Znak pravih vrednosti – devedesetih je bio slogan Vojvođanske banke. Kao da je najavljivao novo vreme u kojem će se vrednosti meriti u apoenima, a ljudi biti tretirani prvenstveno kao potrošači. Ipak, ta Vojvođanska banka ostala je i danas upamćena po, još za ono vreme, vrlo smeloj i kreativnoj televizijskoj reklami koja je prikazivana na kanalima u Srbiji. Vrhunski glumci – Milorad Mandić Manda kao frizer, Nikola Kojo kao zubar, Dragan Bjelogrlić kao obućar i “klijent” Zoran Cvijanović dočarali su gledaocima horor scene sa različitim pogrešnim izborima koji isto tako mogu da ih snađu ako ne odaberu i “pravu” banku. Da li je ova reklamna kampanja dala rezultate u vidu novih klijenata ne znamo, ali da je odudarala od onovremenih praksi reklamiranja, svakako jeste. Ističe se i danas kreativnošću i hrabrošću da šokira gledaoce, pa čak ih i na trenutke zgrozi.

Danas je Vojvođanska banka u vlasništvu mađarske OTP Grupe i nastupa sa malo konkretnijim vrednostima koje navodno zastupa: “Sport i kultura su vrednosti u koje verujemo”, navode. U skladu s tim sponzorišu brojne sportske i kulturne manifestacije. Jedan od filmova, odnosno serija koje su podržali bila je i popularna serija “Južni vetar”. Čitav niz kratkih inserata iz nje su tako iskoristili za promociju svojih keš i stambenih kredita.

Ako uzmemo u obzir kriminalnu pozadinu likova iz ove serije, šverc i nasilje, uistinu je začuđujuće gledati ih u ovim mini-reklamnim spotovima. Likovi koji na prljav način dolaze do novca nakon kratkih replika u vezi sa tim istim novcem propraćeni su tekstualnim pozivom na akciju: “Radi mira u kući, uzmite naš keš ili stambeni kredit” i slično. Dosetke više izazivaju nelagodu pred izvitoperenošću čitave te kombinacije viđenog. Osećaj da je nešto duboko poremećeno u čitavoj priči i u društvu, kad vam kredite reklamiraju takvi likovi, fiktivni doduše, ali ne manje provokativni.

Čitav ovaj pokušaj da seriju koja beleži nezapamćenu gledanost iskoriste u marketinške svrhe završio je prilično neslavno. Kreativnost i duhovitost, koje su verovali da imaju, skliznuli su u nešto što se, makar u multikulturalnoj Vojvodini, čiji naziv banka nosi, može shvatiti kao politička nekorektnost. I usledilo je oštro negodovanje. Naime, banka je na društvenim mrežama objavila montiranu fotografiju koja prikazuje tri scene iz serije: poznati glumac izgovara jednu od svojih upečatljivih replika svojoj partnerki: “Koliko ćeš Srpčića da mi rodiš?” Nakon što mu ona pokaže tri prsta, njegov odgovor glasi: “Onda nam treba i keš i stambeni kredit.”

Nakon salve komentara i osuda, prozivki za nacionalizam i seksizam, Vojvođanska banka je ovu objavu izbrisala. “Žao nam je ako smo objavom ovog posta nekoga uvredili, to nam nije bila namera. Vojvođanska banka duboko uvažava nacionalnu, versku i jezičku raznolikost naše zemlje poštujući i negujući ljudska i manjinska prava”, naveli su u saopštenju za javnost.

Reklame danas, baš poput ove fotografije, uglavnom podilaze potencijalnim potrošačima. Više nego što oblikuju društveno ponašanje. Stereotipi su duboko ukorenjeni u društvu, a velikim kompanijama, koliko god da se hvale društvenom odgovornošću, osnovni cilj jeste profit. Pa i po cenu da podilaze tim stereotipima i hrane ih. To je začarani i zamršeni lanac za koji se ne može očekivati od banaka i kompanija da ga raspletu. To je zadatak institucija. Da kontrolišu ono što odlazi u eter, ali i da stvore takve socijalne i društvene uslove, da ni jedna banka ni kompanija ne mogu da očekuju da će se gledaoci identifikovati sa ovakvim porukama.

Reklame su, doduše, kroz istoriju umele i da utiču na društvo, a ne samo da mu podilaze i podstiču ono najniže i nagonsko u njemu. Umele su da menjaju navike, nameću razmišljanja. Poster “Vi ken du it” iz vremena Drugog svetskog rata korišćen je najpre da ohrabri u radu radnice u kompaniji koje su pravile šlemove. Više decenija od završetka rata, feministkinje i organizacije koje se bave zaštitom ženskih prava počele su da koriste ovu sliku kao simbol ženske nezavisnosti. Žene su se u tolikoj meri poistovetile sa fiktivnim naslovnim likom, likom snažne žene, da je simbolika borbe za ravnopravnost i danas povezana sa tom slikom.

Sve u svemu, fotografija vrlo malog dosega (objava na društvenim mrežama, daleko od prikazivanja na nacionalnim frekvencijama) navela je banku da promptno reaguje i prizna grešku. Ukratko, propala im fora. A možda nije ni bilo potrebe da se sporna fotografija uklanja. Mogli su samo da joj dodaju epilog: “Izbor banke je kao… izbor partnera/ke.” Odnosno, bar malo kritičkog stava i odmaka, pa da i gledaoci u ovom pojednostavljenom i stereotipnom prikazu odnosa mogu da učitaju horor. Baš kao u reklami iz devedesetih.