Zahvaljujući osnivanju Preduzetničko-razvojnog centra, u novembru 2007., Opština Erdut je među prvima uhvatila priključak za Evropsku uniju. Nakon osam godina postojanja i uspešnog rada, tokom kojih su proveli 20 projekata i inkasirali 16 miliona kuna iz evropskih i nacionalnih fondova, ova potporna institucija odnedavno deluje i kao lokalna razvojna agencija.
– Doregistracijom na Trgovačkom sudu u Osijeku, krajem oktobra, postali smo Preduzetničko-razvojni centar Opštine Erdut – lokalna razvojna agencija d.o.o. Naš Preduzetničko-razvojni centar i dalje će biti potporna institucija, upisana u jedinstveni registar potpornih institucija pri Ministarstvu preduzetništva i obrta RH. Međutim, uvideli smo da ukoliko želimo koordinisati rad izrade strategija i uopšte razvoj naše lokalne zajednice, moramo krenuti ka doregistraciji, odnosno u svoj delokrug rada uvrstiti i delatnosti koje se odnose na strateško upravljanje, dugoročno investiciono planiranje i sve ono što se odnosi na razvoj lokalne zajednice, koordinaciju i pripremu razvoja te razvojnih projekata – kaže direktorka Bojana Orsić.
Smatra da finansijska korist nije najvažniji benefit dosadašnjeg rada.
– To nije jedina korist koju građani Erduta imaju od rada Preduzetničkog centra. PORC je potporna institucija za sve preduzetnike. Provodimo niz edukacija. Samo u ovoj godini više od 400 preduzetnika je otvorilo naša vrata. Uveli smo i individualna savetovanja. Naši sumeštani tako dobivaju informacije koje u drugim sredinama nisu dostupne. Imamo odličnu saradnju s Fondom za zaštitu okoliša, tako da je veći broj naših domaćinstava ostvario pravo na obnovu fasada i stolarije u sklopu programa energetske efikasnosti. Ne možemo reći da su osnovni benefit samo projekti. Rekla bih da su to i edukacije i informisanje, učešće u razvojnim projektima i svim manifestacijama na području Opštine Erdut, pa i kreiranje određenog lokalnog razvoja – napominje direktorka PORC-a, a odnedavno i lokalne razvojne agencije.
S udruženjima koja deluju na području opštine u ovoj su godini proveli niz projekata kao što su: “Zajedno do naše plaže”, “Počistimo i ulepšajmo naš deo Dunava”, “36 kilometara dunavskih priča”, “Upoznajmo svoju zelenilom bogatu opštinu Erdut”…
U Dalju je 2. novembra potpisan Protokol o saradnji grada Doboja i opština Erdut i Sremski Karlovci. Istog dana u Briselu je zaprimljena aplikacija za zajednički projekat “U istom smeru”, u sklopu Dunavskog transnacionalnog programa, težak preko pet miliona evra. Da li će projekat biti pozitivno ocenjen znaće se već u januaru. Ukoliko dobije zeleno svetlo, partneri iz BiH i Srbije dobiće svoje lokalne razvojne agencije, po uzoru na Opštinu Erdut. U toj opštini projektna sredstva žele uložiti u daljnju obnovu zgrade nekadašnje stare škole u Dalju, gde je sedište PORC-a. Projektom je predviđena i konkretna pomoć preduzetnicima, kojima bi pomogli u izradi poslovnih planova, a deo novca bio bi uložen u te projekte. Takođe, krenuli bi i u pripremu projektne dokumentacije za poljoprivredni inkubator, koji bi omogućio pokretanje nekonvencionalnih i profitabilnijih grana poljoprivrede. Za svakog projektnog partnera planirana su značajna sredstva, u iznosu od preko milion evra.
U cilju jačanja turističkih kapaciteta predviđena je i izgradnja Ekološkog centra Banjkas, u delu Dalja poznatijem kao Mala Dalmacija, uz novouređeni park i tok reke Dunav, za koji se izrađuje projektno-tehnička dokumentacija. Ekološki kamp bi zauzimao prostor od oko dva hektara. Za izgradnju i opremanje centra, kao i edukaciju ljudi koji bi radili u kampu, predviđena su sredstva u iznosu od oko milion evra. Takođe, u planu je i osnivanje Turističko-informativnog centra Tica u Aljmašu. Ovim projektom opštinska Turistička zajednica dobiće savremen prostor, opremljen novim tehnologijama. Posebno su ponosni na rad s mladima.
– Imamo desetak aktivnih volontera. I dalje ćemo privlačiti mlade ljude, edukovati ih, pomoći im da se što bolje uklope u društvo i da steknu potrebno znanje i veštine, koje će im pomoći u pronalaženju radnog mesta. Oni su naša produžena ruka jer nam pomažu u svakoj projektnoj aktivnosti. Ove godine smo naših sedam volontera poslali na druženje u Italiju s volonterima iz još devet opština. Aktivni smo i na društvenim mrežama, s više od 53 hiljade poseta na našoj Fejsbuk stranici – priča Bojana Orsić.
U okviru Operativnog programa “Konkurentnost i kohezija” koji se finansira sredstvima Evropskog fonda za regionalni razvoj i Kohezionog fonda raspisan je konkurs “Priprema i provođenje integrisanih razvojnih programa temeljenih na obnovi kulturne baštine”.
– Želimo se aktivno uključiti u pisanje projekata, vezano uz obnovu kulturne baštine – dodaje naša sagovornica.
Najznačajniji deo kulturnog nasleđa, koje žele sačuvati za buduće naraštaje, svakako je srednjovekovna bjelobrdska kultura, nazvana po arheološkom nalazištu u Bijelom Brdu, kao i Erdutska kula, zaštićeni spomenik kulture iz 15. veka. Erdutskoj kuli kao svojevrsnoj razglednici ove opštine žele dati upotrebnu vrednost. Posebno mesto u planovima obnove i zaštite kulturne baštine zauzima rodna kuća naučnika Milutina Milankovića u Dalju, kao buduće stecište mladih naučnika iz celog sveta i njena refleksija na obližnje šetalište uz Dunav.