramo svu talentovanu decu koja zakucaju na ova vrata, bez obzira na to koje su nacionalnosti. Jer ta deca će jednog dana biti bolji most preko koga ćemo svi s ponosom prolaziti“, rekao je Peca Popović i sav novac od prodaje knjiga donirao za Privrednikove fondove za stipendiranje talentovanih učenika i studenata slabijih materijalnih mogućnosti.

Nekada pitomci, a danas sipendisti koji opravdavaju poverenje i umnožavaju i dalje seju sve ono što je uloženo u njihovo obrazovanje i formiranje, daju i smisao i svrhu Privredniku kao instituciji. Dok je njih takvih, Privrednik će imati najstabilnije temelje. Kuće se mogu graditi i rušiti, oduzimati i prenamenjivati, ali sećanje i zahvalnost Privrednikove dece jedini je istinski temelj na kojem ova kuća solidarnosti počiva.