Srbija i Hrvatska su krajem ove godine uspele da se zajedno nađu na još jednom spisku “naj-naj”. Nakon što su prednjačile u zagađenosti vazduha u pojedinim gradovima, ali i “zagađenosti” društvenih i političkih sistema i raznim drugim neuspesima, sada su se našle i na spisku sa najugroženijim objektima kulturnog nasleđa u Evropi, i to u najužem krugu od 12 objekata. Spisak je objavila Evropa Nostra, evropska organizacija civilnog društva koja se bavi zaštitom i promovisanjem kulture i prirode, i Institut Evropske investicione banke, a sačinjen je na osnovu istorijskog značaja i kulturne vrednosti objekata, kao i “urgentnosti njihove ugroženosti”. Listu ovih lokaliteta sastavljali su stručnjaci za istoriju, arheologiju, arhitekturu, konzervaciju, projektno planiranje i finansije, koji su ovim potvrdili i značaj i kulturnu vrednost ovih znamenitosti. Ali je akcenat ipak na ovoj drugoj, urgentnijoj odrednici. Baš u ovo predbožićno vreme, kada iščekujemo najradosniji hrišćanski praznik, vest je dodatno rastužujuća jer se radi o dva objekta ne samo kulturno-istorijske, već i umetničke, pa i sakralne vrednosti. U Hrvatskoj je to zagrebačko groblje Mirogoj, a srpsko kulturno nasleđe obuhvaćeno ovim spiskom je manastir Visoki Dečani na Kosovu i Metohiji (na spisku naveden sa odrednicom “Kosovo*” i fusnotom koja se poziva na Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244 i savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde).

I jedan i drugi objekat svojevrsni su svedoci istorije i prostori sećanja. Mirogoj nije samo značajan arhitektonski i kulturno-istorijski spomenik, već svedoči o prošlosti Zagreba, verskoj i nacionalnoj, pa i socijalnoj strukturi stanovništva. Na ovoj umetničkoj galeriji na otvorenom počivaju i brojne ugledne i zaslužne ličnosti koje su obeležile istoriju ovih prostora. Nakon martovskog zemljotresa, na ovoj veličanstvenoj građevini, delu čuvenog arhitekte Hermana Bolea, popucali su zidovi, oštećeni su podovi, a mnogi arhitektonski i dekorativni elementi urušeni. Po saopštenju Ministarstva kulture i medija Republike Hrvatske, usled drugih nepogoda, prvenstveno jakih kiša i pandemije koronavirusa, otežan je postupak zaštite i procene štete konstrukcije koja je dodatno oslabila. Stoga je Ministarstvo i kandidovalo ovaj kulturni spomenik za spomenuti program kako bi se dobila i solidarnost međunarodne zajednice. Kompleks groblja Mirogoj je 2004. godine upisan u Registar zaštićenih kulturnih dobara Republike Hrvatske. Najveći uzrok njegove ugroženosti zbog kojeg je dospeo na spisak Evrope Nostre je prirodna katastrofa koja je u martu zadesila Zagreb i od koje nije bilo moguće zaštititi ga.

Iste te 2004. godine manastir Visoki Dečani upisan je na Uneskovu Listu svetske baštine, da bi se nakon dve godine našao i na Uneskovoj Listi ugrožene svetske baštine. Evropa Nostra ističe jedinstven spoj elemenata istočnih i zapadnih umetničkih izraza, enciklopedijski kolaž fresaka u srpsko-vizantijskom stilu, kao i spoj romaničko-gotičke arhitekture i skulpturalne dekoracije. Radi se o pravoslavnom manastiru, zadužbini kralja Stefana Dečanskog iz 1335. godine, koji danas važi za jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih spomenika u čitavoj Evropi. Nameće se pitanje zbog čega su onda Dečani ugroženi i kako njih zaštititi. U ovom slučaju se ne radi o prirodnim nepogodama i katastrofama već ugroženosti druge vrste zbog koje već 21 godinu unazad ovaj duhovni centar svakodnevno nadziru i čuvaju naoružani uniformisani vojnici međunarodnih snaga. Skoro sedam vekova u kontinuitetu ovaj manastir je bio naseljen, opstao je čak i pod otomanskom vladavinom. Danas u njemu živi zajednica od 25 monaha koji su izvanredno organizovani i bave se raznim vrstama proizvodnih delatnosti, poljoprivredom i zanatstvom. Dok je kompleks groblja Mirogoj nemo počivalište i svedok, u Dečanima se liturgija redovno služila vekovima unazad, a molitva monaha se i danas čuje, žive reči molitve iza manastirskih bedema opasanih visokom žicom.

I Evropa Nostra je u svom izveštaju navela da je manastir uvršten na listu zbog bezbednosnih pretnji, jer je od 1999. godine pod stalnim nadzorom i zaštitom mirovnih jedinica KFOR, pod vođstvom NATO pakta. I pored toga, manastir je više puta bio na meti napada lokalnih ekstremista i izložen oružanim minobacačkim napadima. Takođe navode da “urbanistički plan lokalne samouprave nije usaglašen sa strogim pravilima Uneskove zaštite, kao ni sa važećim državnim zakonima i propisima koji se odnose na zaštitu kulturnog nasleđa. Manastir je izložen stalnom riziku od izgradnje neodgovarajućih urbanih objekata u njegovoj okolini, kao i opasnosti od oduzimanja manastirske zemlje”. Na sve ovo godinama unazad upozorava i iguman manastira Sava Janjić, koji ulaže silne napore u pregovore sa lokalnim vlastima.

Sanacija štete i obnova Mirogoja će se, nadamo se, sada kada je i evropska javnost pozvana da se solidariše, nekako i realizovati. Izgleda da je lakše zauzdati prirodu nego ljudsku glupost. Jer se rešenje “ugroženosti” Visokih Dečana ni ne nazire. Iako za ovu vrstu sanacije ne bi bila potrebna nikakva materijalna sredstva, već samo ljudskost, razuman razgovor i poštovanje Drugog.