U Beogradu 19. veka vlast se najpre vidi spolja – u fasadama, u rasporedu prostorija, u monumentalnosti koja treba da uveri i podanike i strance da država Miloša Obrenovića i njegovih naslednika postoji i da ima budućnost

„Obrenovići su sudbinu nosili između istoka i zapada, između nasleđenog i željenog. Srbija se u njihovom vremenu nije jednostavno ′opredelila′. Ona je učila da postoji između. U tom smislu njihova politika nije bila ni nedosledna ni neodlučna, već duboko istorijska“, smatra profesor Radoš Ljušić.

Manastiri na Kosovu i Metohiji nisu ugroženi samo zato što su stari, niti samo zato što su srpski. Oni su ugroženi zato što sami po sebi govore o kontinuitetu tamo gde se on osporava i gde se relativizuje

Pre no što je postalo državni program, jugoslovenstvo je za Meštrovića bilo unutrašnji poriv – osećanje da su istorija, patnja i nada južnoslovenskih naroda dublje povezani nego što to priznaju granice i politike

„Svi oni koji su živeli na našim prostorima su naši rođaci. Svi oni su nas uobličavali i kako god se činilo da je savremeni trenutak važan, postoji nešto iza, sve dublje i dublje, što nam govori da su svi oni u nama“, kaže profesor Milomir Korać sa Arheološkog instituta u Beogradu

Kralj Petar Prvi crkvu Sv. Đorđa na Oplencu pokraj Topole nije podigao samo kao zavetnu građevinu, već i kao misaoni okvir jedne porodične i državne ideje. U njene zidove utisnuto je 725 kompozicija sa oko hiljadu i po figura. U njih je utkano gotovo 40 miliona raznobojnih staklenih i pozlaćenih murano kockica, u više od 15 hiljada nijansi boja