I pored rapidnog razvoja savremene medicine i neslućenih uspeha koje ona postiže u lečenju mnogih bolesti, upotreba lekovitog bilja tj. različitih trava ili „travki“ kako ih narod naziva, sve je popularnije.

Južna Srbija, svojom zemljšnom konfiguracijom i klimom, omogućava veoma pogodan razvoj mnogih lekovitih samoniklih biljaka. Naravno, mnoge biljke iste vrste u raznim regionima imaju različita narodna imena.

Prema rečima Radmile Stojanović, etnologa iz Narodnog muzeja u Leskovcu, berba lekovitog bilja obično se obavlja o prazničnim danima – Sveti Jovan, Đurđevdan, Spasovdan, Petrovdan, Vidovdan… To nije u vezi sa religioznim motivima već zato što se tih dana ne radi u polju.

U vezi sa branjem lekovitog bilja postoje razni občaji. Izdvojićemo jedan iz sela Cekavica.

Na četvrtak, tzv. Đurđevski četvrtak, žene idu grupno u „travke“. U tim danima uglavnom beru travke za stoku ili kako one kažu: „za zdravlje – da se održi stoka“. U berbu se ide rano, pre podne. Svaka od njih nosi kao alat-motičicu. Prvu travku koju žena u polju „zakopa“ tj. ubere, izvadi je sa korenom, u njeno zemljano udubljenje stavi pogaču zvanu „kravajče“ i jedno crveno obojeno jaje. Kravajče i jaje posle kraćeg vremena vadi iz zemlje, stavi ga zajedno sa prvom „travkom“ u korpu i nastavlja berbu dok ne pretraži čitav okolni teren. Sa nabranim travkama, pri polasku kućama, sve žene se sakupe pored nekog izvora i zajedno „obeduju“. Obično se za ovu priliku ponese za jelo: pogača, crveno jaje, sir, pržena jaja, kao i piće. Tu se one uz pesmu vesele i igraju. Nabrane travke čuvaju se do Đurđevdana, a kada se osuše onda se „saseckaju“, izmešaju sa pogačom i jajetom i daju zajedno sa hranom sitnoj i krupnoj stoci. Taj čin se zove „krmljenje“ stoke.

Najveću primenu u narodnoj medicini u jugoistočnoj Srbiji imaju eterične biljke, koje su česte na ovom području. Eterična ulja imaju psihogena dejstva na čoveka, povećavaju mu opšte raspoloženje i optimizam. Vrlo često se upotrebljavaju: nana – ima je svako domaćinstvo, majčina dušica – koja gradi čitave tepihe na brdskim i planinskim livadama, kamilica i druge biljke.

U nastavku donosimo spisak najkorišćenijih lekovitih biljaka ovog podneblja koje imaju potvrđeno medicinsko dejstvo i korisnost, te kako se one koriste u narodu.

Kantarion ili kako je još nazivaju smacaljka se u narodu Južne Srbije mnogo ceni, jer se veoma raznovrsno može upotrebljavati. Obično se stavlja u flašicu sa zejtinom, da tako stoji oko 40 dana na suncu i potom se njime premazuju rane i druge povrede. Upotrebljava se i kao čaj za lečenje plućnih i stomačnih bolesti.

Hajdučka trava – ajdučica je najpoznatija i najupotrebljavanija lekovita biljka. Njen list i cvet se koriste kao čaj za lečenje mnogih stomačnih bolesti.

Pelin – raste na neobrađenoj zemlji. Upotrebljava se kao sredstvo za podsticanje apetita, tako što se stavlja u rakiju – Pelinkovača. U selu Sinkovce se koristi za lečenje astme i za srčana obolenja.

Žilovlak – bokvica, raste na livadama, putevima, a po baštama kao korov. Koristi se list tako što se ugreje, namažem zejtinom i stavi na ranu, te služi za izvlačenje gnoja. Sem toga stavlja se i na opekotine, čireve.

Beli slez – u našem kraju se upotrebljavaju njegovi korenčići, tako što se kuvaju kao čaj, a potom se ova tečnost pije kao nezamenljivo sredstvo kod jakih kašljeva kao i za ispiranje usta i grla.

Majčina dušica – koriste se cvet i list kao čaj za lečenje bolova u stomaku kao i protiv povraćanja. Njome se leči astma. U narodnoj medicini primenjuje se protiv kašlja kao i želudačnih bolesti.

Nana – zanimljivo je da se u pojedinim jablaničkim selima od lista nane pravi čaj za “isterivanje gasova”, kao i protiv povraćanja.

Žalfija – taze dziger – list i koren se upotrebljavaju kao čaj za dobijanje apetita, potom za lečenje jetre, bronhitisa, kašlja. Neguje se po baštama kao ukrasna biljka. Spolja se upotrebljava za lečenje čireva, a čajem se ispiraju usta i grlo.

Kamilica – ima najširu narodnu upotrebu. U ovom kraju se manje bere, a više kupuje u apotekama. Najčešće se pije kao čaj i za ispiranje očiju, nosa i grla.

Kičica – raste pored puteva i njiva. Spada u najgorče trave. Osušena biljka nalazi upotrebu u sprečavanju i lečenju grozničavog stanja, smanjenju telesne temperature i doprinosi opštem jačanju organizma.

Maslačak – raste po livadama. Uzimanje listova u vidu salate utiče na brzo lučenje mokraće. Listovi se upotrebljavaju i za pripremu čaja kojim se obnavlja tkivo, kao npr. kod oštećenja sluzokože. Njegovo mleko uspešno uklanja bradavice.

Iz grupe alkaloidnih biljaka najveću primenu u jugoistočnoj Srbiji ima biljka rusa, koja je široko najrasprostranjenija pored ograda, naseljenih mesta, na smetilištima, u nižim brdskim predelima. Tradicionalna je upotreba ove biljke u lečenju bradavica svežim, žutim mlekom i kožnih bolesti. Čaj od nadzemnih delova ove biljke uspešno leči tumore unutrašnjih organa, pomaže oporavak u postoperativnom periodu. Međutim, u toku su dodatna ispitivanja ove biljke, jer sokovi takođe sadrže otrovne materije helidonin, heleritrin, koje u većoj dozi parališu nervni sistem.

Biljke koje sadrže sluzi najčešće se primenjuju za lečenje bolesti organa za disanje: lipa, crni i beli slez, podbel.

Tokom višegodišnjih proučavanja flore centralne Srbije zabeleženo njeno bogatsvo i raznovrsnost. Pa tako Dr. Vlastimir Stamenković i Dr. Novica Ranđelović u opsežnom istraživanju izdvajaju spisak biljaka koje imaju lekovita svojstva, a koji broji 246 biljaka. Ali i pored bogatstva flore centralne i južne Srbije lekovitim i aromatičnim biljkama, nedovoljno se radi na korišćenju tih prirodnih resursa.