Ponovo grafiti mržnje u Hrvatskoj. Ovog puta u prestonici. Tri grafita u četiri dana. Sva tri protiv Srba. I morbidniji od morbidnijeg. Prvi u Kustošiji: „J……o srpske žene i djecu”, gde je slovo „U” u reči „djecu” u obliku ustaškog ušatog slova „U”. Drugi u Ulici grada Čikaga u Borovju: „U Vukovaru hrvatskome gradu, gradu mnogi četnici su ostavili bradu. Sve ćemo vam prste slomit’, a ne samo tri. Ubij Srbina”. I treći u Svetoj Klari, u Čavoglavskoj ulici kod dečjeg vrtića – na zidu je nacrtano drvo na kojem su obešeni ljudi uz natpis „Serbian family tree” („Srpsko porodično stablo”).

A samo nekoliko dana ranije (8. juna) hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman, na pitanje zašto u Hrvatskoj nema protesta u znak solidarnosti s afroameričkim žrtvama policijskog nasilja u Sjedinjenim Državama, izjavljuje kako je Hrvatska „demokratska država s razvijenim najvišim standardima i očito nema razloga ili osnove da bi se protesti održali ovde, što na neki način sugeriše činjenicu da je hrvatsko društvo tolerantno i podržava ljudska prava i vladavinu prava”.

Dan kasnije, u centru Zagreba, na protestu protiv policijskog nasilja i rasizma, okupilo se oko 400 protestanata, koji su na Trgu žrtava fašizma kleknuli u znak solidarnosti s pokretom „Black Lives Matter” („Crni životi su bitni”), a niz govornika pozvao je na solidarnost s afroameričkim žrtvama policijskog nasilja u Sjedinjenim Državama, ali i sa ilegalnim migrantima koji su na hrvatskoj granici prema Bosni i Hercegovini žrtve nasilja hrvatske policije.

Relativno brzo policija je uhapsila šestoricu mladića koji su razvili onaj prvi transparent u Kustošiji. Za to vreme su stajali na zidiću na kojem piše „Dinamo svetinja”, a okačili su i zastave HOS-a. Od uhapšenih mladića, dvojica su punoletna, starosti 21 i 22 godine, a četvorica su mlađi punoletnici starosti od 19 i 20 godina. Protiv njih je podnesena krivična prijava zbog sumnje da su počinili krivično delo „javno podsticanje na nasilje i mržnju”. Mladići su priznali delo. U njihovim stanovima pronađeni su „korpus delikti”.

Sve upućuje na zaključak da se počinioci nisu ni skrivali. Moj lični utisak je da su hteli da budu što pre otkriveni i uhapšeni. Tako će dobiti svojih „pet minuta slave”. Popularnost su već stekli, objavljivanjem njihovih fotografija s inkriminisanim transparentom, koje su preko medija i društvenih mreža obišle svet. A ako dobiju i koji mesec zatvora, mogli bi jednog dana da postanu i političari vredni poštovanja u sredini iz koje su ponikli i koja ih je vaspitavala u duhu Radmanove „tolerancije”.

I nisu ovo moje prognoze bez pokrića. U Zagrebu sam kao student doživeo „maspok”, odnosno „hrvatsko proljeće” 1971. godine. Oni koji su tada nosili ustaška obeležja ili pevali „Ljubu i Bobana”, bili su ili su još aktivni političari. Krajem osamdesetih, kada je već bilo izvesno da će se raspasti SFRJ, kao sudija Okružnog suda u Zadru, koji se i tada, kao i sada, kotirao kao proustaški bastion, i sam sam sudio sličnim prestupnicima. I kod skoro svih primetio se ponos što su učinili „patriotski čin” kao i spremnost na težu (zatvorsku) sankciju, jer su znali da im to donosi društveno priznanje. Jednostavno rečeno, radovali su se izrečenim kaznama, a bili razočarani kada bih ih oslobodio. I neki od njih su bili ili su još aktivni u političkom i društvenom životu „neovisne države Hrvatske”.

A tolerantne?

Uglavnom jeste. Prema svima osim prema Srbima. U Hrvatskoj možete biti bilo koje boje, rase ili vere i nećete imati problema. Druga je stvar ako ste Srbin i pravoslavac. To se ne prašta. To se smatra velikom grehom. Kod svih Hrvata? Svakako da ne.

Policija ne guši Srbe poput američkog policajca koji je nedavno ugušio Afroamerikanca. Ali hrvatska vlast tolerišući decenijama unazad razna nedozvoljena ponašanja prema ostacima srpskog naroda u svojoj državi, uključujući slične plakate i upotrebu ustaških simbola, guši njihova ljudska prava.

I neće ovakva kampanja prema Srbima prestati kad prođu predstojeći julski parlamentarni izbori. Slažem se s profesorom Dejanom Jovićem da novi talas zastrašivanja Srba u Hrvatskoj ima više veze s popisom stanovništva, koji će se obaviti u proleće 2021, nego sa izborima i da je cilj najnovijih napada grafitima da se „stvori atmosfera u kojoj bi se što manje ljudi izjasnili kao Srbi”.

Na poslednjem popisu stanovništva iz 2011. u Hrvatskoj je učešće Srba u ukupnoj populaciji iznosilo 4,36 odsto. Previše. Tek kada ih bude manje od tri procenta za sva vremena će se rešiti „srpsko pitanje kao remetilački faktor”. Tako je govorio i planirao Tuđman početkom devedesetih prošlog veka. A Tuđmana i njegovog dela i „učenja” u Hrvatskoj se niko ne odriče.

 

Izvor: Politika,

autor: Savo Štrbac, Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Share on facebook
Share on twitter
Share on whatsapp
Share on email